Beogradske opštinske novine
1>рој 16
Год. XV
V
По прочитању акта начелника среза врачарског АБр, 1824, којим се тражи, да се одреде прнсутннци на место извеснпх лица, која то више ие могу бити, одбор је решио, * овлашћује се суд ошитински, да на место именованих лица одреди друга за шрисутнике при канцеларији среза врачарског. VI. По прочитању извештаја судског АВр. 1748 о томе, да је Јов Николић бив. златар већ. од Фебруара месеца ове год. у државној служби и да има 150 дин. плате, и да би му прематоме требало обуставнти издавање издржавања из општинске касе, одбор је решио, да се Јовану Николићу златару овд. од првог марга ове године обустави издавање издржавања из општинске касе, одређено решењем одборским од 22 апр. 1896 год. АБр- 3637. VII Застуиник председник извештава одбор, да су после донетог одборскогрешења од 20. Марта 1897. год. АБр. 1568 а пре држане дицитације за издавање нод закуи пдацева месарских, поднели понуду Јанаћ Сте#ановић, НиколаТасић и Мика Костантиновић, у којима изјављују, да пристају да за дотичне месарске плацеве плаћају онштиип досадашњу закупну цену. По прочитању тих понуда АБр. 1761,1836, и 1754 одбор је решио, да се месарски плац на горњој страни број седам уступи према прописаним погодбама под једногодишњи закуп од првог маја 1897 Јанаћу СтеФановићу за годишњу цену од иљаду шест стотина двадесет динара и двадесет и четири паре; исто тако да се уступи Николи Тасићу плац број два на горњој етрани за иљаду две стотине осамнаест динара годишње кирије; и Мики Констандиновићу плац број три на горњој страни за иљаду три стотине двадесет и један динар и тридесет и две паре годишње кирије II плац број дванаест на горњој
страни за иљаду две стотине динара и дванаест пара годишње кирије За издавање под закуп осталих плацева, да се поступи по решењу одборском од 20. марта 1897 год. АВр. 1568. VIII Председавајући подноси одбору па одобрење израду канала од Вел. Школе ка Дунаву кроз војничку улицу. По прегледу плана, прочитању нредрачуна и извештаја о држатим лицитацијама ГБр. 600, одбор је одлучио, да г.г. Н. И Стаменковић проФ. Вел. Школе и одборници И. Козлић, ЈеФта СтеФановић, Др. Марко Т. Леко и Владислав Ђорђевић нроуче овај предмет и поднесу одбору извештај са мишљењем, како и у којим размерама да се овај канал сагради и да ли да се израда овог канала да на лицитацију или да се изврши у режији општинској. IX Председавајући саоиштава одбору акт господина министра војепог од 28. марта 1897. г. ФЂВр. 2483, по -коме се могу оптеретити комором и страни поданици, који у Србији имају непокретног имања. По прочитању тога акта одбор је решио, да одборска комисија одређена решењем одборским од 13 марта 1897. г. АБр. 1757, изврши поновч ревизију разреза коморе услед овог решења господина министра војеног и датомприликом узме у оцену и све пријављене жалбе против последњег разреза, услед чега се задржава од извршења решење одборско од 27. марта 1897. год АБр. 1926. X Председавајући извештава одбор, да је уирава вар. Београда услед представке општииског суда актом својим од 25. Фебруара 1897. Бр. 4189, (АБр. 1027) одусталаод наредбе своје од 19, нов. 1896. Бр 26526 (АБр 10071) и оставила да и даље оиштински суд у договору са одбором одређује цену лебу у Београду.
Примивши овај акт к знању одбор је после поименичног гласања са 11 гласова протпв 5 (који су били за број 8) један није гласао, решио, да се и даље ноступа по решењу одбора од 15. маја 1892. год. АБр. 6261, односно одређивања цене лебу с тим, да се средњој цени жита за прошлих 1 5 дана додаје број седам и да тај збир буде цена лебу од једног килограма али да се тежина једноме лебу увек израчунава према продајној цени од 20 пара дин. Суд ће општински сваке друге ре довне седнице подносити одбору извештај ради утврђивања цене лебу.
Конкурс за зидање магацина у Београду Српско Краљевско Министарство Фи нансија намерава да зида на савском пристаништу у Београду, један велики магацин за смештање робе увезене у земљу са стране, под погодбама, да се у извесном времену или у Србији потроши, или провезе даље, или најзад врати неоцарињена натраг. Планови, предрачун и погодбе за зи дање овог магацина могу се разгледати сваког радног дана од 8 — 12 часовапре подне у Царинском Одељку Срп. Краљ. Министарства Финансије у Београду. Лица или удружења, која би се овога посла примити хтела, имају да поднесу своје писмене и под печатом затворене, а с таксом од 10 динара у маркама снаб девене понуде најдаље до ШЗмаја 1897. г. под адресом: „Царинском Одељењу Срп. Краљ. Министарства Финансије - понуда за зидање магацина — у Беграду". ЦБр. 3421. Из канцеларије Царинског оделења Министарства Финансије, 20. марта 1897 у Београду.
остварује његове планове а нод Душаном Србија достиже свој врхунац Поред свију његових заслуга, зар није довољно само оно дело Урешево од 1254 г. ка^ је био са свију страна притешњен непријатељима и кад је, извукав се из тих тако тешких ненрилика, пока зао своју вештину и као политичар а можда и као војсковођа; — велимо зар није само ово дело, поред свију толиких заслуга, довољно да оправда назив, који му с правом дадоше доцнија поколења: Краљ Урош I Велики !
није имао ни један сувремени владалац на Валкану. Србија бејаше онда тако важна чињеница на Балканском полуострву, да су сви околни владаоци осећали потребу тешње везе са српским владаоцем. Какав је углед уживао Краљ Урош на Балк. полуострву најбноље нам показује његово посрество у свима готово стварима Сј седних држава. Тако га видимо да у бугарском сабору, цри избору новога цара, влада његова воља и његовчм утицајем постаје цар ро ђак његов Костантин Тех (1257). Као савезник пак угарског краља имао је Краљ Урош прилике да покаже западној Европи, важност своје земље и своје личности. За то му се и приближује Бела IV родбинском везом, и од тога доба видимо нашег Кра Уроша у свима пријатељским и непријатељским односима између Чеха и Угара на одличном месту, међу преставницима тадашњих јевропских сила. Али значај Србије нарочито се осети по паду латинске царевине, кад Краљ Урош постаде душа савезу западних земаља и балканског цолуострва против грчке царевине. Та зар би препредени
политичар Михаило Палеолог тражио његово пријатељство и родбинске везе да није разумевао положаја његовог ? С тога и видимо да он нуди своју кћер за сина Урошева Милутина, али онпрозрев намеру лукавог Грка не хтеде при мити. Краљ је Урош једини од досадањих наследника Немањиних који је својом чврстом вољом могао зауздати самовољне Дубровчане, који су. користећи се сла бим наследницима Немањинии присвајали и засађивали парче по парче српскога Зељишта, и приморати их да плаћају сталну суму српској благајни. У опЈите и као државник, и као патриота — као војник, Краљ је Урош постао идеал доцнијим Немањићима. те их за то и виђамо да много узимају име његово за називе и имена евоја. Истина да Краљ Уропт није бог зна како проширио своју државу, јер се имао борити са многим спољашњим неприликама; али је он инак осигурао пут и владу саојим наследницима над Мачвом и још неким српским областима. За то и видимо да син му Милутин нагло