Beogradske opštinske novine

ОПШТИНСКЕ новин

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

Год. XX.

НЕДЕМ 21. ЈУЛД 1902.

Број 29.

ИЗЛДЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-П7Т

1д е н а : За Србију на годину в динара на пола године 3 , За стране земље на годину 9

ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ АДМИНИСТРАЦИЈИ ЛИСТА А СВЕ КОРЕСПОДЕНЦИЈЕ УРЕДНИШТВУ РЗ КОППСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ

НЕПЛДЋЕНА П И С Ш А НЕ ПРИМАЈУ ОЕ

ОПШТИНСКО УРЕЂЕЊЕ и АДМИНИСТРАЦИЈА ГРАДА ГЛАЗГОА (По Сер Џемсу Белу кредседнику оигитине Глазговске и г. Џемсу Латону аредседнику Уједињених Музејских Удружења Уједињене Краљевине — Белике Британије и Ирске) Година 1896 (31) XIV ГРАЂЕВИНСКИ ПРЕОБРАЖАЈ (НАСТАВДк) Очевидно, дотерало се у теснац — нарочито у новчани теснац — са грађевинским преображајем града Глазгоа. А из овога је било излаза још једино у новој законодавној помоћи земаљскога Парламента. И такву помоћ и пружи Парламенат општинскоме товеренигитву градском угодини 1880 — усвојив предложене му измене и доиуне у закону од год. 1866. Од своје стране, повереништво града Глазгоа довољно је и мотивисало овај свој законски захтев од Парламента, јер је верно изложило целу историју својих добрих намера и ненаграђених трудова. Тако, на пример,оно је у својој интересној представци — која је после ушла и као суштина мотивације донесених измена и допуна законских — верно истакло: како је, према добивеном овлашћењу законском, откупила, сва осуђена имања града Глазгоа; а поред њих и разна друга добра и земљишта у циљу варошкога преображаја. Даље, оно је (повереништво) неке старе улице регулисало, секло и проширило, а неке је са свим нове и ираве отворило, као што је опет многе куће и домове за сиротињу подигло. Пошто власт његова (повереништва) да прибира грађевински прирез од грађанстваистиче у години 1881, то оно има да каже: да је до дана узајмило на интабулацију један милијун и 226,500 Фуната стерлинга, а на име привремених позајмица суму од 80,700 Фуната стерлинга. На циљ, пак, законом пред виђен, оно је до истога дана потрошило један милијун и 869,100 Фуната стерлинга — но од које суме треба одбити 37.9,400 фуната стерлинга добивених од продаје нових имања. Према закону, оно је имало власт да, путем приреза, узме од грађанства свих 616,000 Фуната стерлинга; али, оно је само прве године ударило шест пена приреза од Фунте стерлинга прихода; а за четири следеће године наплаћивано је само четири пена од Фунте; за даље две године само три пена; а потом свега и само два пена од фунте стерлинга. Ово је, пак, учинило да, за две године за које се још има право

да се узима тај прирез, неће моћи да добије вшпе од 373,000 Фуната стерлинга. Најзад, вели, да је прилнком издавања и условног продавања земљишта и плацева, а у виду закупнине ит. д. осигурало општини цримање од неких 550,100 Фуната стерлинга, као и да још има при руци непокретних пмања која укупно вреде 791,400 Фуната стерлинга. И тако Парламенат изда глазговском повереништву у виду законских измена и допуна, ново овлашћење и то: 1°) да се може задужити за још 260,000 Фуната стерлинга; 2°) да може на неодређено време продужити рок наплати грађевингкога приреза, но с тим, да тај прирез не сме прећи суму од два пена на фунту стерлинга; 3°) да може располагати са кућама које је подигло за станове, у договору са судеким и полицијским оделењем града Глазгоа; 4°) да се има побринутп за оталатни фонд , чим се програм повереништва изведе, и нова имања распродаду. Ну, отнлата за тај фонд мора бити толика, да се цео дуг, натоварен новим грађевинством, има исплатити у року од двадесет година; а прирез, који се од тога времена буде наплаћивао, има ићи искључно на отплату дуга, као и наравно, на покриће административних трошкова повереништва. Дакле, као што нагласисмо, дан престанка грађевинскога повереништва овим се изменама законским не одређује, али се ипак њима једном у изглед ставља. При свем том, — при свеколиком т.ј. овлашћењу ових законских измена и допуна — грађевинско повереништво града Глазгоа није, готово, ништа могло радити за читавих десет година, а имено од 1878 па све до 1888. Запињало се, до душе, колико се год могло, да се они плацеви продаду — попуштало се и у цени до крајњих граница — па ништа није помогло. И ти плацеви и она раније-помињана осуђена и рушењу намењена имања осташе и даље на врату општине. Годинама, повереништво градско није знало шта ш њима да ради; јер та су имања била, као за пакост, у средини вароши, и могла су се држати и одржавати само по папрену цену. У осталом, већи деоовихпразних плацева био је тако испланиран, да су се на њима могли подићи само станови за раднике, а највише дућани за сигничаре и мале трговце. Међу тим, цена коју је општина у своје време за њих платила, силом откупљујући их, била је толика: да се никаква нова грађевина није могла на њима подићи, која би довољну и потребну ренту донела. Како се, пак, код жива закона и задатка, није моглостајати скрштених руку, то се градско повереништво најзад с тешким срцем реши на нека зидања; и у кварту

Драјгету подигке две, управо, угледне куће зајевтине станове, по цену од неких 3426 Фуната стерлинга. „Ито је билосве" — вели нам г. Бели Чизолм у своме стручноме прилогу Глазговском Философском Удружењу године 1896 — „то је било све што је урађено до 1888 године. Тек, управо, од 1892 год. на овамо нашло се нешто мало куражи да се на местима, до зла бога нездравим и извиканима , подигну зграде за пристојне станове и дућане — по ценп од неких 126,000 Фуната стерлинга. Међу тим, општина, сем зграда које се ове године за њен рачун подижу, у разним крајевима, има у својини преко хиљаду кућа за становање, и у њима неких шест хиљада душа на стану. Над целим овим имањем води надзор један уиравник са два помоћника, који редовно обилазе цело имање, настојавају да се исто држи чисто и честито, и својом влашћу и брижљивошћу јемче да се због једног или два изгредника не наруши мир осталог солидног и честитога света." „Признати се, у осталом, мора да је све до скора новереништво града Глазгоа радило врло мало у правцу подизања јевтиних станова за шуку сиротињу. За овај признати Факт поетоји двојако објашњење. Прво, мислило се, да се општина прилично, ако не баш довољно, постарала за оваку сиротињу; а друго, плацеви у оним крајевима у којима је повереништво било принуђено зидати, били су тако скупи, да је, и при најекономнијем зидању, било немогућно подићи јевтине станове. Чим се пак таква могућност створила у другим крајевима вароши, повереништво је настало да своје учини; и тако ћемо сад, свакако у најскоријој будућности, имати и у квартовима Ротенроа и Калтона, и у улицама Светога Јакова, Стабкрос.а, Керка, Комберланда, потпуно здраве и угодне станове за сиротан свет; јер ће се тамо моћи добити и врло пристојно снабдевена соба за само 4 ф . ст. и _/Ошилинга, или за 112 1 , динара на годину , — за т.ј. мање од десет динара месечно". Како су пак и овако јевтини станови, и собе од не пуних десет динара месечно, скупе ствари за иуку сиротињу, то је повереништво града Глазгоа имало на уму задовољење такве једне нотребе од самога иочетка свога рада. Оно је видело да се та бедна маса и вије и крије по заосталим буџацима и теснацима варошким; да се немило и штетно меша са опасним елементом друштвеним, а свакако, да подлеже грозноме неморалу и пороку. Боравигнта, или само и привремена склоништа, ове наше сиротиње била су ирава легла и колевке наше апсанске популације; и, кад је нека