Bodljikavo prase

г В Р°1 * БОДЉИНАВО ПРЛСЕ Страна

СтраданиЈе Једнога који вопи да ширм вести

сет кригли пива да частим. — То ти је најобичнија ствар, одговори му чича. Узми једну дуплу л.уту, успи у неко лонче, сасеци мало купуса, па кад се то натопи поспи мало бибера и ше^ера. Када се све то лепо измеша, а ти, жив ми био, на искап. И за десет минута оде кијавица. — Јел' сигурно? — Кад ти ја кажем. Само има један услов. — А који је то? — Кад нагнеш да попијеш овај лек, не смеш да помислиш на Нилског коња, јер онда не делује. Сутрадан дође болесник са још већом кијавицом. — Ништа не вреди, чича. Не могу да попијем.

Кад се колеге изненадно сретну...

_онда се нападају међусобно.

(РоШ^сНшИганКвЈигеп)

Али... само не смеш да мислиш на нилског коња

Једног дана бане код »Три шешира« један члан »сталног друштва« чича Илијиног, прехлађен и болестан. — А где си ти, већ пет дана те нема, нападе га чича Илија, још с врата. — Погибох чича, стеже ме ова проклета кијавица, па ни да мрднем. Лежао сам пет дана и шта све нисам употребио да ме пређе ово чудо али ништа не помаже. — А што се ти чичи ниси обратио, па да ти ја дам један лек. Зв десет минута бићеш здрав к'о дрен. — Па није касно ни сад, реци ми, молим те. Не жалим ни де-

— Ама како не можеш да попијеш? — Па, кад год нагнем лонче да попијем, ја се сетим на Нилског коња, а Бог га убио — дотле ми ни у сну на памет није долазио. — Е, мој балавко, нисам ни мислио да си толико наиван, рече му чича Илија, уз грохотан смех целог стола и узвикну: — Момче, десет кригли пива!

ТУ НЕМА ИЗБОРА — Које жене више волиш: оне које много говоре или оне друге? — Које друге?

ДОКАЗ СудагЈа: — Јесте хи ви били пијани'када сте својој жени бацили криглу пуну пива на главу? Оптужени: — Разуме се, да сам био пијан, господине судија, иначе бих је прво испио. Крађа и прекрађа — Наша служавка краде. — Није м:огуће! — Јесте, кад ти кажем. Нестала нам је сребрна кашика коју смо доцели прошли пут са забаве. КАКО СЕ УЗМЕ.. Чујем да си нашао добро место? Како то да успеш? Сигурно од раније познајеш газду радње, па због тога... — Како да се узме. Делом због тога што ја њега познајем, а делом због тога, што он мене још не познаје.

ДА СЕ РАЗУМЕМО — Ала имаш диван капут! Где си га узео? — Код Јовановића, у Француској улици. — Шта је то: трговина или кафана? ПРЕД ПРВЕ КОРАКЕ — Перице, како напредује твој мали брат? Је ли почео да хода? — Није још_ али ноге већ има. СВЕ ЈЕ РЕЛАТИВНО — Хоћеш ли да дођеш вечерас на једну партију карата? — Нећу. Ја се никад не коцкам. — Откуда то? Колико знам, ти не волиш да радиш, много пијеш и велики си женскарош. Како да се не коцкаш? — Тако... нико на овоме свету није савршен.

КОД ВРАЧАРЕ — Једна жена је нарочнто фзтална по вас, каже врачара. Дсн бро се чувајте к>е. Она је врло лепа, мала, пуначка и плава. — Доцкан, госпођо. Јуче сам се с н>ом венчао. КОД ОЧНОГ ЛЕКАРА Лекар: — Јесу ли вам помогле наочари које сам вам дао? Видите ли још црне тачке пред очима? Пацијент: — Видим, али сад већ много разговетније. РАЗЛИЧИТЕ ЖЕЉЕ — Хоћете ли, госпођице Леда, да се одвеземо пред вече у стару порушену цркву, сасвим сами, као Јовица и Марица? — Не, ја пристајем једино да се одвеземо сутра пре подне у нову цркву, са много друштва, са два сведока, као млада и младожења ...