Bilten Bitefa

29

nidmo uvorcni đa jo nihov đuh mutoentišni nutontični duh "novih tondoncijn", ovo prcastnvc nns razuvor”vnjJu duhom pozorišta kojom prodđnno služe = boz obzirn nn otikoto.,

ŽARKO KOMANIN "VRČIRNJH: NOVOSTI";

U jodčnon muhjouviton zapisu ili odđeovoru ncnogućo je Droconiti plođdovc ovogodišnjoec BITEF-a, Mogu somo reči, nn ovnko ogroničonom prostoru, dn ti Dlođovi pogstojo, dn su različiti i da su prodstnvc "LIR", "DOM MOGA OCA" i "SROSKO DVORIŠmR od onc goongkc ovomonaljsko hrneno, igro i frntnzijce, kojo DOsođuju i moć tbragnlncčkog i moć ZrOlOp, i univorznlnog; sconskog čine, Tri v„likc pročgstoavo, kno Što su ovc, višc su BROBO dOoVOljnc da učino BITEF mnačnjnin aognajaju u kulturnon Životu i grcdao Boogrndn i Jugoslavijo. A ako joe pozorišnn igram "lučđilc" kojo se pronosi na drugo, onda jo BITEMFP uspco dem olbvovpi novo prostoro, da ogvoji novo gplođnoco i dn proncesoc i ukotvi u noaškulturni googrnfski DrostoP, zn tron, tontnrsku pulsnciju sVOta, Btoga trobn očokivnti i u n=šin pozorišnim bađionicaman ošjoko i plođovc Bitcfovih plodova. Tok tnčm ća so vidđQoti Kkoliko nmimn Jo BITEF đobrođošmno, |

VEČERNJE NOVINE Baza;.jevo

290 IX 1973 : KAKO J5 PROTKAO SEDMI BIT”

NIJE BILO BITEPOVANJA

Beograđjani, posnati kao ljudi uvek orni sa šalu, ove godine nisu se, prilikom Susreta, pitali: bitefuješ 1li? .

Jop, ovogodišnji, sedmi po ređu, Beogradski internacionalni teatarski festival ppvotbekao je bez uobičajenih propra-– tnih "manifestacija" koje su mu, svojevremeno, dale lošu reDutaciju. Samo u jeđnom slučaju, "Projekat: stara vremena u imvodjenju umetnika i» Glazgova podsjetila su na prošla vremena, Naime, igrali su međju publikom, razbijjali čaše i gurali gledaoce izmeđ;ju ređova. Ali publika je bo sa simpatijama primila, poneko iz nje nostalgično, jer jedna lasta, kao što se zna ne čini proleće, ~ .

Sedmi BITEF je, đakle, bio u mnaku ozbiljnih pokušaja da se poklonici boginje Talije drugačije animiraju, na klagsičan način: izvodjači na sceni, a gleđaoci u dvorani. Nedavna društvena kritika imala dje, očigledno, uticaja. Ali, bilo je i promašaja,

5 ONU STRANU UMJETNOSTI

S bim u vezi karakteristično je pismo (zahvalnica) sovjetske delegacije u kojem je, uz ostalo zapisano: "Meki DOZOrišni ansambli prikazali su svoje eksperimentalne rađove, koji, po našem mišljenju, stoje s onu stranu umjetnosti,„“ ·.

Đovjetski đelegati nisu bom prilikom naveli o kojim je pređstavama reč. No, to, u ovom slučaju, nije bitno, Bvako,

Zna Se, ima pravo da ima svoju predstavu o pređstavama, o njihovim kvalitetima ~ vrlinama, manama, Međjutim, kada je bilo govora o bome koji su komađi najdublje "odjeknuli" u dušama gledalaca, gotovo svi su bili jednodušni u kongstataciji: na j: impresivniji su bili: "Lir" Bavarda Bonđa u izvodjenju Siler teatra iz Zapadnog Berlina, "Preska" Prancuskog teatra iz Liona,