Beogradske opštinske novine
Број 29
— 218 —
Гад. XX
од њих општина према ономе закону от- 'ј купила и очистила, онда се тиме постигло само то: да се иста несретна маса само још гушће и опасније сабила у другоме крају вароши. И, дабогме, да је тада и иолиЈција у таквим крајевима много више и посла и муке имала. Очевидно, дакле, од ове се пуке, као и најгоре, сиротиње није могло никуда побећи, као што се опет није могло стати на пут ни оним друштвеним пијавицама, које су ш њоме и њеним бескућништвом бездушно трговале. И за то, иуследтога, буде у почетку још решено : да се подигне известан број кућа и домова који ће бити под непосредним надзором градскога повереништва, а у којима ће и најбеднији убожар, и убити сиромах, моћи наћи чиста и пристојна крова. Још, дакле, у години 1870 подигне општина два таква дома сиротињска: један у Драјгету за мушке, а други у Роселовој улици за женске. Од тада су, али не само ова два дома знатно проширена, него су и нови подигнути и отворени — тако — да онштина наша данас има седам великих домова таквих у разним крајевима града, а у којима се сваке ноћи даје пристојна крова маси од неке две хиљаде и две стотине душа. Велимо пристојна крова, јер свака особа добије у таквоме једноме пространоме дому засебно место, одвојено од других дрвеном преградом од седам стоиа висине, са угодном и удобном постељом , која се свакога дана ветри, и сваке недеље мења и чистом простирком снабдева. У прво време, на свако ово спаваће одељење, долазило је по 331 кубна стопа ваздуха, а сад долази и по 435. Из кревета се по овим домовима мора устати најдаље до осам часова у јутру; али, сваки пријемник има права да проведе у дому пуна лвадесет и четири часа. За то време слободно му је користити се домском кујном , и угрејати на њеној ватри сваку хладну храну; а у дому има и бакалнице, у којој се може за багателу купити свака животна намирница. Дом има и пространу и чисту триезарију на расположењу свакога госта, па има и умиваонице и купатила, па
ИЗ СИРОТИЊСКЕ КЊИГЕ ГРАДА. БЕОГРДДА (нАСТАВАК) (2) * * * Неће бити без интереса за читаоце да их упознамо са још неким „сиротињеким листама", или боље рећи са личносшима које се у тим „листама" налазе. Дакле, под Бр. 12 има ,, еирошињска лисша и у којој је записан један старац, син кршне Херцеговине, веома отресит и чист човек. Жена му је умрла, али има две кћери удате за два српска ОФИцира, којимаје у мираз, на имекауције, имање своје дао. Доцније је осиротео, и дошао на ошптинска врата да тражи „издржање." — Ама, чико, зар теби зетови не могу да даду бар но једну банку месечно, па да недолазиш пред општинска врата за милостињу? ослових га ја. — Какви зетови, господине?! Не само да ми ништа не дају, већ ми забрањују да им и у кућу улазим, да унучад помилујем. Веле ми да сам простак... И старац се заплака. Општина му је морала дати помоћ, те да старац не скапље од глади Под Бр. 423, налази се уписана унука једног српског јунака и војводе из устанка за ослобоћење. Нема мужа, али има једну ћер и од ње
чагс и згоде за праа,е и сутиеи,е; и све то за тридесет пар<а или грош® ва данГ ^Ови шштински свротињски домови" — вели г. Вели Чизолм — „дали су свсјим гостшма нешто више од честита крова. Они су им обезбедили и жеру удобшсти према којој се и други свет морао равнати.. И тако, благодарећи овој здравој утакмици, колико год и строгоме санитетскоме надзору градскоме, из наше средине ишчезавају у невоврат еве оне некадање старе,. грозне ш кужне 7 кућетине и страћаре". (Наставиће ое)
ОПШТИНСКЕ ВЕСТИ Разрешен. Решењем општинеког суда од 6 тек. месеца АБр. 6333 разрешен јеод дужности кмета за изви|ај нотрица одборник г. Љубомир Дојчиновић, шошто је збором изабрати кмет за извиђај потрица г. Благоје Милошевић уведен у дужност..
КРЕТАБЕ ОПШТИН. ЧИИОВНИКА И СШБЕНИКА Повекане плате. Решењем општинског суда од 21 јуна тек. године АБр„ 5895> Петру НикешШуу стараоцу општ. сиротиње од 1200 на 2000 динара на годину; решењем опшг. суда од 21 јуна тек. године АБр. 5831 Михаилу/ Тајт&у, писару месне контроле, од 720 на 960 динара на годину; решењем ошпт. суда од 8 јуна тек. године АВр. 5150 ниже именованим чиновницимаи службеницнма Управе општ. трошарине и то: статистичару, Свешозару РадосављевиЛу, од 1320 на 1600 динара на годину; старешинама станица: Дојчину Живићу од 2004 на 2160 динара; Косши ЕосшиЛу и Милеши БојковиИу од 1380 на по 1440 динара на годину; контролорима: Димшарију СтамковиИу од 2004 на 2160 динара, Јоци ЧобаниКу од 1608 на 2004 динара и Јовану СтанковиЛу од 1608 на 1680 динара на годину; помоћницима Јанку СтанковиКу , од 1020 на 1200 динара; унуке. Један јој је унук срески начелник! а други је официр! Она је стара око 75 година и природно неспособна је за рад. Унупи веле да не могу да је издржавају, јер им је мала плата, па јој општина морала дати помоћ, да не скапље бедница од глади! Под Бр. 425 има опет записана једна баба — удова од својих 70 година. Била је удата за унука једнога знатнога „кнеза" из времена Милоша Велаког. Има сина и ћерку. Син јој јв срески начелник у пензији, а ћерка јој је удата за ОФицира. Син није хтео дати мајци издржавање. За то га ова тужи, и суд га осуди да даје матери издржање. Ала, да би изиграо судску пресуду, син даде признаницу својој жени, као да јој дугује извесну суму новаца, те ова стави забраау на љегову пензију. И мајка би сад требала да живи бар 50 година, те да дође на ред, да јој сепочне давати синовље издржање!! Сиротиња њена има и своју неку историју. Она је ћерки при удаји дала кућу у мираз. И зет ју је неко време трпео у кући. Али је доцније истера из куће, те тако и она до ђе пред општинска врата. Општина, дакле, мора да има и веће и боље срце од овога и сина и ћерке. На срећу, и има га, јер би иначе ова несретна старица од глади скапала. * * * Прошле године добије општина акт од једног београдског грађанина, који језаведенпод
Сави МладеновмДр од 1®20 ; на 1080 динара;: Кости ДжмишријевшКгу! и Милану ЛљевЈштт^у од &60 1 па по 1080» динара на годину- магациоверу Кости МладемовиЛу од 960 на 1080 динара на годину.. Прежедени.. Решењем суда од 8 јуна тек. године АБр. 5450 Митсш ЖивковиИ ном!оћник етарешине станице Управе огашт. троиарине за контролора исте Управе са платом од 1200 динара# на годину и Жескија Бетџоон/, практикант исте Управе,. за помоћника етарешине етанице ис ге Управе са платом од 1200 динара на годину; решењем општ. суда од 11 тек.. мес. АБр . 64194 Риста ПагтИ,. ионтролор кланичног одељења за помоћника старешине станице Управе општ.. трошарине са платом од 1020 дннара на годину колико је и дотле имао;. решењем општ. суда од Ј јуна тек. године АБр. 4885 ЋорЦе АндрејетИ, извршитељ, за писара благајлице, са платом од 118-00' динара на годину ;: решењем суда од 15 ов. м. АБр. 6242 Јогца АтксиК,. кочијаш поткивач. за чистичара са платом од 720' динара ма годину; и решењем председника општине од 17 ов. м. АБр. 6617 Стеван/ МижнковиИ, пожарник за позорника са платом од 72:0 динара на годину. Уважене оетавке. Решењем општ. еудаод 3 тек. месеца АБр. 6120 Вељку Жпвковићуу општ. геометру, и решењем општ. суда од 7 тек. месеца АБр. 6319 Драгољубу Радивојми&у, контролору Управе водовода. Ностављени. Решењем општ. суда од 7. јуна тек. године АБр. 5482 Аврам М. ПотвиК, бив. ср. писар, за извршитеља са платом од 642,85 динара на годину и правом на тантијему; решењем општ. суда од 21 јуна тек. године АБр. 5848 Илија КостиИ, геометар, за општ. геометра еа платом од 1800 динара на годину; решењем општ. суда од 7.јуна тек. године АБр. 5121 Сима СтефановиЛ машиниста, за надзорника механичке радионице Управе водовода са платом од 2640 динара на годнну; решењем општ. суда од 17 јула тек. године АБр. 6653 за геометра Петар ДууиновиИ, АБр. 3913. У овоме акту јавља се општини, како се тај и тај трговац убио и оставио после себе једно женско дете од 7 година без игдо икога, па и без игде ичега. На ову и оваку доставу општина прими дете и даде га на издржавање, где га и дан дани издржава. Међутим, онај „грађанин", који је ово писмо доставио општини, то је> алн не само српски официр у пензији, него и оршак свога брата у једној великој београдској радњи! Овај његов брат, нарочито, толико је богат, да може да за једну вечеру пријатељима потроши по неколико стотина динара. Још се прича, да има обичај, да цигаребамкала припаљује — сигурно — дабитиме показао своје богатство. Дете о коме је у горњем писму реч, то је сесшричина ова два брата. И ови београдскн Гавани нису могли да узму и издржавају своју малу сестричину, већ су јв послали општини београдској, да се она о њој брине... * * * — Има ли кога, Цветко? — Има, господине, једна девојчица. — Пусти је! — Девојчица од 12 година уће, и још с врата започе: — Молим господине, дошла сам да тужим моју матер. Мојој матери име Милева; седи у тој и тој улици, а по „сиротинској књижици и бр. 98 она прима из општине издржавање за