Beogradske opštinske novine

~ ј |ц | "" О ПШТИНСКЕ НОВИНЕ ЧЛАНЦИ И РАОПРАВЕ ИЗ КОМУНАЛНЕ И СОЦИЈАЛНЕ ПОЛИТИКЕ:

Д-р Драг. Радишић Питање социалног и здравственог старања у општинској политици „Доброчинство" и „старање". — Упоредни преглед буџета бечке и београдске општине.

Лре луних сто седамдесет подииа, занимајући се лроблемом друштзене организације,, културе и социалног благостања, ЖанЖак Русо је рекао да не може бити среће тамо аде ш квадратном километру живи двадесет хил>ада људи. ()н је мислио на Париз, кјоји у његово време није био «и из далека оно што је данашњи глазии град Француске, када су велике вароши Европе биле десет путл мање непо данас, а велики градови Новога Света обична 'села. Егзалтирани лоборник враћања пр1/;род«, аутор „Друштвеиога Уговора" и „Емила," јасно је увиђао још тада да груписање великих маса ста!лОвника у градове повлачи неизбежно један низ социалних проблема у вези са друштвеном заштитом слабих и незбринутих слојева друштва. Разуме се да су оа џиновским 'порастом еарзпских гра (Дова, као последицом индустријаливирања земаља и политичке централизације њихове, ,и питања социалног живота постала све мизгобројнија и сложенија. Омогућити на релативно малом простору великих градова «е „срећу" него обичну, сношљиву егзистшциуу масама њиховог становнишгва 'Лредставља, већ «и тако укупно узевши, крупан проблем. У најновије време, т. ј. после историских догађаја и светскога рата 19141918, у целој Евроии се осетио нагао лрилив сеоског и маловарошког стано-вништва у велике градове. У о:воме моменту « на овоме месту није потребно улазити у миогобројне разлоге који тај прилив изазивају. Доизљио је то констатоватга, као опште познату чињеницу. А познато је, исго! тако, да је тај прилив изазвао одмах и консеквентно миоге тешкоће: арву и основну — која још аије ликвидирана — оскудицу станова, и врло велике кирије, као природну последицу велике тражње и никакве понуде ста.нзва — нарочито У 'Прво Ереме. Међутим, ооциални проблеми и тешкоће увек су у чврстој међусобној и врло осетљивој вези; поремећаји на једној страни изазивају неизбежне реперкусије на другој. Оскудица у становима створила је борбу између влааника и зажупаца, незадовољство и једних и других; уз то бесправно заузим.ање оиштинског земљ1к(шта од стране оних који су остали без крова; подизање трошних, нехигијенских домова, и доцније сук^обе из-

међу општине и „сопстеника," приликом регулације, експроприсања и ограничавања реона. У даљој, али увек важној вези са овим појавама, избијају на површииу тешмзће око здраЕСтвеног старања у комуналној политици: снабдевање становништва добром водоим гао периферији, где водоводна мрежа није спроведена; одстрањивање и затрпавање бунара који су загађени; апречавање 10-болевања од заразних болести и евентуално епедемије. Кад би се хтело могло би се показати да свака појава у озциалном животу има утицаја и на све остале. Зато треба, како при третирању тако и решавању ових питања, воаити врло много рачуна о њиковој деликатној природи и узајамаим врло тесни мвезама. Том приликом увек и необилазно наилазите на питање оних који су незбринути, непросвећени, без крова, без хлеба, без рада, једном речју, без услова за егзистенцију и напредак, дакле на сиротињу. А ње је увек много; и она је, но оној мало грубој речи народној, „тешка и Богу и људима." Тешка је зато што је тешко питање како ће јој се обезбедити живот на који „има ирава," али за који нема срадстава. Гро сирзтиње у модерном друштву чине „мануелни" радници, они који су упућени на зараду коју добијају за свој физички рад. Оли су, природно, упућени на живот у великим градовима, где оу технички радови највећи и најразнзврснији. Али зарада коју оки добијају за свој рад има, од прилике, три степена висине. Она је или испод т. зв. „минимума за егзистенцију," или је равна товде „минимуму," или је нешто већа. Мјного већа није шкада. Само у последњем и преплоследњем случају раднику није потребна помоћ, јер није у беди. Али су и ти случајеви }1:ловљени нормалним током рада и предузећа. Чим се радиик разболи, он ие може имати прихода од рада, ма да му је онда јзш потребнији иего иначе. Значи да је он у сваком таквом случају упућен на помоћ. Али не само тада. Свака индустриска грана не напредује подједнако у свако доба. Настају момента слабије тражње извесних продуката, шго' повлачи слабију продукцију, и редуцирање радне снаге. То су моменти када