Beogradske opštinske novine

Б рој 42

— 246 —

Год. XIX.

4. МоЂ упијања воде.

ТЕЖИНА ИСПИТАНИХ КОЦАКА

УКУПНА ТВЖИНА УПИЈЕНЕ ВОДЕ

"о* Рн

Осушених на

0 с л

672

ним коц-

НА 1 кгр. КАМЕНА

ПРЕДМЕТ

1100 С

КАМА

САТИ

ЛЕЖАН.А

5' ВОДИ

К 1

1 о ^ г а

111 т

0,885

0,892

0,893

0,895

0,010

0,011

0,911

0,916

0,918

0,920

0,009

0,010

0,888

0,895

0,997

0,009

0,010

0,880

0,889

0,890

0,892

0,012

0.014

СРЕДЊА ВРЕД.

—-

—

0,010

0,011

Према овоме камен је од 0,347 литара упио после 28 дана 0,010 кгр. = 0,010 литара или 2,9 °ј 0 првобитне запремине, што одговара привидној порозности од г/о = 2,8°| 0 запремине камена. 5. Издржљивост на мразу. Четари од напред поменутих коцака, осушених на топлотнод110°С а за тим у води остављених 28 дана, изложене су 25 пута вештачкој температури на — 18° С и опет потапане у воду, која је имала температуру ваздуха, па је при тим опитима утврђено да мраз није повредио ни ивице ни површине поменутих коцака. 6. Јачина под притиском Да би се дознало колики притисак може издржати камен у вертикалном и паралелном правцу према његовом природном лежишту у сувом и водом засићеном стању, дотичне су коцке предходно на стругаљци на дијамантним сочивом равно остругане, а за тим углачане, па су за тим седам од тако спремљених коцака метуте у воду (у нарочиту справу), а остале су осушене до сталне тежине у нарочитом апарату. Коцке су остале у води 28 дана, па су за тим једновремено са осушеним без икаквих додатака метнуте између равних плоча за притискивање, које су око кугластих зглавака покретне, те су за

тим у таквом стању уметнуте у машину за испитивање притиска. Да би се испитало у колико камен мења своју кохезију на исти су начин спремљене и коцке које су биле изложене 25 пута упливу мраза, па су и оне у мокром стању подвргнуте притиску. Резултати јачиче под притиском ови су:

ДИМЕНЗИЈЕ У СШ.

дебљина

површина пресека с111 2

и8држљивост на притиску

Ша! 411 на ст 2

НАПОМЕНЕ

У СУВОМ СТАЊУ

6.98

7.03

6.93

49.4

90.4

1.830

7.15

7.17

7.01

51.3

95.1

1.854

7.00

7.02

6.86

49.1

89.9

1.831

Средња вред. | 91.8 ј 1.838 т.ј. 1838 к^./ст. 2

7.01

6.96

6.91

48.8

62.2

1.275

7.04

7.11

6.99

50.0

102.9

2.058

7.05

7.07

6.87

49.8

95.5

1.918

Средња вред. ј 86.9 | 1.750 т.ј. 175о к^./ст .з У ВОДОИ! ЗАСИЋЕНОМ СТАЊУ

Ј_

7.04

7.08

7.00

49.8

61.7

1.239

7.10

. 7.03

6.94

49.9

62.6

1.255

7.08

7.00

7.01

49.6

59.7

1.204

—

Средња вред.

61.3

1.233

т.ј. 1233 к§./ст. а

ПОСЛЕ 25 -СТРУКОГ МРЖЊЕЊА У ВОДОМ ЗАСИЋЕНОМ СТАЊУ

Ј_

6.96

48.4

70.2

1.450

6.97

7.01

7.00

48.9

81.1

1.658

6.92

7.14

7.10

49.4

84.4

1.708

6.92

7.08

7.00

49.0

66.0

1 .347

Средњ

а вред.

| 75.4

1.541

г.ј. 1541 к^./ст.з

Цирих, 14. Октобра 1896. За Федерални завод за испитивање материјала Директор Вг. 8сћп11 Београд октобра 1901. „ 1 Превео и сравниЈ М. С. Милосављевић, општ. инжињер.

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РЕДОВНИ САСТАНАК 30. октобра 1801 год. Председавао председник општине г. Милован Р. Маринковић. Присуствовали чланови суда г.г. Владимир Лацковић и Драгутин Симић. Од одборника били г.г. Ђ. Соколовић, Дамљан Стојковић, Благој« Милошевић, Миша ПолићевиК, Дим. Миленковић, Даинд Були, А. П. Крсмановић, Јанаћ М. Јанковић, Мих. Михаиловић, Стојан Најкић, М. Савчић, Р. Драговић, Васа Николић, Сима Николић, Ив. Ивковић, Атанас.иј« Петровић, Јован Петрпвић, Спаса Илић, Младен Николић, М. Клидис, М. Штрбић, Милутин Степановић, Јован Илкић, Љуба Дојчиновић, К. Н. Лнсаревић, Н. Спасић, Милутин Ј. Божић, Петар Новаковић, В. М Тодоровић, Миленко СтеФановић и Д. Тадић. Деловођ, Мих. М. Марјановић. ( свршетак) Одборник г. Милутт БожиЛ налази да ово питање није довољно проучено од комисије која га је проучавала, а међу тим је тако важно да се не може на брзо решити. Предлаже да одбор овдасти председништво, да оно образује једну комисију у коју да изабере поред виђених трађана трговачког и осталих редова и од чиновника, који су имали прилике, бавећи се по страним земљама ради студирања, да виде како су поједине европске вароши та питања решиле, те да и та комисија проучи овај предмет са председништвом и изјави своје мишљење о томе: на који би се начин исто најправилније расправило. Одборник г. Веља ТодоровиА наводи да се овај предлог г. Божића слаже готово потпуно са његовим предлогом и тражи да се предлог г. Божића стави на гласање.

Одборник г. Милушгсн СтеисшовиЛ, —да би се видело како мишљење вдада у одбору, а на име: да ли је већина одбора за то да границе варошког рејона остану по старом или да се имају проширити, — тражи да председништво стави на гласање питање о томе. Одборник г. Милушин БожиЛ тражи да се његов предлог стави на гласање. Председник није никако за комисију нити усваја предлог г. Степановића. Налази да се тај ј нредмет може претресањем у одбору како треба проучити па кад се на тај начин у неколико седница буде проучио доћи ће се до решења. С тога јемишљења, да седаљадебата по овоме предмету у овој седници прекине и да се претресање истог продужи у неколико идућих седница док исто питање не дозре за решење. По саслушању свега тога, — одбор је решио: Усваја се ово мишљење председника ошптине, да се дебатовање по овоме предмету продужи у идућим седницима док се довољно непроучи за решење. VII За остале предмете стављене на дневни ред за данашњу седницу и то: избор једног лекара; продужење претреса пројекта уредбе о трошарини града Београда; извештај економног одељења о држаним лицитацијама за издавање под закуп општ. добара; молбе Петра Илића, рудар. инжињера и Алексе Бибе трговца за повраћај трошарине; избор инжињера помоћника

управника водовода; избор поротника завар. Бео град за 1902 годину; избор члана надзорне комисије на место пок. Мише Марковића; предлог грађевинског одељења за повећање броја цртача; предлозп суда за одобрење накнадних кредита на извеспе буџетске партије; саопштење одговора г. министра војног по предмету тражења ошпт. суда, да се оиштиаи допусти, да уради мали калимегдан и подигне антрпоте са савске стране великог калимегдана и саонгатење процене имања Малана Живковпћа у сремској улици, — одбор је решио: Да се ставе на дневни ред за идућу седницу. РЕДОБНИ САСТАНАК 2. новембра 1901 г. Председавао председник општине г. Мчлован Р. Маринковић. Присуствовали члановч суда г.г. Владимир Лацковаћ и Драгутин Симић. Од одборника «или: г.г. Ђ. Соколовић, Д 1Мњан Стојковић, Миша Полићевић, Дим трије Миленковић, Милутин Степановић, Јанаћко М. Јанковић, Длвид Були, М. СавчиЦ Н. Спа. ић, Мих. Михаиловић, Милутин Божић, Љуба Дојчин^вић, Б.тоје Јовановић, Благоје Милошевић, Вас.а Николић, Ђ. Митић, Р. Дрлговић, Петар Новаковић, М илј нко Стеоановић. Јован Петровић, Сима Николић, Ивко Пвковић, Г Б. М. Станојевић, Атанасиј« Пстровић, Снаса Илић, Мла 1ен НиколиК, К. Н. Лазаревић, Јован Илкић, Д. Тадић и М. Штрбић. Деловођ, Мих. М. Марјановић.

Пошто ,је ирочитан записник одлука седнице држане тридесетог октобра тек. године одборник г. Димитрије Миленковић наводи, даје у говору одборника г. Милутина Степановића по предмету