Beogradske opštinske novine

Број 28

— 168 —

XXI Год.

Да су доброг владања и ередњег имовног стања: Јаков Б. Самуел, трг. агент, Јаков Коен, бив. трговац, Самуел Леви, и Јосиф Меламед, трговца ; да су доброг владања и доброг имовног стања: Соломон Русо, Јосиф Демајо, Аврам Аруети, Хајам Демајо, трговци; и да је доброг владања и сиротног имовног стања Максим КалеФ, трговац. III Предевдник износи одбору на мишљењо модбе: Васе Костића, чиновника Београд. Задруго и Александре удове Дим. Бибе, Нестора Л. Неранџаћа, писара оиштанског и Мнхаила Неранџнћа, трг. иомоћника, којима траже уверења о породичном односу. По саслушању тих молби СтБр. 2208 и 2271, — одбор јо пзјавио мишљење • Да се молиоцима могу дати тражена уверења о породичном односу. IV Прецседник саопштава одбору, да је VIII нешад. пук, позвао на своју славу Ичан-дан председника општиие са општ. одбором. Одбор је примио к новољном знању овај иозив са речи „хвала. и V На модбу Антонија Васиљевића, општинског цртача АВр. 5426, — одбор је решио: Одобрава се Антонију Васиљевнћу, општ. цртачу, шестонедељно осуство од дужности ради иоиравке здравља, које ће му се рачунати од дана кад га буде унотребио. VI На молбу матураната гимназије Јоси®а Паичића АВр. 5363 и 5413, — одбор Је решио: Да се матурантима гимназије ЈосиФа Панчића изда из општннсхге касе на терег буџетске партвје расхода на непредвпђене потребе две стотине динара на име помоћи за покриће трошкова око путовања по западној и источној Србији са својим гостима матурантима из Србије и са стране. VII По прочитању акта грађевинског одељења АБр. 5452, — којим нредлаже да се на изложбу у Дрездп, на којој је издожено све оно што је до сада урађено на уређоњу многих модерних вароши изашљу о општ. трошку једа-н оиштински техничар, један лекар и један адмиаистративни чиновник, који би проучшш све оно што би се и за уређење наше престонвце могло, према нашим придикама, корисно употребити; а о чему би суду ошитинском поднели свој извештај, —одбор је. после потребног обавештавања, решио: Да се овај иредлог грађевинског одељења не усвоји. Овлашћује се општински суд, да може одобрати до месец дана осу. ства оним општинским чиновницима који би хтели на ову изложбу да иду о свом трошку а за које суд налази, да би им посећивање ове изложбе могло користити. VIII По прочитању акта председника онштине АБр. 5471, — којим, износећи стање општинских Финансија, иредлаже одбору, да проучење свију нитања која се односе на Финансијско уређење београдске онштине повери нарочитом одбору, који би могао бити састављен из 9 лица и то

пет члаиова да буду из одбора и четири чдана да одбор изабере од призватих наших Финансисга ван одбора, —одбор је, после потребног обавештавања решио: Да се усвоји у свему ова иредлог иредседника општине. У одбор за извршење онога шта се овим предлогом предлаже бирају се из одбора општинског: председник београдске општине и одборнпци гг. Соломон Азријел, Тодор Мијаиловић, Тома Цинцар-Јанковић и Вожа С. Живковић, а из признатих наших Финансиста ван одбора г.г. Александар Борисављевић државни саветник, Др. Лаза Пачу, Управник Београдске Задруге, Вучко Д. Стојановић, министар на расположењу и Др. Влада Марковић, секретар министарства Финансија. Члановима ван одбора да се платн на име хоноара за овај рад по петнаест динара од седнице. Издатак на ову награду да се учини на терет буџетске нартије расхода на непредвиђене потребе.

У СТ АВ за КРАЉЕВИНУ СРБИЈУ (ндстаиак Ј Члан 101. Народна се Скупшгина сазива редовно у преотоницу за 1. октобар сваке године. Само у случају рага може се Скупшгина држати ван престонице. Редовни сазив Народне Скупштине не може се закључити док Скупштина не реши државни буџет. Члан 102. Краљ може сазвати Народну Скупштину и у ванредан сазив. Члан 103. Народна Скупштина прегледа сама пуномоћства својих чланова и изриче с^ој суд о њиховој вредаости као и о споровима који би се што се њих тиче појавили. Нико не може спречити изабранога посланика, коме је надлежан бирачки одбор (члан 91. и 93. овога Устава) издао пуномоћство, да уђе у Скупштину. Једино Скупштина имаће да решава да ли је избор правилан или не. Члан 104. На првом својем састанку, држаном под председништвом својег по годинама најстаријега члана, Скупшгина ће се коцком поделити у одсеке (секције). Ови ће одсеци за тим изабрати сваки по једног члана у одбор за преглед пуномоћстава. Члан 105. Народна Скупштина бира себи за сваки сазив из своје средине: председника, два подпредседнвка и секретаре. Члан 106. Сви посланици полажу, поптто им буду оверена пуномоћства и Скупштина их прима за своје чланове, ову заклетву: ј

„Ја (име), заклињем се јединим Богом и свим што ми је по закону најсветије и на овом свету најмилије, да ћу Устав верно чувати и да ћу у своме посланичком раду опште добро Краља и народа, по мојој души и мојем знању, непрестано пред очима имати. И како ово испуним, онако ми Вог помогао и овога и онога света." Члан 107. На престону беседу којом Ераљ отвара седнице скупштинске, Скупштина одговара адресом. Члан 108. Седнице су Народне Скупштине јавне, али се могу претворити у тајне кад то захте председник Скупшгине, Влада пли десет посланика. Ако су тајност захтевали председник Скупштине или десет посланика, Скупштина може узети у решавање да ли седница да остане тајна или не. Члан 109. Скупшина може решавати само ако је у њезиној седници више од половине целокупног Уставом одређеног броја посланика. За пуноважан закључак потребна је већина гласова присутних чланова. У случају равне поделе гласова предлог који је био предмет гласања одбачен је. Члан 110. Гласање у Скупштини бива: гласно поименце, седењем и устајањем, или тајно. Гласање гласно поименце бива кад год се гласа о целокупном закону, и у свима случајима кад Влада или двадесет посланика затраже такво гласање. Избори скупштинских часника врше се тајним х^ласањем. Глас се може дати само лично. Члан 111. Законске предлоге и оне једногодишње законе, који с буџетом стоје у непосредној вези, изузев сам буџет, не може Скупштина узети у претрес, док их најпре не проучи Државни Савет и не поднесе о њима Скупштнни своје мњење. Члан 112. Сваки предлог законски, рачунајући ту и буџет, мора се, пре него што га Скупштина буде узела у претрес и о њему решавала, упутити нарочитом одбору скупштинском на проучавање. Овај одбор дужан је поднети Скупштини извештај. Члан 113. Ни један законски предлог не може се претресати у Скунштини, докле претходно не прође кроз надлежни одбор. Члан 114. Ни један предлог законски не може бити усвојен укупно, ако пре тога сваки члан његов није усвојен посебице. Члан 115. 0 сваком законском предлогу мора се гласатп два пута у истоме сазиву Скупштине, пре него што се он коначно усвоји. Између првога и другога гласања мора проћи најмање пет дана.