Beogradske opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 59

Вуку и т. д, види се да је војвода Книћанин имао врло много разумевања за народну просвсту. Између осталог разговара се о .минулом рату, у коме је на челу србијанског помоћног одреда и додељених му јединица играо важну улогу. Интересантно је мишљење Книћаниново о противницима: Најсимлатичнији су му били многобројни добровољци Пољаци у маџарским редовима, за које вели да су били јунаци и витезови. Од противничких ђенерала највише хвали Бема, Пољака по народности. За Перцела вели да је крволок, за Месароша, да је био „обичан наредник у ђенералској униформи". За Кошута вели, да је глава која зна шта хоће, али не зна шта треба да уради, да то постигне. За чистокрвне Маџаре војнике, вели да су иначе доброћудни и да су се као заробљеници увек брзо спријатељавали са његовим војницима. Најфанатичније противнике пак налазио је међу Немцима добровољцима. Веле да су му једном привели неког заробљеника, младића, некаквог новинара или књижевника из Северне Немачке. Био је наредио да се доведе у његов шатор, „јер је хтео да чује, шта Немци говоре о нама". Питао га је, зашто се као Немац бори на страни Маџара, а иротив нас. А он је преко тумача одговорио: Борим се прво за слободу, а затим се борим против вас као Славена, јер су Славени противници Немаца. Книћанин вели, да је преко тумача од-

говорио да буђење Славена никако није у опреци са даљим развојем и ширењем немачке културе, коју, вели, и Срби поштују. Затим је наредио да се тај младић пусти у слободу, саветујући му да се бори пером, а не пушком. Осам дана доцније виђен је опет у борби, а војводини војници говоре да је и погинуо. Посета код Книћанина и главна тема разговора том приликом — народне песме и српска историја, као и патријархално гостопримство, што га је видео на дому војводином, побудили су Каиера, да читаву главу свога путописа посвети Краљевићу Марку, песмама и легендама о нашем народном јунаку. Приликом разних посета — а Капер је имао прилика да поред српских залази и у турске и шпањолске куће, све наново хвали патријархалност српског дома. Пред крај нутописа налазимо врло интересантан опис београдске тврђаве и посете код турског паше. Но о томе други пут. Данас, кад се остварило оно, што је овај наш несебични пријатељ још пре осам деценија назирао, кад је Београд стварно постао престоница велике и уједињене Југославије, утис-ци овог нашег пријатеља, срдачни а при том неизвештачени, остављају нарочиту драж на сваког који их прелистава и мали су, а леп прилог грађи за историју Београда.