Beogradske opštinske novine

ГОДИНА X. даиа кз ђумрука. У том смислу изеоси и предлог и тражи да се стави на гласање. — Ђока Новаковић мисли, као и иредговорнпк, да се пита ђумрук и тачно сазна, кад је дигпута роба. — Мића Петрови^ поново разлаже своје раније тврђење и оспорава разлоге Поповића. — Ђона Ж. Неши^ предлаже, да се донесе ово решење: да сви трговци поднесу уверења, кад су еспап из ђумрука подигли, а не кад су платили јер то није пикакав доказ, као што је напомепуо г. Поповић. — Андра ОдавиЋ помаже предговорника т. ј. да молиоци ноднесу уверења, потврђепа званично од царинарпице, да су тога и тога дана дигли извесну количпну еспапа а да ђумручина није плаћена с тога, што су дотични ималн извесан кредит, јер кма их, који су дизали еспап. а да нису плаћали ђумручпн)' или трошарину. — Светозар Боторић и Коста Главииић пристају на последње предлоге, а — Никола Поповић одустаје од свога предлога, нридружујући се предлогу "Воке Нешића. — Председник сматрајући да је мишљење г. 'Боке Нешића и Одавића мишљење и мањине, коме се придружио г. Поповић, пита, ко је за мншљење већине, гласаће за, а ко за мишљење мањине, гласаће против. — После говора г. г. Косте Главинића и Мате Јовановића, који надазе да је пиање незгодно, г. г. Љубе Јоваиовића, Миће Петроввћа да је пигање правилно постављено. — Председник саопштава мишљење мањине које гласи: „сви они трговци, који од данас па за 15. дана поднесу уверење царинарнице о томе да су до 21. Децембра па и тај цео дан подигли еспап из царинских магазина, па ма да нису платили царину, за то што су имали кредит државни да се ослободе од плаћање трошарине, они пак, који доказе не поднесу да плате трошарину." — Ђока Нешић мисли да мора бити рок од 10—15 дана, а не од године-две јер би за 15 дана могли добити уверење из Индије, а камо ли не из царипариице београдске. — Ђока Новакови^ је за комисију, која ће да проучи цео тај носао у ђумруку, иа онда да се ствар реши. — Никола Р. ПоповиЂ вели, да се на сваку декларацију, кад се дигне есиап, утисне жиг и каже „наплаћено". — Председник пита, ко је за то, да се усвоји мишљење већине с додатком, који сте сад чули, та,ј ће гласати за, а кој је за чисто мишљење већипе, тај ће гласати против. После гласања. Саопштава да је гласало за 21, уздржало се од гласања 3, и 1 против. — Председник позва г. Капетановића да подпесе извештај о статуи пок. Панчића. — Милан КапетановиЂ јавља, да је комисија нашла као најбоље, да се статуа нок. Панчића ностави у парку нред В. Школом. Сем гога да општински суд објави у својим новинама, да ће купити прилоге, те да се исплати још нешто, што је неплаћено у суми 2000 динара. За тим налази да је најбоље да се суд обрати одбору у Паризу, који је откуиио статуу да пошље прикупљени новац и акта о томе.

- 211 — Председник пига, да ли одбор пристаје на ово мишљење комисије. Одбор аристаје. За тим предлаже, да се комисија за преглед плана о канализацији, због г. Пачуа, који је одсутан, попуни с г. Др. Павлом Поповићем. Одбор арима аредлог. — Ђока Нешић пита, да ли је решено и односно гаса уз питање мало час решавано. Сматра да ће се доцније о томе решавати. — Председник изјављује, да је с оним питањем решепо, да ли трговци треба да плате извесну трошарииу, а друго пигање пијс решено. Седница је трајала до 9 часова по подне*

Држан 1. Марта 1892 год.

Председавао: нредседпик Милов. Р. Маринковић. — Председник костантујући довољан број чланова одбора, отвори састанак и нозва секретара да прочита записник прошлог састанка. (Секретар прочита), За гим јавља, да су на држаној лицитацији 27. Фебруара т. г. За набавку 465 колаца од ливеног гвожђа за обележавање осе и нивелационог плана, дошла 3 лицитапта, од којих је Гођевац и Комп. понудио да лиФерује кочеве ио тежини 2 9 пара дин. То је по мнењу инжињера скупо, али није се постигао ни у страних Фирми, где се тражило јевтиније. — Никола Хаџи ПоиовиК вољап је да уступи општини извесну количину тога коља примљеног у име накнаде од Халачија. (Хвала ! Хвала ! Живео !) — Ф. ВасиљевиК налази да се неће добити знагно јевтиније од понуде Гођевчеве. — Председник налази да би се могла држати и друга лицитација, јер иначе ствар није хитна. Одбор аристаје. За тим нита, нристаје ли одбор, да се држи друга лицигација за трогоарске плоче. Одбор аристаје. После тога јавља да је држана ужа лицитапија између Панте Манојловића и Ко сте Трпковића за прављење калдрме код палилуског трга. Панта није дао пиже цене, а Коста је остао при својој понуди. — Светозар Боторић налази да је липитација, која ја остали на Панти Манојлоаићу јевтина, а кад се пашао човек, који ће још јевтиније да ради, треба му је уступити, јер је то сагласно општинским интересима. — Ник. X. Поиовић потномаже Боторићево мишлење. — Председник вели да се ова исплата изврши на рачун трошаринског прихода. Одбор аристаје. За тим саопштава одбору акт Државног Савега о буџету за 1892 год. по коме Државни Савег мисли, да треба зборово одобрење за прирез од 20°| 0 . Тога ради он мисли да се ово питање доведе у везу с питањем о рејону вар Београда. С овим нрирезом могле би се исплатити куће вап рејона, јер ће се на тај начин задовољити и грађани ван рејона, дајући им пакнаду за куће и они у рејону, повећавајући им цеиу од кућа. Пре је био прирез 2Б°Ј 0 , сад треба

_ _ БРОЈ 19.^ ^ да буде ЗО°| 0 тако, да се 20°| 0 употреби на редовпе општинске потребе. а остатак 10°| 0 на исплату кућа ван рејона и тако да остане и за остале године. — Мика Банковић усваја мишлење г. преседниково да прирез буде 2<9 °Ј 0 за редовне општинске издатке, а 10°|| 0 за накнаду кућа грађанима ван рејона, јер би се на тај пичип концентрисао и знало би се докле се може зидати. — Светозар БотовиК сматра да после говора г. председпика и Мике Банковића, има да усвоји њихове разлоге с предлогом. — МиЛа Ћ.етровиК не верује, да би било кога против овога, али ипак држи, да нема пикога, који би могао забрапити зидање кућа вап рејона. — Јован Ђуровић налази, да не би требала приступаги томе послу за сад. — Ник. Р. II оиовиК баца прекор на представпике не само општиеске власти ранијих година, пего и на представнике контролне и државне власти, што су дозвољавали, да се раштрка варош и спречи на тај начин у намирењу својих нотреба. Остављепо је ово ситно питање извесним људима и они чим су дошли, ограничили су варош, обележили рејоп. (а свим је оправдано решење, да се она саселе у старе границе. Но нретходно ваља знати, коливо је земљиште, колико на њему има зграда и ко лико становника ? где би се ти људи иселили, па онда драге воље присгаје на одборову жељу о Фонду и хоће да се образује одборско поверепиштво, које ће да рукује целокупним тим послом. — Ћока Ж. Нешип после говора^предговорпикових. налази да овај нрирез треба одобрити, па ако не би био довољан за]ту цељ, да се траже други извори. — Филии ВасиљевиК је мижљења, да се за сад застане с овим прирезом. — Свет. Ботори\\ констатује да ће се утицајем овота прироза увећати вредност имања у вароши. — Ник. X. II оиови\х налази да кад Државни Савет тражи да овај прирез одобри збор, да је то једпа Формалност, коју треба испунмти. — Ник. Р. П оиови\х објашњује, како ће се вршити сасељавање и налази да ће то бити потпуно саконито. — Мика Банкови\х одобравајући поново овај прирез, мисли да ће и политички противници глаги зањ. — Свет. 1'исти\\ потпуро одобрава овај прирез, само жели, да се ти крајови иосле засаде шумом, те избегну болештину. — Ми\ха П етрови\\ пошто је обавештен да постоји закон, на основу кога ће се^вршити то сасељавање, гласаће за прирез. — редседник нита пристаје ли одбор на прирез од 28 од сто тако да се купи и за 1892. год. и даље. Одбор аристаје. (Раденко Драговић је противан откупу имања.) — П редседник вели, да Ник. Р. Поповић жели, да се одреди, једна комисија воја ће руковати фондом за откуп имања. — Мика БанковчК иалази да би гребало нрво сачекати решење збора, па онда приступиги избору ове комисије. — Председник мисли, да нема нико ништа против пошумљивања тога краја (Врло добро.)