Beogradske opštinske novine

Број 28.

- 92 -

Год. XIV.

ВОЈНА НАБАВА На дан 8-ог Јуна т. год. држаће се у Интендантури ове командејавна устмена лицитација за набаву потребних количина масти за Београдски гарнизон која ће требати до конца ове године. Лицитација ће бити горњег дана од 9 пре до 1 сахата по цодне, Кауцију полажу српски грађани 10'| ц од излицитиране вредности а странци дупло. Услови се могу видити у канцеларнјн Интендантуре сваки дан. ЕМ 3153. Из канцеларије дунавске дивизијске области 29. Маја' 1896. год. у Београду.

Кауција се полаже 120 дин. у готову или ерпско-државним папирима од вредности. Остале погодбе могу се видети сваког радног дана а и на дан лицитације. Позивају се предузимачи и остала лица, којима је камен овај потребан да одређеног дана дођу и лицитирају. АЈУв 4005, — Од суда општине града Београда, 29. Маја 1896. год. у Београду.

РАЗНЕ ОПШТИНСКЕ ТАКСЕ

0 Б Ј А В А Према решењу суда општинског од 22 % овог месеца А№ 4005, држаће се лицитација у економном одељењу на дан 4. Јуна ове год. од 3—5 сахати по подне, за вађење камена из II пећине у таш-мајдану.

I. Гробарпна: а) Гроб за децу б) Гроб за одрасле в) Мала гробница г) Велика гробцица III реда . , д) Велика гробница II реда . , е) Велика гробнпца I реда . .

7-- д. 12-- д. 555-52 д. 998-93 д. 1099-93 д, 1684-57 д.

II. Пражњење помпјара п нужника: а) Од кубног метра 7 - 00 д. б) Од акова 0*35 д.

ПУТНИЧКИ САОБРАЋАЈ ВАРОШИ БЕОГРАДА

У седмици од 23. Маја 1896. год. до 29. Маја 1896. год. допутовало 595 нутника — одпутовадо 575 путника.

БЕОГРАДСКА ПИЈАЦА ПРЕМЕРЕНО Н А ОПШТИНСКОМ КАНТАРУ Од 24. маја до 31. маја 1896. г.

Постојбина приспелих путника ;

=2 ј ^ со =1Е | 3= 1

Ф а 5 о м а 311

АустроУгарске Бесне и Херцегов.

Р, о Сн и Вг

Грчке

Турске

ј Бугарске

'н* и >■>

Русије

Германије

0) >>• н ,сЗ Рч Ф

Италије

Вслике Британије

Осталих Европ. држава

Ван Европе

554

112

25.

■ 1.3

> 4

.Заниглање путника

в а сг 3 53 о 8 н и & *

Занатлије :

Трговци

Чиновници! | и интелиг

Војска

Ученици !

н а м о К -< вв М

Гостионичари Шнекуланти и ниљари Раденици

225

36' 32

5 ^ V |

>? и о и

^ сЗ О в а р,

Допутовали :

н л <3 Н ^ м о 8 5 Н Р, 3 « «83

>.4 >.

547

Разлика:

к м : а в 2

+ 20 —

30. маја 1896. год.

Из статистичног оделења општ. вар. Београда.

■I

<1 Рч Рн О

НАИМЕНОВАШЕ

хл;Е^а:-А..

највећа ј| најмања

дин јцр .Ц ДИН. | ПР

314 3107 34 815 8299 51 41307

90930 6655 2274 9312 745 4507 46 214 7825 735 17275 2177 57 460 147 19325 12918 32720 3688 10100 1066 4970 7400 1390 988

7692 251

Арпаџика Брашна кукурузна . Вина бела (од лит.) Вина црна (од лпт.) Волова Вуне не пране . . Говеђине Јагањаца Јечма Кајмака К.ожа јагњећих . . Коре брезове.... Крава ........ Креча Кромпира нови . . Кудеље Кукуруза ...... Лоја нетопљеног. . Лука аршламе . . . Лука црна Масла Масти Овса Ораја . . . Пасуља Пшенице Гажи Гакије ком. (од лит Гакпје ком. меке „ Гакије шљ. љуте „ Гакије шљ. меке „ Свиња дебелих . . Свпња средњих . . Сена Сира Сламе Угљена дрвеног . . Шишарке Шљива сувих . . . Цемента Ситнице Јаја Сукна Чоје Земље за лонце . . Трешања Поврћа

90 —

9 Г 140 ■

3|60 20 ■ 7 ' 55 20 80111 —

10 — 50

8 130

3 20, 15 6 60, 46 15 | 75 10 !50:

231-Ц 21 10 50 10 9150'! 9

-45 50 5 60 3 6 30

90 30

45 4 40 2 5 20

Оџа виче на равном Цетињу; Смрад ухвати лава у кљусама ; Затрије се име црногорско ; Не остаде крста од три прста!

I У то најгоре доба по Црну Гору, кад се могло мислктн да ће љена слобода савремено пронастн, јави се међу Црногордима њихов избавитељ и други оснивач црногорске слободе — владика Данило, први владалац од династиј-е Петровића, која још и даиас управља том јуначком земљом. Још док је био дете, Нико (Никола) Петровић, остави својеволшо дом очин, дође на Цетиње у манастнр и постриже се за монаха, осећајући у себи особити позив к духовној служби. У калуђерству је добио име Данило. Образовање његово ограничавало се само на читање црквених књига и обично писање, али не гледећи на то, он је својом високом наравственошћу и умним способностима задобио љубав пра-

вославнога народа, који га је једногласно и против његове жеље, изабрао за свога архијереја и владику 1697 године, кад му није могло бити више од 16—20 година( х ). У цетињском летопису има запис: „ва лђто 1697 скупише се главари Черногорскп на зборт. на Цетинв и избраше себи за владику и пастира Данила Нћгуша С4епчевића"( 2 ). Млади избраник, чији је избор за митрополита, како песма народна пева — поздрављен „огњем из пушака", рођен је у Његушима, селу под Ловћеном више Котора, а у братству Хераковића који су се ту населили из Херцеговине, кадје она била Турцима заузета. Цосле непуне три године послаше га главари у Угарску; у Сечуј, да га тамо патријарх сриски Арсеније Чарнојевић III посвети за архијереја. У син1)елији, којом патријарх у јуну месецу исте године, јавља пастви својој о томдогађају,— велисе, даје збор у Сечују био веома свечан и да су

( х > Путешествје Попова, стр. 77. ( 2 ) Историја Милаковика, стр. 104.

на њему били митрополити: захумски Сава, будимски Јевтимије, сремски, СтеФан, еиископи: Исаија јованопољски, Спиридон вршачки, Герасим зворнички и преподобни архимандрит Јоаким Ђурђевац и још доста властеле и калуђера и да је на сабору јеромонах цетински Данило рукоиоложен за архијереја „скендеријскога".^) Исте године владика се врати из Угарске и на скоро подиже на Цетину једну малу црквицу. Чим је дошо на Цетине владика је почео озбиљно мислити о начину, како би се Црна Гора очистила од потурчењака. Предање казује, да су се потурчењаци размимоишлиоддругова Станише Црнојевића; та вест може имати своје вредности и ако је извесни историчари примају с резервом, само је се мухамеданско морало раширити, на какав особити начин. (Наставиће ср)

0) Седнпца 1856 бр. 28.

УРЕДНИШТВО И АДМИИИСТГАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГА СУДА

Власник ОПШТИНА БЕОГРАДСКА

Електрична штампарија Д. Димитријевића, Иван-Бегова ул. бр. 1

Уредник УРОШ КУЗМАНОВИЋ