Beogradske opštinske novine

— 10 -

БРОЈ 3.

П. Председаик изнештава одбор да је нрема овлашћењу одборском од 28. Декембра 1892. г. АБр. 12249, са члановима иоверенишгва нрег.тедао нонуђене куће за дечију болницу и да је новереништво изјавило. да је куЈ.а Јов. Илића држ сакетни ка у пензији, која се налази баш до оиште државне болнице, — најзгоднија за ову цељ, да је Јован Илић у први мах затражио гамо за кућу са плацем ето осамдееет динара месечно, на доцније кад је сазнао да ће трошак око дезинФецирања кућ». кад истече уговор закупа, пасти на његов трошак. — нонудом својом АБр. 88. тражи, да му се за кућу с плацем, баштом и осталим зградама нлаћа годншње гри хиљаде динара и то под овнм ногодбама : да се уговор о закупу за кључи на две године, да му се шестомее чна кирија плпћа унапред, и да општина има да му по исгеку уговора врати к)ћу у сгању каквом се тада буде затекла без икаквих својих обавеза око дезицфицирања илн других каквих обавеза п оправака. [1о саслушању овога извештаја одбор је решио, да се за болницу за лечење деце заражане диФтеритисом и шарлахом узме под кирију кућа Јована Илића, државног саветника у пензији заједно с плацем, баштом и свима осталим зградама — за три хиљаде динара годишње под ногоибама у овом реФерату изложеним. Ш. Бо прочитању акта исгражног судије за варош Београд СБр 22039, АБр. 12127, 12087, 22, акта уираве вароши Београда АБр. 120, 12124, акта истражног судије за вар. Београд, АБр. 12137, 12126, 12130, 107, 12262, 24, 12128 12131, — којим се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио. да су му ненознати Милош Димитријевић, Милица Ристе Матића, Риста Димитријевпћ, да је Захарије Угриновић доброг владањм а срсдњег имовног сгања; да су Милутин Јовановић, Сте ван г 1.)Орћевић н Михајло Рајичић, Душан Слав нић, Сретен Ј, Ристић, Милош Паулић и Марија жена Тасе Николића, Мига Димитрија Кулића, Милан Михајловић, Илија Обрадовић, Михајло Савић, Петар Марковић „Лорд" доброг владања и сиротног имовног стања; да су Милан и С, е тен Благојевић, Јоваи Петровић и Михајло Про тић, до.брог владања и доброг имовног стања.

ИИСТРИТИЋ-СКЕНДЕРБЕГ ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА наиисао ј4:икола |З улитч (Сједном генеалошвом таблкпом; ('Гемат на1'ра1)вн првом видовданском наградом онштине београдске.) МОТО : Скендербег је срца Обилића ГЛАВА СЕДМА Спсада хЗроје под Налабаном. — Други лоход Мухашедов (НДСТАВАК) Ну тек што се крете а ио околу му пуче глас, да оисадн турској под Кројом журним маршевима хита у помоћ Јонима, орат Балабанов, па шта више, да и од мете своје пеједалеко. Глас тај пренерази сне. Ну Скендербег ипак не клону духом. <' хиљаду пет стртпна л>уди похита он одмах на сусрет новом непријате .Ћу и, како му се он ни издалека неје надао, разбпје му војску у

IV. Председник износи одбо|»у на мишхење молбе, којима се траже уверења о сиротном сгању. 11о прочитању тих молби АБр. 60. 70, 63, СБр. 22046.Ј22У18, АБр. 1212)5, 128, одбор је из јавпо мишљење, да се може дати тражено увсре ње молиоцима Милисаву Пешићу, Војиславу Кача вендп, Ружици А. Ђорћевић да се суд претходно увери о имовном стању молилаца 'Ворћа Ти рића и Сулејмана Бег-Али Пашића, па 'гск онда да им изда тражепо уверење, да је Јованча Ди митријевић доброг владања а односно имовног етања да сс суд нретходно извести, па да му изда уверење, да се Андра Станковић унути да тражи уверење о свом нмовном стању од опшгине одакле је. V. 11о прочитању протокола лицитације СБр. 46, држане 2. јануара 1893. год. за поправку Фењера и лампа, набавку стакла и Фитиља за 1893. год., одбор је решио, да се оправка Фењера и лампа и набавка Фитиља и стакала у 189:5. год. уступн према нрописаним погодбама Симону Ландау овд. трговцу по цену од хил,аду три стотине четрдесет и девег динара п педесет иара годишње (1349 50 дин.). VI. Но прочнтању нротокола лицитацнје СБр. 22б4(), држане за давање нод закуп иродаје цубока од заклате стоке на клаиицама опшгинским у 1893 год. која је осгала на Петра М. Михајловнћа овд. трговца за двадесет и осам хиљада динара и једну пару годишње, одбор је решио, да се ова лиидтација одбаци; да нарочито од борско новереништво проучи, на који начин да се од сада наилаћује касанска аренда и како да се нродаја цубока удеси, као и да нретресе правила о слободном клању етоке и нродаји меса у Београду и његовом атару, на да ноднесе свој предлог одбору на одобрење. Док одбор не донесе о овоме своју одлуку,иродаја цубока усту па се Петру М Михајловићу, овд трговцу по досадашњим погодбама и са годшињом ценом од двадесет и осам хиљада динара и једну иару. Чим одбор ово пигање репш и иродају цубока по том решењу удеси преетаће право Петра Мнхајдовића на иродају цубока и биће дужан по ложи ги онолнку суму аренде, колико буде изн сила сразмерно годишња цена. — За поверенике првом нападу, зароби шта више и самог њега 1 ), па се онда с месга поврати Лешу, одведавши са собом и новога ]>оба 2 ). Тај, по Арбанасе и ако у почетку страшан догађај би од иресудна значаја по развој опога, тако тешког положпја, у којп беше занала Арбанија с крајем год. 1406.. Балабан, верујући тврдо, да то Скендербег долази да ослободи Кроју, као да поманпта н хотећи да га претече с победом, нолетн с још неколицином сво]их иод Кро.ју. па стане позмсатп опседнуте да му се предаду, обећавајући им у том случају богате поклоне а у противном претећи на најстрашнији начин. Али Арбанасе не уплаI шише његове претње. Они га дочекаше с подсмехом и ругањем, па кад још нидеше, да он ни војске нема много, отворише капије н иолетеше ван, да на отвореном иољу реше једном тај, већ и сувпше дуг рат. На ту дрскост Балабана обузме још већи ') Барлоције помшг.с, да.је ои варобио још и Јони.мина сина Хедера (. уттнЈие (Јоннпаш) сит НеЛег ННо аио саерју. Ое УИа е(е ИН. XII, 361.. -) Све 'го види ее из писма прокуратора Захарија Барбара еииек"иу веронеко.м Барбарнку од 10. маја, где ето.ји овако:„ Нода рег ПМеге Ле 27. <1е11 рана1о <Ја1 гее1ог 1108 (го <!<• А1ехЈо т «ен1о беаш1сгђеко соп 1500 регкопе ал-ег рге.чо е1 1га<1е11о <1е Ва1ађапо сарИапо <1е1 Тигсћо сит 1нН 1 еагеа^п егало сон(га Сгојја е тепа1о 111 А1ех 1 и Макушев, И«т. ст, 20;

за израду овог предлога изабраги еу г. г. А. Борисављевић и Глиша Стојановић одборници и шеФ општински лекара г. Др. Мих. X. Лазић н оиштински марвени лекар г. Димитрије 1>нежевић VII. По нрочитању нротокола лнцитације СБр. 22Г>49, држане 31. декембра 1892. год. за давање под закуп погкивање коња ножарне чете и во лова рабаџиских возова општине београдекс, одбор је решио, да се ноткивање коња пожарне чете п волова рабаџиских возова општине бео градске у 1893. год. устуни нрема нрописаним погодбама Влади Радуловићу за годишњу цену шесготина четрдесет и девет данара (649 дин.)> VIII. По прочитан.у извешгаја о ОФерталној лицитацији СБр. 424 држаној 3. јануара 1893. год. о набавци канцелариског материјала за 1893. год. одбор је решио, да се канцелариски материјал за нрву половину 1893. г. одједном набави од Јевте М. Павловића и Комн. као најнижег понућача, но ценама изложеним у његовом ОФерту од 3. јануара 1893. год. КСБр. 424. Пријем овог материјала и сравнивање истог са мустрама да изврше три одборника, ко.је ће суд онштински одредити. IX. По ирочитању протокола лицптацнје СВр. 22492, држане 30. декембра 1892. год. за давање под закуп оправке општинских возова ковачкоколарски носао у 1893. год., одбор је решио да се оправка свију онштинских возова ковачкоколарског носла уступи ио пронисаним погодбама за 1893. год. Јовану Илићу, колару овд. за годишњу цену од хиљаду две етотине и деведесет динара (1290 дин.ј. . X. По прочнтању иротокола лицптације СБр 22493 држане 30 докембра 1892. год. за давање под закун оправке оиштински возова сарачкоеатлерског, тапетарског и Фарбарског иосла у 1893. год. одбор је решио да се оиравке свију општинских возова сарачко сатлерског, тапетар ског п Фарбарског носла устуни по проиисаиим погодбама за 1893. год. Кости Нешићу, овд. саглеру, за годпшњу цену од хиљаду осам стотина динара (1800 дин.). гнев и он са заманутом сабл^ом улети у сред њих. Ну ту га и смрт нађе. Неки ТаОрђе Адексић, пореклом јамачно ('рбин, како му и име казује, спази га с бедема и танетом из пушке пресече му грло г ). Нпак он не остаде на месту мртав, већ се онако рањен довуче на коњу до табора, на се онда срушн доле, да се више и не дигне"). На тај неочекивани глас Скендербег похита одмах иод Кроју, верују11П тврдо. да ће сад дако отерати опсаду турску, ко.ја је овако срећним случајем остала без главе. И доисга нада му се оствари, па и много повољније но што је сам ма и из далека могао помислити. Јер Турци, чим спазе његове развијене заставе, како и овако, због смрти Балабанове. беху доста клонули, оставе табор својевољно, па се повуку у равнпцу Малу Тирану, на осам хиљада корака јужно од Кроје, и ту се угврде јаким шанчевима 3 ) 1 ) У КаШ Шивпч ст. ји, да га је ранноу трбух. Сар. .'16. 2 ) Све око може се читати у нећ неколико пута пониљатом писму из мант. архива од 10. маја, у коме стоји од речи до {ечи овако: „Ва1а1>ано, уегашеи1с <1и1и1аш1о сћ« уеп18ае (всН. 8сап<1егће§р) а „чосогег Сго.јја ЛеИћего <1агН 1а ђаНајгНа е! снкј 1'еге, чие1Н сИп&о 81 ро^агопо уМ1Нег е( Гег1но <Нс1о Вакћапо оарМапо <1е1 Тнгсо <1е ргнпо кс!норе(о с! <1е ргпно усге1.опе <4 рог!а1о а1огатеи1о топ." Макугаес, Ист. епом., 20 4 ) Ваг11'11к, Ое УНа <•!<•., Ш>. XII, 301..