Beogradske opštinske novine

БРОЈ 19. — Милош ТриковиК налази де је умесган захтев г. Хоке Новаковића, по коме треба једиу од улица еазвати Кара-Ђорђевом. — Др. Марко Леко налази да пре него би се даље говорило, треба да се у начелу реши предлог г. Капетановића. Подпомаже предлог г. Капетановића, налазећи да је од велике важности. Усвојивши тај предлог, неби ни могли у појединостима да се упуштамо у овај предлог. — Др. Давид Алкалај вели да је изгубљен главни значај, са кога се нумеришу улице, потпомагање саобраћаја. С тога тражи, да се имена историска тешка за памћење и изговор, изоставе, па на тај начин олакша саобраћају. — Др. Милан РадовановиК усвојио би мишлење г. Капетансвића, да није смегњи. Смегње се јављају у томе, што би у педостатку имена историских особа, река и предела, узели та имена из туђег краја. Најзад, он и као лекар налази, да је то врло потребно, наводећи и сдучајеве, који то П01врђују. — Председник пита : да ли се усваја извештај у начелу ? — Неки хоће да говоре и траже да се јавна седница претвори у конФеренцију. Послс конферснције. — Председник пита, усваја ли одбор да се Фишегџиска улица назове „смедеревска," Одбор , сваја. За тим је решено, да се извештај штампа ■ у додатку општинск^х новина. Састанак закључен у б 1 ^' часова.

дркан 24- Фебруара 1892. г. у Београду.

Председавао: Председник Миловап Р. Марипковић — Председник отварајући састанак, позва секретара да прочита записник прошлога састанка. (Секретар прочита). Одбор усваја записник. За тим позва секретара да прочита једно писмо надзорне водоводне комисије. (Секретар прочита) „Енглезовац", који је ушао у рејон вароши, потреба да има воде на новоме гробљу, да се одржава парк у добром стању, као и за горњи и доњи град, — све је то побудило комисију да тражи одобрење кредита од 80.000 дин. за постављање водовода по твм местима. — Ђока Димитријевић сматра да је право снабдети и „Енглезовац" с водом и тражи да г. Главинић објасни, да ли ће битц уштеде дд 2,000.000 дин. намењених за воду ради оријентисања при решавању, да ли да и град спабдемо њом. — К. ГлавиниЂ налази да се и град мора снабдети водом, јер се тамо палазе хиљадама наншх синова, који без воде, нужног услова за здравље, могу да превесу неку заразу у варош, з то ће војна власг платити као и други. Говорећи о ушгедама сматра да је има прилично, ко може се утрошши, јер је предложено да се изради 52 километра водоводпе мреже, а израдиће се преко 60. Комисији је потребап отвореп кредкт да може све урадити, да се водовод преда саобраћају до Августа месеца. — Ђока Димитријевић ни поппо је довољно обавешген обрашнењем г. Главинића, пеодобрава овај кредит за рад. — Председник и ако призпаје оправдану предговорникову опрезност, опет није ни зато да се не уради опо, што правда и потреба захтева. Но тврди да је кредит довоља, али и ако би се кредит од 2,000.000

~ 210 - ^ дин. прекорачио, морао би се и овај одобрити, јер правда захтева, — Веља ТодоровиЂ слажући се с мишљењем председниковим, сматра да ове потребе треба подмирити, па ^а стају В и 4 милиуна и с тога прима извештај. — Др. Милан РадовановиЂ палази да треба снабдети водом све крајеве, за које тражи комисија. — Председник пита, да ли одбор пристаје на гражени кредит. Одбор иристаје. — Председник саопштава одбору, да Ке Никола Р. Поновић да да своје одвојено мишљење о трошаринском захтеву. — Никола Р. Поповић је одвојио своје мишљење у 2. тачки извештаја; двојица пак траже да се на оне рибе које су експедоване до 21. Децембра 1890. год. закључно не наплаћује трошарина, а да се наплаћује тек од 21. Децембра. Да објасни своје одвојепо мишљење. Декларација је царинска акт, ноднесен од трговаца ради подигнућа робе. Но то јога није доказ да је роба још тога дапа дигнута и однесена са смесгишта. Зато је довољан доказ и гарангија, да је роба дигнута, — тескера. Царинске књиге излажу, да лије какав закоп спустио или повисио цену извесним артиклима и после долази да се таксира роба и даје извесно писмено. Да доиста декларација није и уверење које служи као доказ да је тога дана дигнут еспап, што се ту означава шта има да дигпе. Та се декларација подпоси на каси, али тек пошто се удари жш и да је примио признаницу да је наплаћено. Одвојено моје мпење потиче дакле огуд, што знам пуно примера, да трговци поднесу декларацију једнога дана и дигну еспап после 20 дана. По свему што је рекао налази да је оправдано његово одвојено мнење, ио коме онај који хоће да се ослободи треба да поднесе доказ у тескерама, да су све робе дигнуте и наплаћене. — Председник позва секретара, да прочита мишљење већине и акт управе трошаринске. (Секретар прочита). За тим иоказује разлику између већине, која се задовољава да се подпесе само декларација, и мањине, која је оезадовољна с тим, тражи да се поднесе тескера. — Мата ЈовановиЂ слаже се с одвојеним мишљењем Ник» Р. Поиовића. — Раденко ДрагојевиБ пристаје уз мишљење одборске већипе. — Мијајло ЂорђевиЂ одобрава одвојено мишљење Ник. Р. Поповића. — Ђока Ш. Нешић саслушао је извешгај мањине и већипе и из оба не види, да ли су трговци увезли еспап пре закона о трогаарини или доцније, а то је главно. Сматра да је извештај царинарпице нетачан. Одговара г. Ђорђевићу, да пе треба да виче против гросиста. -- МиЂа Петровић хоће да допуни говоре појединих говорника. Таво помиње, да кредит, који помиње г Нешић, на дуже време, 6 месеци, и за њега је нужпо одобрење мипистарско ; иа против, кредити од 2, 10, 15, то су лични кредити. — Никола Р. ПоповиЂ поново брани своје одвојено мишљење. Наводи да је једаи трговац богате Фирме поднео декларацију 2 Јануара а експедирао еснап 23 Фебруара т. ј.тада је декларација наплаћена и ударен

_ ГОДПНА X жиг. Ово је само јавни докуменат и само се ово уводи у књиге. Што г. Мића каже да одбор треба да води бригу о кредиту који трговци имају и до 6. месеци. Кредит у 1890. год. није ни постојао него је дозвољеп тек онда, пошто је догала и опгатинска трошарина, тада су тек трговци тражили да им се кредит на 2 и 3 месеца дапа, а о томе је писано и у новинама Сматра да у уверењима, која је подпела унрава трошарипска одбору, не огледа се неоспорно нраво трговаца. Тога ради и наводи нека од њих. За тим налази да таква уверења нису никакав доказ да је еспан дпгнут, а царински чиновници морају да се сгрого придржазају члапа 27. о устројству ђумрука. По књигама се уверио, да 1891. године експедоваио за Београд шећера 1,578.596, каФе 185.212, и гаса 1,293.512 кила и од два три артикла требала је општина да имд у 1891. год. 917.493-20 на име трошарине ! Кад скупим с овим подацима и друге, сазнам, дакле, колико је извезено вап Београда, видиће се колико је управа трошарипска нацлагила трошарине и каква су ово уверења и да ли су она довољан основ да ове артикле ослободимо трошарине. Из свега овога изводим, да је управа трошарипе имала право, што је ову ствар изпела пред одбор, одбор што је предао комисији, а комисија, што није нашла све дотле довољног доказа, док се дотичне Фирме ослободе трошарипе, док се не поднесе декларација, на њој утиснут жиг с означењем датума и речи „наплаћено". — Свет. Ботори^ћ дели мисли изпесене од г. Николе Р. Поповића, а сумња да чиновник верује толико на личност противно закону. — Мића ПетровиЂ објашњује, да трошарински кредит постаје од како и закон о трошарипи, а царински кредити ваљда од кнеза Милоша. Декларааије од 21 — 22 Децембра 1890. год. нису ФалсиФиковане. Не стоји мнење г. Поповића, да морају у исто време постојати декларација и тескера. — Раденко ДрагојевиЂ слаже се с предговорвиком. — /Буба Јовановић налази да се стварна правда састоји у томе, да онај којијебесиравно од грађана па рачуп трошарине нешто нанлатио, плати оиштинску трошарину, а Формална да се види, је ли наше решење сагласно закону ? Једна и друга страна није успела, да га обавести да имају право. — Ник. Р. ПоповиБ кад је говорио о кредитима, то је мислио па кредите трошаринске од како закон постоји. Могло би се и по царипским књигама сазнати, али би за то требало бавити се на таванима. Неколико дана, а ако и ту не би ништа било, оно друго неостаје, него трговац који наводи да је тад и тад дигао еспап да поднесе доказ, иначе да нлати. Тескераје Фактички доказ и њом се задовољава и Формална правда. Спор се води о есиаиу увезеном 20. Децембра, а нодигнутом 22. Децембра. Ко мисли да овако није, нек законско уверење поднесе, тако се свуда ради, па и овде. Ослоњен на чл. 27. закона одвојио је своје мнење и трговци ради своје части треба да поднесу уверење, кад су робу дигли. — Веља ТодоровиЈ! разгледајући разлоге и једне и друге стране, мисли да је најправилније, да ли је еспап дигнут и кога