Beogradske opštinske novine

Год. XV

У случа.ју да струјомер застане, иди се оверавањем нађе, да је рђаво радио, потрошња прошдога месеца смањена иди увећана за 1|6 (према томе да ди дан расте или опада) узеће се за основу при напдати рачуна. Претплатиик је одговоран за печат на струјомеру, Чдан 6. Друштво ће давати иод кнрију струјомере, које одобри општинска комисија (в. чд. 5,). Месечна кирија сгрујомера утврђена доњим прегледом пдаћаће се у исто време кад и едектрична струја. Кадибар струјом. Месеч. кирија до 5 ампера ... 2 00 дин. , 10 . , • • • 3,50 „ „ 20 „ . . , . 5.00 „ ,40 8,00 , , 100 , .... 14,00 „ Кирија за струјомере јаче од 100 амнера утврђиваће се нарочитом погодбом. За ту кнрију друштво се обавезује само, да намести чисти и оправља струјомер. Чдан 7. Цепа струје дате за осветдење бнће за нриватие претпдатнике 0,09 дин. а за државу и општину 0.055 дин, хектоват. Струја узета за нокретну снагу нанлаћиваће се од нрнватних претпдатника, као што је доде означено: Првих 2500 хектовата по 6,5 пд. Сдедећи 2500 хквт. у истом месецу но 6 п. д. „ 5000 хквт. и истом месецу по 5 н. д. а од државе и општине од првих 2500 хквт. 1то сДедећнх 2500 хквт. у истом месецу по сдедећих 5000 ,, ., „ по Члан 8. Напдата утрошене струје вршиће се месечно, у стану претпдатника но поднетом рачуну, на коме ће тачно бити означепо старо и ново стање струјомера као и његов коеФицијенат. ЦнФра, која сс на рачуну тражи мора бити исписана речима. Та се циФра одређује ирема стању струјомера и то ће се стање прочитати у присуству претндатника или његовог застунника, и забедежити чиновник друштвени у књнгу, коју ће чувати нретпдатник. Ако друштво иди претпдатник неби хтео ирисуствоватн читању стања струјомера читање ће се извршнти на позив ма које стране у присуству једног чдана надзорне комисије. Ако претпдатник не пдати свој рачунни после тридесет дана, рачунајући од дана, када му је рачун поднесен, друштво ће му струју прекинути (иошто га о прекидању струје три дана раније извести ии

КРЛЉ УРОШ I вшки ИСТОРИСКА РАСПРАВА Мото: СгеЛеге ипа, соза, регсће 81 е и(ЈИо (ЗМа е регсће поп ,41 е аугИо сига (И езат1паг1а, Са 4ог1о а11'иНеШо [1е1Гиошо. Ееораг«И написали: П. Ј. ГРЕБЕНАРОВИЋ и Т. КОБЛИШКА 11о ареиоруци Академијског Савета Велике Школе оваје расарава паграђена нарочитом видоеданском наградом оаштине београдске у 1895: год: (свршегак) И краљ Урош, као увиђаван владалац, увиде да му ови људи могу много ко ристити, лепо их прими и намести да у Србији отпочну копање руда Урош је овима учинио многе уступве као што су доцније владаоци чинили, а наиме: одобрио им је сва она права која су имали у Угарској ') И заиста рад је ових до1) Права су њихова била! ираво свог суда, право бирања свог пароха, сдободу католичке вере и слободу нодизања католичких цркава у средиии сравославног стаиовеиштва.

смено) и тражити судс <им путем напдату завећ утрошену струју (чд. 39 уговора). Чдан 9. Ако се струја прекине у сдучајима нредвиђеним чд. 53 уговора, друштво нећебитн обавезно ни на > ачву награду, сем да врати новац за струју, која би плаћена бида унапред, а неутрошепа. Чдан 10. Претпдатник се обавезује, да ће се односно употребе едектричне струје придржавати свију правида и прописа друштвених, које надзорна комисија одобри, а који ће бити објављени у београдским општинским новинама. Чдан 11. Ако претпдатник иетнајест дана пре истека нретндате не извести друштво пис меним путем бидо о ирестан у претпдате бидо о смањењу кодичнне електрнцнтета иретпдата ће потпуно важити и даље ади само за тримесеца и тако даље од три до три месеци све докле се нрестанак нретидате писмено петна јест дана пре истека иретпдате не објави. Чдан 12. Претплатницима се препоручује да сваку неучтивост од стране друштвених чиновника саопште друштву. О сваком нрекорачењу одредаба ове претндатне дисте, како од стране двупггва тако и од стране претилатника решаваће, кад се нисмено о том извести надзорна комисија у иоднко такви случајеви не би биди предвиђени у грађанском закону н судс ом поступку. Од суда општине београдске 8. априла 1897. год. АБр 1925.

РАД 0ДБ0РА 0ПШТИНСК0Г РЕДОВНИ САСТАНАК 3 Аирила, 189 7 год. Председавао I члан еуда г. Бран. Ј. Рајић, од одборника били г. г. Стеван Маисимовић, Р. Драговић, Д. Стојковић, Јевта Стевановић, И. Козлић, СаваМ. Џеваировић, Влад. Чортановић, Стеван Миљковић, М. О. Петровић, Коста Чупић, Евг. М. Чоловић, Милутин Ј. Марковић, Г Б. Димитријевић, 'Б. Милијашевић, С, Ј. Азријел, Др. Марко Т. Деко, Влад. М. 'Борђевић, Ђ. Р. Одавић 1 Црочнтан је записник одборских оддука седнице држане 27. Марта 1897. год. и у оддуци КЊБр. 155 учињена је измена, да се земљиште Фонда регулационог, што се уступа Ђ„ Миловановићу. Н. Р. Поповићу и М. Велизарићу има по нова сељених бегунаца био тако успешан да' је, а благодарећи и обилатости руднога блага, рударство у Србији, за кратко време, постало најзнатнија грана народне привреде. Најзнаменитијисребрни рудник био је у околини Брескова. 1 ) Сем овога Краљ Милутин спомиње 1282 г и Ру дник: „ ...и како имб 1е законв у Вревс ковћ штб иснрвва, тако да имб к) и у Рудницћ 2 ) У време владе Урошеве долазили су приморски трговци которски, дубровачки и млетачки, да на српским трговима промене робу за домаће и стране производе. Но Урош те се старао и о другим стварима. Поправљао је опале а помагао својим великим даровима сиромашне ма настире. Но он подиже и себи задужбину, манастир у Сопоћанима ко,,и снабде свима потребама, а поред њега —- стуб или кулу за борављење калуђера.

1 Помиње ее 1280 (одипе као извозпи артикл — аг§еп1пт с1е Вгевеуа — бресково сребро. Бресково јб дежало у садашаој колашиаској обласги,- четлрт сихата од садашње црногорсве границе, и било је главпо тржиште. Ту су ковани нрпи новци од сребра, које су вадили т оглижње Бјеласице (Тласпик XXX 8. 15). 2) Моп. 8егћ, 8, 52

проценити по закону грађевинском и та процена да се поднесе одбору на одобрење. II По ирочитању акта управе вар. Београда и њених одељака АБр. 1611, 1772, 1773, 1775, 1776, 1777, 1679, 1892, којима сетраже уверења о вдадању н имовном стању извесних лица, одбор је изјавио, да су му непознати Станко Савић надничар, Алекса Симић слуга, Милан Бера лађар, Милан Лазић обућар, Митар Бабић- касапски момак, Ставра Петровић шпекулант, Божидар Пауновић слуга, Сретен Ђорђевић таљигаш; да су доброг владања и средњег имовног стања Милан Марковић служитељ и Михајло Ђорђевић ликерџија; да }е Ђока Ђорђевић адвок, доброг владања и доброг нмовног стања; да је Јован Тодоровић ноћни стражар доброг владања и сиротног имовног стања; да је Драгутин Караулић деловођа трго вачки доброг владања и непознатог имовног стања; да су резервни пешадпјски поручници ЈБубомир П. Радојловић и Добросав Атанацковићдоброг имовног стања, да добар глас у грађанству уживају и да се занимају трговином. III Председавајући износи одборуна мишљење модбе, којима се траже уверења о нородичном односу. По прочитању тих модба СтБр. 774 и 804 одбор је изјавио мишљење, да се Ани Трајковић удовој и Живки ж. Влагоја Ђуричића бив бакалина може дати тражено уверење о њиховом породичном односу. IV По прочитању молбе Никоде Д. Кики овд. трг. да се осдободн дужности поротничке, одбор је решио, да се не уважи ово тражење молиочево. На завршетку своје владе Краљ Урош је имао и једну малу неприлику у својој држави. Услед одбијања православне принцезе и преговора са Карлом Анжујцем дође у опреку са архијеиископом Данилом, који се био побојао да се не воде нреговори са католицима — о српеким црквеним стварима те је то пребацио Урошу. Због овога Краљ Урош збаци Данила I и постави за архијепископа Јанићија студеничмог игумана,') који је као што знамо заједно са њим и отишао из Србије. Али је много значајнија сиољашња радња Урошева Краљ Урош је први од владалаца из династије Немањића, који је појмио рад Немањин и почео радити на проширењу своје државе. Одважан и сталан у предузећу умео је руководити државни пре порођај како у земљи тако и на страни, да заштити интересе народа и њим стекао, поред мржње појединих владалаца и држава, такву пошту какве није имао

1) Дапило вели да се после његовог отеривања пије пико хтео примити архпјепископства, до удворица Јанићије ^8 287)