Beogradske opštinske novine

БРОЈ 17^ _ — Председник одговара, да ово питање није свршено, него је току; међу тим ако одбор жсли да више о томе сазна (чује се: желимо), онда нретварам ову седнипу у тајну. Седницу (конверенцију). После конФеренције прочигаше се уверења која се траже, па онда. — Председник јавља, да инжињер предлаже да му се набаве неке ствари у вредносш од хиљаду динара. Овај издатак треба да се учини из партије за непредвиђене трошкове. Да ли одбор пристаје иа овај издатак ? Одбор иристаје. — Председник подноси предлог министра грађевина с нацртом о размени земљишта услед извршења регулације у Бркиној улици. За тим саопшти мишљење општинског инжињера и адвоката о овом питању, па предлаже да ово процени једна комисија. — Ђока Новаковић нримајући мишљење адвоката и инжињера, налази да је закон прописао како иде с проценом — Ми^а ПетровиЂ мисли да ова комисија има да оцени, да ли више вреди опо што примамо од оног што дајемо. Настаје гласапе. — Председник саопштава да је 20 гласало за то да се прими извешгај инжињера и адвоката, а 4 против. — Соломон Азриел мисли да сад баш треба говорити односно комисије. — Председник пита одбор, има ли шта да примети за процепиоце, да нису у каком закопом изузећу. Одбор не примећује. — Председник саопшгава да г. Мијајло Јовановић судија у пепзији, који је изабран за благајпика, хоће да заложи своје две куће у вредности од 20.000 дин. и да се с њим направи уговор за три године. Одбор аристаје. — Председник саопштава, да је главни изложбени одбор за врањску занатску изложбу молио, да га општина номогне у приређењу издожбе, прилажући и програм изложбених предмета. — Димитрије ГајиЂ усгајући да о овом питању говори, напомиње да је и држава дала 5000 дин. помоћи ; међу гим рачуна да престоничка општина неће се омаловажити пред врањском — Мића ПетровиЂ потпомаже нредговорника. — Никола X. ПоповиЂ мисди да се да помоћ од хиљаду динара. Одбор решава да се да иомоК од хиљаду динара. — Председник саопшгава предлог инжињера о калдрмисању за 1882. год. рађеп по решењу од 1890. год. Ради оцепе овог предлога, мисди да је најзгодпије одредити два-три лица, која ће нодпету своје мишљење. — Ђока НоваковиБ мисли да треба одредити из сваког кварта по једно лице. Одбор одреди ова лица : Андра Одавић, Ђока Новаковић, Мића Пегровић, Илија Ђорђевић, Милан Петровић, и Милан Капетановаћ. — Председник саопштавајући план и предрачун оправке пута, који води од крагујевачког друма до шабачког поред Вшетечког, тражи одобрење да се држи лицитација. — Филип Васиљевић мисли да овај цут није нужан. Кад би Вшетечки и онај цигљар хтели номоћи општину, то би он пристао да се оправи пут, иначе пе.

^ —Ј94 — Председник доказује да је саобраћај доиста врдо жив и да је врло потребпо да се пут оправи. Сем тога тамо је памештена пумпа, па је с оваквим путем, истој неприступачно. — Коста Б. МијајловиБ је за то да се пут оправи. — Св. БоториЂ пристајаћи на оправку ј овог пу га, пристаје и на мнење Филипово, да се нита Фабрикант, да ли ће помоћи општину или не? — Филип Васиљевић држи да је корисније за Београд да путници пролазе његовом средином, него ли крајевима. Ако се пак палази да је општипски интерес заштићен, што је ту мајдан, то не стоји с тога, што су мадаии исцрпљени. — Мата Јовановић мисли да овом приликом треба већати само о предрачуну и да се држи лицитација. —■ Илија Ђорђевић и МиЂа ПетровиЂ слажу се у томе да је оправка овога пута кориспа и да је треба усвојити. — Раденко Драгојевић објашњујући, од колике су. користи добри путови за трговину, одобрава да се одмах држи лицитација. — Никола Вулковић сматрајући да треба оправљаги овај пут, подпомаже Боторића да би требало упитати Вшетечког и друге, да ли би што помогли. — Андра ОдавиЂ гласаће за ову оправку пута, ако ће имати довољно новаца на расположењу за улице, које се калдрмишу у средини вароши. — Милош Трпковић налаеи да ниј потребпо сад овај пут градити. — Никола X. ПоповиЂ мисли да овај закључак о потреби овога пута треба дати оној комисији, која одређује нужност калдрме и правлење друмова. — Председник тврди да је по заповести одбора рађен плап и предрачуп и извршено све да се држи лицитација. Не треба се бојаги за калдрме, јер има засебна партија за друмове, из које ће се исилага вршити. Тражи да се одобри држање лицитације. — Коста Б. Мијајловић брапи мишљење, по коме треба овај пут оправити. — Ђока НоваковиЂ налази да ову ствар није требало сад ни износити нарочито с тога, што је одбор решио да се ова оправка изврши. — Андра Одавић гласаће за ако пос тоји одборско решење, а ако не ностоји прогив. Настаје гласање. — Председник саопштава, да је 17 гласало за то, да се држи лицитација, а десет против. — М. КапетановиЂ предлаже да се план о овој оправци, пре него се држи лицитација, да на нрегле^ двојици стручњака г. г. Кости Гдавинићу и Мати Јовановићу. — Председник пита да ли се усваја предлог г. Капетановића. Одбор усваја — Председник изјављује да сматра за своју дужност да прихвати мисао, изнесену у одбору, но којој треба ангажовати и људе из тог краја који имају интереса, да номогну општину у оправци овога пута. — Секретар прочита. — Председник излажући потапко све мисли поменуте у извештају, изпоси предлог комисије, по коме би требало послачш једно лице па страпу, које би проучило

_ ГОДИНА_Х сиротињске домове у варошима, које су најближе по броју становника као Загребу, Темишвару, Динцу и т. д. — Светозар Боторић предлаже да се извешгај комисиски одштампа, да га одборници имају на шгудирању. У ис10 време пита и председништво. колико има завештања појединих добротвора за сиротињу? — Мата ЈовановиЂ разлаже потанко разноврсна завештања, чињена у цељи београдске сиротиње таке, које су суме употребљене за гробље и неке друге погребе. Налази да је нужно да се врате те суме и да се из њих образује фонд , а из тога Фонда имао би се издржавати сиротињски дом. У исто време исправља једну погрешку у извештају, јер је комисија нагласила да се пошље једно лице ван поверепиштва, а не из његове средине, да се пошље Др. Михел. — Председник сматра за дужност да да објашнења о опим привременим сумама, што су даваге за сиротињу. Ја сам се лично старао, да пронађем све легаге још од старијих времена (од 1860 годипе). Сав труд од 3 месеца завршио се тиме, да смо нашли на једну годину, кад је изгорела сва архива рачуноводства. па и докази познатог добротвора Хранисављевића. Ресултат исграге свео се на то, да је општина београдска задужена Фонду кукуруза и Фонду београдском за иодизање болнице и школе. Према томе општина би била дужна, да то све срачуна и одужи тим, што ће те суме повратити — Светозар Боторић пита, које је године и под чијим нредседништвом изгорела архива. — Милош Трпковић налази да треба извештај да се штампа. — Никола X. Поповић зна да је пок. Хранисављевић оставио 3000 дуката с тим, да му се плаћа интерес, као што је пок. Вучић оставио 10.000 дуката с још неким земљама. За овај повац пок. Вучића палазе се акта у државној болници. О овоме последњем новцу постоји и уговор између омштине и Вучића, потписап од свију одборника и суда, а палази се у болници. — Др. Павле Поповић износи податке, које је сазнао као инспектор санитета. Издржање београдске болнице сгаје 117.000 дин. Болница ирима годишње 3500 бодесника. Општина троши 60.000 дин. Кад се тај завод уреди као што треба, кад се па њега не троши издржање болесника негоздравих људи, онда се може са 60.000 дин. издржавати. У име човечанске погпоре, коју ће на овај начин општипа давати сиротињи, прихваћа предлог комисиски и гласа за ову установу. За то што је држава намерна да прави нову болницу, кад буде на дневном реду изашиљање једне особе на страну, изнеће Формалан нредлог, како општина може лако доћи до готове зграде. — Председник пита, прима ли се комисиски извештај с тим, да се оштампа у општинским новинама по Боторићевом предлогу. Одбор арима. — Андра Одавић предлаже да се изашиље на страну Др. Павле Поповић. — Председник смагра за дужност да напомепе, да је комисија, бираЈући г. Михела, намеравала да склопи једно лице, које ће ући у штудију овога нредузећа, док се не приступи извршењу. — Мата Јовановић би се нридружио 1 г. Одавићу да се изашље г. Павле Поповић