Beogradske opštinske novine
Год. XXI
- 169 —
Број 28
Члан 116. Никакав закон не може се издати, укинути, изменути или протумачити без пристанка Народне Скупштине. Наредба за извршење закона, и наредбе које потичу из надзорне извршне власти Краљеве, издаје извршна власт, али се усвакој наредби мора именовати закон на основу којег се она издаје. Никакав закон нити икаква наредба државне, окружне или опшгинске власти немају обавензу силу, ако нису обнародавани нач .ном, које је закон одредио. У обиародовању закона мора се ка зати да је на њега пристала Народна •Скупштина. Члан 117. Закони и законите наредбе, који су законим начином обнарадовани, имају обавезну силу за све грађане и власти земаљске. Члан 118. Без одобрења Народне Скупштине не може се никаква пореза нити општи државни прирез установити ни изменити. Без пристанка Скупштпне не може се држава задужити. Влада је дужна да Народној Скупшгини поднесе Главном Контролом оверени тачан извештај: да ли су Ф1/нансвјски уговори закљученп и извршени у смислу закона. Члан 119. Влада може повући натраг законски предлог који је Скупштини поднела, док још није Скупштина о њему коначно решила. Члан 120. Кад Скупшгина какав законски предлог сасвим одбади, он јој се не може више подноснти за време истога сазива.
Члан 123. Нико и никад не може узети посла'ника на одговор за глас који је дао као члан Скупштине. За своје говоре у Скупшгини послаI ници не одговарају никоме другом сем • самој Скупштини, која их може казнити,
Члан 131. На врху државне службе налази се Министарски Савет који стоји непосредно под Краљем. Министарски Савет састављју министри наименовани за поједине струке управе и председник Министарског Савета, који може бити без портФеља. Председника Министарског Савета и министре поставља Краљ указом. Ступајући у дужност министри полажу заклетву, да ће бити верни Краљу
Предлог да се министар оптужи мора се учинити написмено, мора садржавати тачке оптужења и бити потписан најмање од двадесет посланика. Да се министар стави под суд потребан је пристанак две трећине гласова свију присутних чланова Народне Скупштине. Оптуженоме и под суд стављеноме министру суди Државни Суд, састављен од чланова Државнога Савета и чланова Касационвга Суда. Члан 138. Нарочитим законом, који ће се донети у првој периоди Народне Скупштине, одредиће се ближе поједини случаји министарске одговорности, казне које се имају применити на њихове кривице, састав суда за њихово суђење и поступак у суђењу. За оне случаје министарске одговорности, који нису предвиђени у Кривичноме Законику као сама по себи кажњива дела, министар не може бити осуђен на већу казну од затвора. Члан 139. Краљ не може осу ђенсме министру ни опростити ни смањити казну без пристанка Народне Скупштине, нити може да прекине поведену истрагу против оптуженога министра.
Члан 121. Скупштина има право анкете, као и истраге у изборним и чисто административним питањима. Сваки посланик има право управљати минисгрима питања и интерпелације. Министри су дужни дати на њих одговор у току истога сазива. Члан 122. Сваки има право управљати Скупштнни молбе и жалбе иреко њезинога пред' седннка. Скупштина има право достављати минпстрима молбе и жалбе које су на њу управљене, а ови су дужни давати обавештења о њиховој садржини, кад год Скупштина то од њих захте. У Народној Свушптини имају право да говоре само њезини чланови, владини повереници и чланови Државног Савета (чл. 144 Устава) Народна Скупштина не може врвматп депутације, ни поједанце, нити допустити да у њезиној средини говори ко други осим горе поменутих лица.
на предлог председника Скупштине, дисциплинарним скупштинским казнама одређеним у закону о пословноме реду у Народној Скупштини. Члан 124. Без овлашћења Народне Скупштине посланици не могу се узимати на одговор, нити ставити у притвор за какву кривицу или за дугове, од дана избора па за све време трајања њиховог посланичког мандата, ван случаја кад се ухвате на самоме делу. Али и у том последњем случају Скупштина се, ако је на окупу, одмах извештава, и она даје или одриче бвлашћење да се истрага продужи за време сазива. Члан 125. Скупштини припада искључиво право да у својој средини одржава ред преко својега председника. Никаква оружана сила не може се поставити у згради Народне Скупштине нити у њезином дворишту. Нико оружан не сме ући у зграду Народне Скунштине, осим лица која по пропису оружје носе, а у Скупштину по скупгптинскоме послу долазе. Члан 126. Народна Скупштина стоји у непосредном одношају само са министрима. Члан 127. Чианови Народне Скупштине добивају из државне касе путни трошак и дневницу од 15 динара за време вршења посланичке дужности. Члан 128. Ближи прописи о пословноме реду у Скупштини одредиће се нарочитим законом. Члан 129. За Велику Народну Скушнтину бира се два пута толико посланика колико за Обичну Народну Скупштину. Ово важи и за посланике из чл. 99. Члан 130. Велика Народна Скупштина позива се кад је потребно. 1) да се реши о Престолу (чл. 75); 2) да се изберу Краљевски Намесници (чл. 63); 3) да се решава о изменама у Уставу (чл. 200); 4) да се решава о смањивању или размени којег дела државне области (чл. 4); 5) Кад Краљ наће за потребно да саслуша Велику Народну Скупштину. ДЕО VI Министри.
и да ће се савесно придржавати Устава и закона. Члан 132. Министар може бити само Србин по рођењу или прирођени Србин који је пет година настањен у Србији. Члан 133. Ни један члан Краљевскога Дома не може бити министар. Члан 134. Министри имају приступа у Народну Скупштину, која их је дужна саслушати кад год то затраже. Али гласати у Скупштини могу министри само ако су у исто време и народни посланици. Скупштина има право захтевати да су министри присутни у њезиним седницама. Члан 135, Министри су одговорни Краљу и Народној Скупштини за своја службена дела. Сваки акт државни који Краљ потписује мора бити потписан надлежним министром. Писмена или усмена наредба Краљева не може ни у каквом случају заклонити министре ни друге државне службенике од законске одговорности. Члан 136. И Краљ и Народна Скупштна имају право да оптуже министре: 1) за издају земље и владаоца; 2) за повреду Устава и уставних права српских грађана; 3) за примање мита; 4) за општећење државе из користољубља, и 5) за повреду закона у случа има, које буде одредио нарочито закон о министарској одговорности. Члан 137.