Beogradske opštinske novine

Број 24.

— 94 —

7. јуна, чија су имена са почетним словом: Р. С. Т. У. и Ф. . 8. јуна, чија су имена са почетним словом: X. Ц. Ћ. Ђ. III Ц. и Ч, и ови обвезници не морају доћи лично, него могу своје коње да упуте по другом лицу. После ових, сви обвезници који дају коње за комору I и II позива народне војске, са својим коњима и то : 10. јуна, сви она чија су имена са почетним словом: А. Б. В. Г. К. 11. јуна, чија су имена са почетним словом: Д. Е. Ж. 3. И. Л. 12. јуна, чија су имена са почетним словом : Ј. М. Н. О. ЈБ. 13. јуна, чија су имена са иочетним словом: П. Р. С. Т. У. 14. јуна, чија су имена са почетним словом: Ф. X. Ц. Ч. Ш. 15. јуна, чија су имена са почетним словом: Ћ. Џ. Ђ. н ови обвезници не морају лично предстати комисији него могу да упуте своје коње по другоме лицу. 17. јуна, сви обвозници (коморџије) који дају комору са коњима за I позив народне војске, са прописном комором (колима и коњима) односносно са товарним коњима и са самаром. 18. јуна, сви обвезнипи (коморџије), који дају комору са коњима за II позив народне војске са прописном комором, колима и коњима, односно са товарним коњима и самаром. 19. јуна, сви обвезници који дају комору са воловима за I позив народне војске, са ирописном комором (колима и воловима.) 20. јуна, сви обвезници који дају комору са воловима за II иозив народне војске , са прописаном комором, колима и воловима. 21. јуна, сви обвезници, који дају само волове за комору редовне војске, са воловима, сви обвезнпци који дају само воМирним путем та ствар није могла бити свршена, јер проповед јеванђелска није могла успешно дејствовати на ОФанатизовани дух црногорскијех ренегата. Остало је само то, да се учини општи договор и да се употреби насиље. Бладика се дуго колебао, он се дуго није могао одлучити на тај крајњи и сурови начин. Али, један догађај. који је се њему десио услед вероломства скадарскога паше учини крај његовом колебању. А ево како је то било. Године 1700 саградише Зећани, својим трошком а по одобрењу скадарског везира Омера, цркву у селу Сраској. Та грађевина и ако не бејаше велика, стаде Црногорце великога новца, јер је само за Ферман, којим им је везир допустио, да могу градити цркву, дато око 200 дук., осим свих осталих дарова њему и турским старешинама.(') Потурченицима, којих — као што знамо — тада беше много у Црној Гори, то није било право. Они су с мржњом и презрењем гледали на грађење ове свете обитељи, а нарочито на чувеног поп-Јова, који први беше покренуо ту мисао. Цркву разорити нису смели, јер Срби имају Фер(!) „Јавор." 1887. отр 522.

лове за комору I и II позива народне војске, са воловима. Ови обвезници (који дају само волове) могу упутити своје волове по другоме лицу. Напослетку, сви они који имају коње старе од три године па на више, а нису нигде са коњима до сада или иначе у војску уписати, са својим коњима и то: 22. јуна, они чија су имена са почетним словом: А. Б. В. Г. Д. Е. 25. јуна, чија су имена са почетним словом: Ж. 3. И. Ј. К. Л. ЈБ. 26. јуна, чија су имена са почетним словом: М. Н. 0. П. Р. С. 27. јуна, чија су имена са почетним словом: Т. У. Ф. X. Ц. и 28. јуна, чија су имена са почетним словом: Ч. Ш. Ћ. Ђ. Сви ови могу своје коње упутити по другом лицу, а не морају лично долазити. Сви напред позвани обвезници, и даваоци коморе имају доћи са коњима и прибором, или и без коња, ако ове из ма каквих узрока немају. Сви позвати имају собом да понесу и своје војничке билете. Од напред именованих несме нико изостати, јер ће се изостанак од ове смотре и позива казнити по чл. 88. закона о устројству војске од 500 до 1000 динара или од трн до шест месеци затвора. Од суда оаштине града Београда, 17. маја 1896. г. ОВБр. 946 у Београду.

РАД ОПШТИНСКОГ ОДБОРА РЕДОВНИ САСТАНАК 23. Маја 1896, год. Предеедавао предеедник г. Мијаило М. Богићсвић, присуствовао ч,1:1 н суда г. Мпх. II. Живадиновић и Јован Антонијевић, од одборника би.ш : г. г. М. Штрбић, Јосиф С. Јовановпћ, Ђорђе Димитријевић, Спасоје Идић, Дамњан Стојковић, С. Ђ. Јорговић, Сава М. Џевајровић, Сава Ковачевић, Дим, Довијанић, Д-р Војисдав М. Суботић, Сте-

ман везиров, али занети мухамеданским Фанатпзмом, они су већ почели роптати на самога везира и чекали су згодно време па да се освете. И даде им се у скоро прилика за то. После кратког времена црква буде готова и онда је требало, да је — по обредима православне цркве — освешта духовни поглавар. Пошто со владика Данило тада још бавио у Сечују код патријарха Арсенија и пошто је Пећ била далеко, да отуда дође патрнјарх — то црква остаде кроз целу 1708 г. неосвећена. Владика Данило врати се крајем године у Црну Гору, и тадапоп-Јова сазва скупштину од свих села, и разложи народу, да цркву треба одмах освештати, пошто онако неосвећена није светиња, но обична кућа. Народ одобри и замоли да им дође владика Данило. Ну, пошто владика црногорски није смео прећи границе турске из страха да га Турци ие погубе, то Зећанима не остаде друго, него да од везира искупе Ферман, по коме би владика могао доћи и освештати цркву, а да му Турци ништа не учине. Они одмах настану | и сакупе у околини прилоге за то, за тим

ван II. Поповић, Мил Ж. Маринковић, Михаило Михајловић, Јанаћ Константиновић, Голуб С. .Танић, НиколаВошковић, Н. Спасић, Н. Антоновић, .1. Алкалај. (Свршетак) VII Председник извештава одбор, да се одборско повереништво изабрато у сединци одборској од 1. Фебр. 1896 године АБр 1154, за продају онштин. имаља, које се састоји из 7 одборника, — није никако до данас састало ма да је неколико пута познвано, и да је врло тешко да ће се и састати, јер је број чланова велики. По саслушању овог извештаја АБр. 4075, одбор је репшо, да се ово повереништво умоли, да поверени му посао сврши с тим, да кад се састану три одборника, могу пуноважно радити. VIII Председник извештава одбор, да је грађевинско оделење према решењу одборском од 9. новембра 1895. год. ГБр. 1936 направило предрачун за грађење пута преко брда топчидерског од Вајфертове пиваре до Топчидера, и тражи, да одбор одобри за ово потребан кредит од 28.650 дпнара. По саслушању овога и по прочитању извештаја грађ. оделења ГБр. 874, одбор је носле поименичног гласања са 12 гласова противу 8 (један није гласао) решио, да се грађење овога пута одложи за доцније. IX Председник надзорне комисије за осветљење и трамвај извештава одбор, да је г. минисхар народне привреде потврдио правила безимеиог друштва за елекгрично осветљење и да је српско-француско друштво за осветљење и железнице пренело концесију за електрично осветљавање Београда на ово безимено друштво, као и даје тај пренос код. ирвостепеног београдско-трговачког суда потврђен. По саслушању овога и по прочитању извештаја надзорне комисије о овоме, одбор је решио, Прима се к знању овај пренос концесије за електрично осветљавање Београда од српско -Француског друштва на безимено друштво с тим, да суд општински буде дужан настојавати, да нови концесионар у свему испуњава уговор о осветљењу Београда закључен са општином. X По ирочитању молбе Милке удове Ђорасима Трпковића бив. општпнског мерача АБр. 2298, одбор је решио,

изаберу од стране свих села пет људи и пред њима пои-Јова, на их с молбом за Ферман упуте везиру у Скадар. Приспезиш тамо, они сутра дан изађу пред везира и кажу му жел>у и молбу народну. Везир иристаде на то и даде им Ферман „да цетињски калуђер може доИи и освештати каурску богомољу у (Јриској; а да му Тургџ^ не&е ништа учинити, на то он залаже своју везирску реч и непреломљену веру турску." (') Зећани се захвалише везиру на милости и носећи Ферман радосно се вратише у Зету. Народ чувши глас о успеху, одмах пошаље пет људи к владици, да га моле да дође. Они оду к владици и, показавши му Ферман, замоле га да дође. Владика им даде реч и посланици се вратише својима. Кад владика обавести о том Црногорце, они га стадоше одвраћати да не иде, подсећајући га на оне речи народне песме: „Мајка ме је на рођењу клела : „Да ја вјере у Турчина немам; „У Турчина и у змију л>уту, „Јер ће свагдавјером преварити !"....

(!) Далматински магазин. 1884. 72.