Beogradske opštinske novine
Бро ј 13
- 51 —
Год. XVI
ВАНРЕДНА СЕДНИЦА 9. Марта 1898. Предеедовао председник г. Н. Д. СтоФановић, приеуетвовао члан суда г. Бр. Ј. Рајић. од одборника били г. г. Ђ. Пантелић, Н. И. Стаменковић, Др. Лаааревић, Т>. Р. Одавић, Стеван Миљковић, Косга Др. Ризнић, Голуб С. Јанић, Дамјан Стојковић, М 0. Потровић, Стеван Максимовић, Влад. Чортановић, Коста Д. Глзвинић, Љуб. Живковић, Г Б. Димитријевић, Р. Драговић, М. Капетановић, Васа Ннколић, Марко С. Иетронијевић, К. С. Ка раџић, Евг. М. Чоловић, Ј. М. Јанковић, Мих. Ђ. Илић, Тод. Ј. Михаиловић, Милан Арсенијевић, Др. Л< ко, Стев. Ивковић, Милов Миленковић, М. П. Тодоровић, 'Грзјко Стојковић К. Н. Лазаревић, Милутин Ј. Марковић, Д. Ђирковић, Дг>. Лаза Начу, Др. Стеван Марковић, Д. М. Ђорђевић, М. Савчић, Г. Бркић и К. II. Михаиловић. I Прочитан је записник одборских одшука седниде држане 5. Марта 1898. год. и примљен је без измеНе. II По прочитању акта кварта варошког АБр. 1664. удбор је изјавио, да је Ићинија Дела-Дона чиновник железн. дирекц. доброг владања и сиротног имовног стања: да му је Александар Шиц, јувелир непознат. Ш По прочитању молбе СтБр. 713. одбор јеизјавио мишљење, да се ЈозеФини Еико може дати тражено уверење о њеном породичном односу. IV Председник извештава одбор, да је по наредби одбора одштампана у Општ. новинама понуда, за зајам општински, потписана од К Вајса заједно са мишљењима умољеиих стручњака о њој ; да се је општина преко Народне Банке известила о озбиљности понуђача као и да је тражила обавештења од царског немачког посланства и конзулата о понуЗ)ачкој Фирми, и иодиоси одбору све те извештаје. Пошто су сви ти извештаји прочитани, одбор је приступио дебатовању о понуди Косуа и Мариновића за зајам и извршење великих општииских радова и експлоатацију њихову. Како су поједини говорници опширно разлагали своје мисли о овој понуди, и како је било још неколико пријављених говорника, одбор је одлучио, да се данашња седница прекине и сазове за сутра друга у којој да се про дужи дебатовање и решавање о овој понудиВАНРЕДНИ САСТАНАК 10. Марта 1898. Председавао председник г. Н. Д. СтеФановић, присуствовали чланови суда г.г. Б. Ј. Рајић, Јов. Антонијевић, од одборника били г.г. Свет Гвовдић, Васа Николић, Стев. Макеимовић, Стев. Ивковић, Р. Драговић, Марко С. Петрон/јевић, Трајко Стојковић, Милутин Ј. Марковић, Коста Др, Ризнић, Коста Д. Главинић, Стеван Миљковић, Евг. М. Чоловић, Глиша Стојановић, Голуб С. Ја аић, Дим. Гавриловић, К. II. Лазаревић, М. 0. Нетровић, М. Савчић, Др. Лазаревић, Милов. Миленковић, Мијаило Ђ. Илић, Др. Леко, Милан Арсенијевић, Љуб. Живковић, Ђ. Димитријевић, Д. М. Ђорђевић, Др. Л. Пачу, Коста М. Ђурић, Д. Ђирковић, М. Капетановић, Тод. Ј. Михајловић, Влад, Чортановић, Ђ. Иантелић, М. П. Тодоровић, Н. И. Стаменковић, Гаврило Бркић, Др. Стев. Марковић, Ђ. Р. Одавић, Дамјан Сгојковић, И. К. Михајловић, Ј. М. Јанковић. I Прочитан је записник одборских оддука-седнице држаие 9. Марта 1898. г. и примљен је без измена. П По прочитању акта управе вар. Београда и њених одељака АБр 1672, 1676 и 168.2, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио, да је Милан Спасојевић служитељ доброг владања и сиротног имовног стања; да су Љубомир Трајковић бравар и његова жена Јелена, доброг владања и сред-
њег имовног стања; да су му непознати Лазар Лазаревић типограФ и Никола Бошковић калФа шлосерски. III Продужен је претрес понуде Косуа и Мариновића за зајам и извршење великих општинских радова, пошто је пре почетка председник онштине прочитао писмо В. Мариновића, у којем пристаје, да се у деФинитивном уговору унесе одредба, да ће општина имати право да одређује таксе за употребу воде, кеја и каналр и да се одреди минимум и максимум трошкова око експлоатације. Како ни у овој седници нису могли сви пријављени говорници о овој понуди говорити, то је одбор оцлучио, да се претрес и решење о овој понуди одложи за прву седницу, која да се сазове за сутра.
САСТАНАК ОДБОРА ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ држан 25. Фебр. 1898. год. (по стенограФским белешкама 1 ). Прелседавао председник општине г. Ник. Д. Стевановић, присусгвовали чланови суда г.г. Бран. Ј. Рајић и Јов. Антонијеваћ, од одборника били: г г. Н. И. Стаменковић, К. С. К фаџућ, Трајко Стојк5вић, Стеван Мак.:имовић, Д. Иирковнћ, Марко С. НетронијевићЈ М. 0. Петровић, Глиша Стојановић, Др. Лчзаревић, Милов. Миленковић, Мијаило Ђ. Илић, Ђ. Р. Одавић, М. Савчић, Стеван Миљковић, Коста Др. Ризнић, С. Ј. Азријел, Голуб (Ј. Јанић, Дамјан Стојковнћ, Милут. Ј. Марковић, Васа Николић, Коста Д. Главинић, Ст. Ивковић, Ђ. Димитријевић, М. Капетановић, Р. Драговић, Тод. Ј. Михајловић, Др. Леко, Свет Ј. Гвоздић, Дим. Гавриловић, Љуб. Жив ковић, К. Н. Лазаревић, Д М. Ђорђевић, Ђ. Пантелић, Гаврило Бркић, М. II. Тодоровић, Влад. Чортановић, Коста М. Ђурић, Ј. М. Јанковаћ, Др. Стеван Марковић, Евг. М. Чоловић. бележио секгетаг г. Урош Кузмановић. Почетак у бУг час. ао иодне
Иредседник. — Отварам седницу. Изволте чути протокол прошлог састанка. Секрешар прочита. Председник. — Има ли ко шта да примети на прочитани протокол? (Нема). Оглашујем да је прочитани протокол примљен. Изволте чути тражења власти и молбе за уверења. Секрешар чита и одбор издаје тражена уверења. Председник. — Господо, у прошлој седници према извештајима, које је одбор добио о ценама житу и брашну, ви сте одредили да цена хлебу буде од килогр. 30 п. д. Управа града Београда нашла је да то ваше решење није нравилно и одредила је цену белои хлебу 31 а црном 30 и. д. од килограма (ирима се знању). Господо. Јамачно ћете се сећати да сам у седници, која је била 17. Јанура о. г. имао част да вам саонштим, како ми је поднета једна понуда за грађење великих јавнпх радова општинских. Ту су ионуду поднели г.г. Н. В. Леон Косу и В. Ј. Мариновнћ. Тада сте одредили из своје средине једну комисију, да ту нонуду проучи. Та је комисија држала неколико седница. Понуда је та мењана у појединим одредбама својим нрема тражењу комисије и последња је оваква, која ће вам се сада прочитати. 0 тој последњој понуди ви ћете саслушати извештаје одређене комисије, која сеје поделила на већипу и мањину. Мањина ми још није предала свој извештај. Морам вам овом приликом нанеменути јошито, да у комисиске седнице од изабратих ни један пут није дошао г. Т. Селесковић, а г. Св. Гвоздић је дошао једно два пута. Пошто он није учествовао на тим седницама он има сад нред одбором да поднесе свој извештај, ако то за нужно нађо, или ће понуду у својим говорима бранити или нападати. Ја ћу прво да вам прочитам саму понуду, па ћу вам носле прочитати извешгај комисиске већине, а после ћете чути извештај комисиске мањице. За тим ћете чути мишљања оне господе, коју смо замодили да
1 Према наређењу одбора општинског, објављују се стенографске белешке оних одборских седница, у којима је решавано о понуди Косуа и Мариновића, 8а зајам и радове. Ур.
даду своја стручна мњења о овој понуди. Свакако то треба да све оцените пре но што приступите самом решавању. Раденко ДраговиК. Пошто се рад општинског одбора не штампа у појединостима, амеђу тим ово је ствар од веће важности која ће коштати доста новаца, ја мислим да треба да се цео рад одбора по овој ствари штампа по стенограФСКим белешкама. 11редседник. — Усвајате ли овај предлог г. Раденка Драговића? (Усвајамо). Изволтечути сад пројекат ирелиминарне конвенције: (Ова је конвенција одштампана раније у општ. новинама). Сад изволте чути извештај комисиске већине: (И овај извештај објављен је раније у општ. новинама). Никола Сшаменковић. — Господо, као што вам је г. Председник објаснио, комисија се поделила на 2 дела. Господа која су се потписала на извештај већине, ирепоручују вамда понуду примите, а нас тројица — комисиска мањина препоручујемо вам да је не примите. Нас смо тројица г. Милутин Марковић, г. Коста Главинић и ја изложили наше мишљење у засебном извештају и молим вас да ме саслушате. Чита извештај мањине, који гласи: (Извештај овај такође је већ раније објављен у овим новинама). Председник. — Господо, саслушали сте извештај већине и извештај мањине. Сад, г. Гвоздићу, хоћете што у напред да говорите или ћете у току дебате? Свешозар ГвоздиК. —■ Нећу сад ништа да говорим. Прецседник. — Изволте, госиодо, чути шта су поједина господа, којима смо дали ову понуду Косу-а и Мариновића на оцену, рекла и каква су мишлења о њој дали. Г. Др. Михаило Вујић, коме је ова понуда дата на оцеиу, казао је ово : (Мишљење ово објављено у овим новинама.) Другу је оцену дао г. Бранко Бошковић, директор наше Народне Банке и то у два пута. ЈIрву је оцену дао како је првобитна понуда била, а другу кад је иста у неколико била измошана. (И ове су оцене објављене раније у овихМ новинама.) Трећу је оцену дао г. Драгутин Величковић, заступник управника државних дугова. Његова оцена гласи: (Објављено раније у општинским новинама.) После еам га молио да ми боље оојасни финансиски део понуде, и ево шта је он накнадно казао. (Такође већ штампано у општ. новинама.) После нрочитања ионуде, оба извештаја и и мнења умољених експерата, налазим дајепотребно да вам напоменем, како је нужно да мирно саслушамо један другог, а јаћу свима дати реч да говоре и за и против ове концесије. Сва г. г. говорници имају да се крећу и да говоре само о концесији оваквој каква је, јер је концесионар изјавио: да тртзжи одлуку: прима ли се ова концесија како је ноднета, или се не прима, јер он од ње ништа више не може да попушта. Дакле, онима, који хоће да износе неке нове предлоге, или допунз, ваља знати да о томе не може бити говора, јер ми је концесионар казао, „ако може овако да прође — добро, ако не — ннком ништа." Светмозар Гвоздип. — Допустите ми да нре но што се приступи начелној дебати, као члан комисије, изјавим, да приступам већини комисије. Љуба Живко^ип. — Господо, још никад до данас пред одбор општински није изишла на одлуку тако важна ствар, као што је ова данас, а да је ова ствар тако важна, мислим, неће нико спорити. Одбор општински, решавајући ову ствар, нрнма одговорност на се, не само пред савременицима, него и пред осталим покољењима, а та одговорност није сразмерно мала нрема онима којеоиимада сноси за своје одлуке, којима је друге ствари до сада раснрављао. Ја мислим да ћете се ви сви са мном сложити, да смо ми махом, мање више, нестручни људи за овакве ствари, а према свему овоме што је прочитано, (пошто су прочитана мишљења већине и мањине), ја мислим, да ни стручњаци не би могли одмах на први мах изрећи своју пресудну реч о овој понуди. Ради јавнога мњења и нашег сопсгвеног оријентисања, ја мислим да је потребно, да се извештај већине и извештај мањине печага са мишљењем оне господе, која су била о овом питању упитана. у једну књигу, која ће бити