Bodljikavo prase

I/

Бр. 1

БОДЉИНАВО ПРАСЕ

Страна 3

еШ с бгиЗдои

ш

лав и валас бири Требало је да познати филмски глумац Валас Бири у једном филму. чија се радња одиграва у некој прашуми, помилује по глави једног лава. Ма да се већ привикао на све ситуације и вратоломије, Бири никако није хтео Д а пристане на то да милује лава. — Не бојте се ви ништа, објашњавао му је редитељ, тај лав је сдрестао на млеку. — Одрастао сам и ја на млеку, па ипак једем месо, одговори (Залас режисеру. ❖❖ сасвим супротно ' Група писаца седи у кафани и расправља о разним књижевним проблемима. Неко тада напомену да је славни научник Паскал решавао геометријске задатке да би се отарасио главобоље. — А ја сам радио сасвим супротно, — примети Тристан Бернар, славни француски писац — када сам бир ђак, ја сам обично измишљавао главобољу, да се отарасим геометријских задатака. ❖❖ ј НА ПРАГУ СТАРОСТИ — Писац Фонтенел, који је живео врло дуго, примети једног дана у својој деведесет осмој години како је једној дами испала марамица. Он се саже, дохвати марамицу, али се .с муком подиже. Пошто му се дама захвалила х он рече смешећи с§: — Извините што ,сам овако спор и неспретан. Нисам више у осамдесетој години. • ❖❖ У једном великом ресторану гост се жали келнеру да није нашао ни једно парче корњачиног меса у супи названој »супа од корњаче«, — Е, господине, одговори му келнер, да није била у питању корњачина чорба, него паприкаш »а ла Грета Гарбо«, да ли бисте ви захтевали да у сваком тањиру иађете славу уметницу? ♦>❖ — Ваш благајник је, како чујем, осем готовог новца узео собом и вашу жену. — Да, свакако зато да не бих за њим издао потерницу. ❖❖ — Кад &ете, најзад да исплатите своје дугове? — Чим дође мој ујак из Америке. — То говорите већ годину дана. Када ће он најзад до^и? — Чим му пошаљем паре за пут. ❖❖ — Овај ти је пудинг одличан драга моја.н Како си дошла до рецепта? — К, јучерашњој премијери! Иза мојих леђа једна дама причала јв другој о начину његовог справљања, о ја сам брзо забепежила. ❖❖ — Портрет ми се допада, али сте заборавили да ми насликате обрве, каже једна дама сликару. — Па хтео сам да вас начиним Модерно, госпођо! Сада све млаЧе девојке брију обрве.

Аутомобилиста: — Моја женидба је заиста необична!... Прегазио сам једну девојку и месец дана доцније она је постала моја жона... Женомрзац: — Е, пријатељу, кад би се то увело као правило, не би било више аутомобилских несрећа. ❖❖ Прелазио владика кроз арнаут ско село и с кола благосиљао сеп аке. Сви поскидали капе, па се клањају, само један сељак стоји равнодушно и гледа у владику па не скида капу. , Владика застаде, а свештеник из његове пратње рече сељаку — Зар свети владика излива благослов на вас, а ти нечеш да скинеш капу? — Море, не карај ме, попе, ако је аран, благослов, благослов ће пројде и кроз моју капу! од^ говори сељак. ❖❖ — Где си био ноћас? — Слагали су те!.. На часну реч, веруј да је лаж. ❖❖ — Госпођа Персида не види баш ни једну грешку на својој деци. То просто не могу да разу мем. — Али, госпођо, таква је свака мајка. — Како можете да кажете тако шта? На своме детету приметила бих ја сваку, и најмању грешку, када би је само мој мали имао! ❖»♦♦ Жена: — Слушај, сад је ве* постао обичај да петао пева кад ти долазиш! — Па, закољи гаЈ ❖❖ — Ја са својим мужем не могу да идем у позориште. Он кад год гледа какву драму плаче већ од првог чина. — То није ништа. Мој муж плаче још када купује улазнице. ❖❖ Зове газда шегрта и наређује м У : — Тркни, Јоване, до пристаништа и види када полази лађа за Шабац. Шегрт је отишао, вли га никако нема да се врати. Газда, обучен и спремљен за пут, чека. Најзад после два сата чекања, улете шегрт задихан: — Газда, лађа оде баш пре пет минута. Чекао сам до сад да видим тачно кад полази. ❖❖ — Је ли, тата, шта значи то У новинама: »Овде не треба коментара«? — То значи, сине, да писац о тој ствари не зна ништа да каже. ❖❖ Једног тврдицу запитају: — Зашто никад нећеш да уделиш просјаку? — Ја се држим Св. Писма, одговори тврдица, и нећу да чиним другоме оно што себи не желим. ❖❖ — Хтела бих да учим енглески! — Мани жено! Доста ми је и што говориш нашки. ❖❖ — Как оразликујете ваше близанце? Ја, богами, не бих могао. — Врло лако. Аца зна да броји само до 46, а Мома век до 90, и тако их брзо распознам.

Вини-мађионичар

V слиии без речи

©

спиритичка сеанса —р- Хоћете ли, госпођо, да позовем дух вашега мужа? — Откуд можете да позовете његов дух, кад га он никада није имао! ❖❖ предавач из агрономије Предавач: — Радовао бих се кад бисте упамтили све што сам вам говорио. Нарочкто вам ђубре стављам у памет! ❖❖ само стручно Адвокат, кога је жена дочекала на станици и стала да га љуби: — Ходи, драга, најпре ^емо искључити јавност. ❖❖ двосмислено — Господине, ако не дођете еутра код нас на ручак, платићете десет динара у корист сиротиње — Драге воље! ❖❖ опрезан човек Пред проповед парох је рекао тутору: — Узми, Симо, тас и покупи новац пре проповеди. — Зашто, пречасни оче? — чудио се тутор. — Зато што ћу данас држати проповед о штедњи! ❖❖ гангстерска идила — Драги, ја чујем куцање твога срца! — Не, то је бомба са механмчким часовником. ❖»♦♦ у холивуду — Познајете ли ме? — Не! — Па ја сам био ваш први муж! ❖❖ у паланачком хотелу — Ова је соба врло ниска. — Ви, ваљда не спавате стоје4ки. ❖❖ ЗАБОРАВНИ СЕКУНДАНТ Сведок: — Дођавола, заборавио сам други мач! Један од противника: — Не мари ништа! Дајте га прво мени! ОбоЈица ћемо с« њима послужит«. ИЗ АМЕРИКЕ

—Линчовали смо га, пошто је имао типичну немачку њушку. Мора да је агент Гестапоа.

Цезар XX взка

— Тимошенквк Тимошенко, врати ми пегије моје.