Beogradske opštinske novine

само водите рачуна о оиоме што сте ј се све прочита и нека се скине од ме! што по том крају живе оио, што се хс да нам се накудн морам напоменутн д кога овде да му се не смањн за то, што ће ми чиннти пдата, нарочите у да би се хтео какав закључак да изв нзвршено, није у интереоу онштиие, рад и ја крив, нека ме осуди општ трошак који пада на мене. Ја сам г( таквих замишљаја. Ја вас молпм, о^ од стручњака из одбора на нека ка: бидо што се извршидо и што се има Димитрц-је ЋирковиЛ. Ја опет бида потреба, и позивам се на грађа да ди је била потреба. Шта је руков такав преддог учини ја не могу да б Светозар БоториЛ. Ја сам мадо прочитан извештај. Ја јесам био чда) дико се оиомињем био је н г. Мита и другп. Модба је бида поднесена и ограда поднет је један акт, да се мо ска и Сарајевска улица, а у исто вре грађана за градско поље. Ми смо о г ј имали иотребе. Донеди смо извештај месту одпочие нивелнсање и калдрмис гљарске улиде, после да се регулнш тек носде да се одкопава градско ш ведисане две улице, она трећа је п на ово градско поље. Видилисмо ног дуката уконано у земљу по 2. метр хају вратове. Ми смо добро гледали ; томе поднели смо извештај да требг Ако смо погрешили, онда ја с но савест ми је чнста а држим да се н Николи X. ПоиовиИ. Молим ј. видимо шта је рађеио. Свет. МилојевиА. Ја би предл« комисија па да изађе на лица мест,' потреба или није. Коста ТомиК. Вићете сад виде је било код нових кућа рупа, а са,л Председник. Добро господо. А човека, нека виде шта је рађено и треба да се ради или не треба. < врши кад пред кућама људи стоји Гргур МиленковиЛ. Морадо се год. изишао је закон да онштина ш Свака кућа подиже се без инвел да тражи од општине накнаду, ак( откопа. Дакле општнна мора да ра . говара. Иредседник. Услед тога ја в Мидојевића нреддог те да одреди' и виде и иззештај поднесу , а ја нети на дневни ред. (Чује се: не ковнћ, Вудковић, Светозар Мил инжињер Зарић, Миша Маркови] Усваја ди се ова каидидација ? (Усвај Чујте још неколико уверења кој извеснвх лица. (Секретар чита). За Ј01 касаиина. Изјављено: доброг владања и слабог Састанак је закључен. Састанак је трајао од 9 часова по иодне.

већих Словенских династа на овој страни, допираше до класичке Грчке и Хрватске, — обухватајући дакле све оне земље, које и по природи самој чине заиадну ноловину овог полострова балканског. Али његов наследник небеше достојан царске круне, и ова словенска царевина, која није имала националног него само личног имена. расггала се на ново на засебне, или независне или од Цариграда зависне државице. Али, ни 150 година.Јнепрође, а тај се народ опет прибира у заједницу државну, и постиже је, пењућп се опет на царски ступањ, у половини XIV века иод Душаном, са стожером сада на средњем делу нове домовине, а са престоницом у Сконљу и Призрену. Као она прва тако и ова друга царевина обухватала је све земље до класичке Грчке и до Хрватске, али — сад је овај цар био још сувереи и већем делу источне половине полуострова, ширећи утицај свој све до таласа Црнога мора. Душан се већ сматрао и као цар целе византинске империје, па је и знаке и инсигније њених царева носио. Али и овога цара наследник бијаше «нејак» за престо ((Сиднога" цара, па и ова царевина, која се подизала и подигла под националним именом Срба, наново се раставила у поједине зависне или независне државице, док најиосле цела не дође у плен са свим новом дошљаку из земље прекоморске. Г1рви удар овој тако великој, силној, и славној царевини српској, био је на граннци царевине на Марици код Чрномена близу Дренопоља, на скоро по смрти 6

стања.

11. Кајмака 110.3,765 Сира 52-50 490. Лоја топљеног 100' 677. Масти 116 - 1,427. Вуне непране ...... Ц0* 37,694. Свиња дебелих • ... 82'50

ВЛАСНИК 0ПШТИНД БЕОГРДДСКА ПЈТАМПАНО У КРАЛ.ЕВСКОЈ СРПСКОЈ ДРЖАВН0Ј ШТАМПАРИЈИ

УрјЗдник Спдсо Хаџи-Ристи^