Beogradske opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 53

Манојло Озеровић

Београд 1850, године 0 путописним белешкама чешког књижевника С. Капера, који је посетио Београд после Маџарске Буне.

Слика данашњег Београда невероватно одскаче од изгледа престонице крајем деведесетих година, па ако хоћете и од његове слике у очи светског рата. Колики пак контраст избија између садашњег Београда са његових четврт милиона становника и малог Београда око половине XI Хстолећа, престонице тада још васалне Србије, када се, неколико стотина метара од тробојке на тврђавским бедемима још вијала црвена застава са белим полумесецом, из Београ што га колико с једне стране реалистички и сликовито, с друге стране са много топлине, а готово пророчанским разумевањем описује некад чувени чески књижевник Сигфрид Капер. Ако Капер уме пластично да приказује егзотичне шароликости тада још знатним делом источњачког Београда, он уједно одлично схвата и истиче дух, који је над њиме лебдео за владе кнеза Александра, деда Њ. В. Краља, дух из којега је Капер, као што на једном месту изрично и каже, назирао у Београду будућу престоницу велике Југославије, дух који се данас испољава у сталном и на-. глом напретку и у чијем знаку Београд постаје велики центар потпуно западњачког типа. Задржавајући себи право да се згодном приликом вратимо и на друга места из Каперових дела, даћемо данас неколико одломака из путописа, што га је овај наш пријатељ објавио 1851. године.

Пошто је описао Нови Сад, још сав у рушевинама од страшног маџарског бомбардовања са петроварадинских бедема 12. јуна 1849. год., где се тада једино у остацима гостионице „Бела Лађа" могло за нужду добити преноћиште на слами, а где се упознао са београдским Турчином Хасаном лулеџијом (чији ће гост доцније у Београду једном приликом бити), Капер описује Петроварадин, Карловац и Земун, дајући уз то врло језгровите, топле и верне приказе српског народног покрета судбоносне 1848 49. год. Говори о тешкоћама што их је имао у Земуну, док је од тадашн.пх Ц .к. војних власти добио објаву за прелазак у Београд „на двадесет и четири сата". 06Јаву добиЈа на лично заузимање самог команданта места у Земуну, ђенерала К., коме је Каггер показао писмо што га је добио за војводу Л иићанина. Книћанин је после догађаја 1848—49. год. уживао велики углед у аустриј-

ским војним круговима. И он је доцније у Београду примио Капера и дуго с њим разговарао. Капер лепо описује прелаз преко тога дана страшно узбурканог Дунава, на турском чамцу, чији старешина ни у најстрашнијим тренуцима не испушта чибук из уста, нити губи фаталистичку хладнокрвност. Његови су сапутници на овом опасном преласку преко Дунава: неки католички свештеник, Хрват, и две даме, Мађарице, које су у Пешти биле успеле да добију пасош од страшног ђенерала Хајнау-а, арадског џелата, ради одласка у Београд својим сродницима, мађарским емигрантима, којих је у оно време било доста у Београду, а о којима Капер такође много говори. Чујмо дакле прво како Капер описује сам долазак у Београд.

Први утисци „ ... Незобораван је и значајан угксак, што га је на мене учинио први поглед на Бео. град. Прво еидите широ«у, а не одвећ високу стену, која се диже >из валова. О-пасују је низо>ви мрких тврђавских зидина и травом обраслих ровова, «ад којима се дижу запуштене куле. Сијају се бајонети турских војника који немарно ходају горе-доле пред стражарницама. Појављује се прво ђитко минаре, којЕ као да пара ниеке облаке, док се непуних стотину корака од њега бели лимени кров православне саборне цркве. С једне стране ове стене, коју су уз громке поклике јуришале час војске крста^ час опет борци за славу полумесеца, шире се дуж обале вртози и џбуноВ|И, кроз које прозирују раштркани крово-ви и над којима се бели по које мтчаре. А с друге стране, низбрдицом, па даље рлшицом појављује се нов>и град, који настаје: црвени; као ум«вет« кровови, и они још ..испрекидани вртовима и пољанама: То ©ам је изглед, што га Београд пружа оутнику, који прелази из Земуна. Овде се сустичу две историје: једна, чија ће се аоследња поглавља сад 'сдатрати, повесница некад неодољивог племена Османлија, а лруга опет, историја једног младог народа који тек што је ступио «а ширу светску позораицу. На први поглед можете познати да се у Београду сусреће лагано умгл 1 рање -са новим и лепшим жи^ртоЛ, .Т1раТ1адан.е једних са аолетом др-угих, прашлост <и будућност. Бидите ' пОслелње- трзаје власти полумесеца и успоставу власти хришћанства. Из негдашњег бескрајног заетоја .дшке «ве