Beogradske opštinske novine

ГОДКНЛ IX

БРОЈ 40

Како у тој седници од 15. Јуда 1891: год. није бидо довољно чланова одбора за решавање нових предмета, то моли одлор да ова решења потврди. Ло саслушању овога одбор је усвојио у свему сва ова одборска решења III По црочмтању протокола лицигације ГВр. 1130. држап^ 17, Јула 1891 год ради оправке свих зграда у којима су овд. основне школе смешгене, одбор је решио, да се ова оправка ус"'уии Антонију Глигоровићу, овд, предузимачу, као најнижем понуђачу, нрема прописаним условима а за цену од три хиљаде шеет стотина шесдесет седам динара (3667 дин ) IV. IIо прочитању протокола лицитације ГБр. 1113 држане 15. Јула о. г. ради полагања тротоара . обреновој и которској јлици и понуде Сгавре Костића овд. иредузммача ГБр. 1137 но истој ствари, одбор је решио, да се откоиавање земље ио потреби, и полагање тротоара у обреновој и которској улици уступи Ставри Костићу овд. предузимачу по цени и то: За отковање земље по један дпнар м деветнаест пара од кубног метра; За ползгање тротоара од томчпдерских плоча по један динар и четрдесет м девет пара дин; н За иолагање тротозра од пмротских плоча ио један динар н четрнаест м по нара дин, од кв. метра, по ирописаним условима. Да буде дужан полагати дневно 40 кв. метра тротоара од топчидерских плоча. У. По прочитању акта истражног судије за вар. Београд АБр. 1591 п 1592 којим се траже уверења о врадању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио, да су му Драгутии Павловић надничар и Драга Драгићевић удова овднепознати. VI. Председчмштво износи одбору на мишлење молбе, којим се траже уверења о имовном стаљу. По прочитању тих молби АБр. 1559 и СБр. 11006. одбор је изјавио мишлење, да се Марији II. Богдановић ученици основне школе може дати тражено уверење и да се предходно суд увери о имовном стању Јелене Ћирић удове, па тек он д а да јој се изда тражено уверење.

Председништво износи одбору на решење молбу Јована Шелиега и комп којом траж«, да се ослободе плаћања мермне ва камен, штт доносе у варош као иредузпмачи општинскм за калдрмисање улица београдских. По прочигању те молбе одбор .је после поименичног гласања са 10 гласова против 5 (Један није гласао) решио, да се молиоци Јов. Шелинг и коми. од ово' тражења одбију. VIII. Председнлштво нзноси одбору на решење акт главне унраве трошарине, којим се тражи од одбора, да решм, на који ће начин имати да поступи управа трошаринска приликом наплате таксе трошаринске у озпачеиим случа- ! јевима. По прочитању тога акта, одбор је одлучио, да се овај акт упуги одређеном одборском повереништву на нроучавање п нзвештај. IX. Председништво објављује одбору, да је сада на дневноме реду решавање о молби еснаФа лебарског за повишење таксе хлебу и претрес пројекта уговора за електрично осиетлење вар. Београда. По саслушању овога, одбор је одлучио, да се обе све ствари оставе за ирву идућу одбсрску седницу. X. Председник извештава одбор, да је г, Спма Д. Милићевић одборник упутио одбору акт у коме мзјављује, да се је сталпо настанио да живи у Аранђеловцу те да према томе не може више долазита у одборске седнмце нити вршити одборску дужност. По прочптању тога акта одбор је примио исти к знању.

општинсни послови Поресни одбор. Одбор оиштински је у прошлој седници својој изабрао порески одбор за вар. Београд, који ће имати да ове јесени разреже порез на грађане београдске за идућу годину. У тај одбор изабрата су ова лица: За кв. варошки: Ј. М. Тадић, А. Одавић и Давид Були, трговци.

Још ја не бејах ни исплатио свог етарог кочијаша, а Дуаа се враги са самоваром. Малена обешењица запали на први поглед утисак, који је на ме произвела, па одбори своје велике, као небо пла,ве очи. Ја заподенух с њом разговор а опа ми одговараше без икаког либљења, као девојка, која Је видела света. Ја понудим њезипом оцу чашу пунша, а Дуњи дам шољу чаја, и нас траје стадосмо разговарати, као да смо од рођења познати. Коњи су већ давно били готови, а мени се нивако није хтело растати се с поштаром и његовом ћерком. Најпосле се опростим њима; отац ми пожели срећан пут, а кћи ми пожели срећан пут, а кћи ме доцрати до кола. Ја у предсобљу застадох, па је замолих за донуштење да је пољубим; Дуња ирисгаде . . . Много пољубаца могу да побројим. Од времена, каво с' тиме бавим ; али ниједап није иставио тако дугу, тако пријатну успомену. Прошдо је некодико година и ириливе ме нагеаше на гај иети пут, у та иста ме-

ста. Сетих се кћери старога поштара и обрадовах се при помисли, да ћу је онет видети. „Али — помислих — стари је поштар, можда, већ смењен, а Дуња се, вероватно, већ удала." Мисао о смрги једног или другог од њих двоје такође ми сину кроз главу, те се тако приближавах стани ци . . . с неком тужном слутњом. Кода се зауставише пред поштапском кућом. Умав у собу, познадох одмах сдике, што су престављале блуднога сина; сто и постеља стајаху као и пре, али на прозорима пије више било цвећа и, у опште, све је ноказивало оиадање и небрежљивост. Поштар је спавао нод неком бундом; мој га долазак пробуди и он устане. . . То је био онај исти Симеон Вирин, али како је остарео ! Док се он спремао да препише моју нутну исправу, посматрао сам његову седу косу, дубоке боре на давно небријаном лкцу, ногрбљена му леђа — и нисам се мого начудити, како три или четири годипе могу да претворе свежег човека у немоћног старца. — Познајеш ли ме ? запитам га; ми смо стари познавици.

За киарт теразиски : Радован Миденковић сгодар Пера Маринковић абаџија и Јован Ђурић апотекар. За кв. врачарски: Тодор Мндичевић каФ. Мплош Бошковић дебар и Груја Ивановић пензионар. За кв. сивимилски : Дим. Ћмрковмћ трг. К. Б. Михајловић, каФ и Петар Ђурић, магазација ; За кв. дор&олски : Вдадисдав 'Бор^евић , и Никола Кики. бакали, и Нестор Рисгић, лебар. За кв. иалилулски : Михајдо Хорђевић, бакашн, Јоваи Петковић, земљоделац и Насгас Крстић, платнар.

СУДУ ОПШТИНЕ ВАРОШИ БЕОГРАДА. Надзорној водоводној комисији част је поднети суду извештај о извршеним радовима на водоводу за месец Август т. г. Ренонструкција старог водовода. У току месеца Августа пуштена је вода из свију извора како бидбидерског тако и варошког водовода, у ново ностављене цев и и пошто се добидо уверење да су нове цеви тодико испрате, да се изгубио укус и мирис на асФалт, којим су цеви превучене за творене су све старе чесме и вода пушгена на нове. Том приликом снојена је са ревонструкцијом водоводом варошка бод. ница и велива касарна и таво сада ревонструисани водовод даје воду за 21 чесму са 26 славина. За толиви број чесамр сгојадо је у тову Авгусга на расподожење воде и то: „Из бидбидерсвог водовода но 800 гр. сваве секунде иди за 24 сата но 69 вуб, мегара, а из варошког водовода по 1500 грама сваке севунде иди до 180 куб. мег. за 24 сата, свега дакд!' око 200 куб. мег. за 24 сага. иди једва 5 литара дневно на једног становника. Кад се узме у рачун да чесменску воду грађанство већином троши не само за пиће

— Може бити, одговори он мргодно; ово је јак друм и мпоги су путници до сад код мене свраћади. — А је л ти здрава Дуња? продужи ја. — А Бог ће је знати, одговори сгарац, а при гом се намршти. — Удала се дакле? ревох ја. Старац се иравио, вао да не чује моје питање, и продужи полугдасно чигање моје исправе. Ја престадох да запиткујем и наредих, да с^ намести чајнив. Међу тим, љубониство ме је мучило и ја се надах, да ће пунш разрешити језик мом старом позпапику. И нисам се преварио: старац не одби понуђене чаше. Ја тада опазих да је рум растерао мало његову зловољу. Код друге чаше постаде говорљив и сети се, иди се бар правио, да се сетио на мене, те ја таво сазнадох од њега причу, воја ме је онда јаво занимала и дирнула. — Дакле ви сте позпавали моју Дуњу? ноче он; а ко је и пеби познавао? Ах, Дуња, Дуња! Каква је то девојва била! Које год прошао, свави ју је похвалио, нико ао-