Bodljikavo prase

-

БОДЉМУЛИО ПРЛСК

Страна 5

ш

н

н

1 -Малл, ШаЛЕЕ ХГ \Ј^6С1ЛО^С БРааон Нв јвдном нвдгробном спомвнику у Њујорку нвлвзи се оввј нвтпис: „Овде пежи уввжвни грвђвнин Ф. Гудвин који је после смрти остввио 70.000 долврв и млвду удовицу". ♦ ♦ — Мици, откудв тв) шофер у нвшој кујни? — Ништв, госпођо, донео је флвшу бензина да очистим ваше рукввице.

УЧТИВОСТ

— Хоћете ли бити љубазни, поштовани господине, да ми позајмите вашу бунду, и да ме на та| начин лишите зиме и неугодних репресалија.

— Које воће највише волите? — Забрвњено! ♦♦ — Све мојв имање је мој разум. — Теши се, ипак није грех бити сиромах.

Професор: Кад је почео етогодишњи рвт? Ђак: Не знвм кад је почео, вли знам колико је трајао! ♦♦ МОНДЕНИ

— Кеко ти без корзоа! — Па ништа, сад спавам мало дуже. ❖❖ Професор: Кисеоник је неопходно потребан да би се живело. Откривен је 1773 године. Ђвк: А квко су људи пре тога живели? ♦♦ — Колико ти је годинв, мали? — Како где. Код куке и у школи седам, а у возу четири.

РИБА И ПАМЕТ Неки млад човвк чуо дв риба блвготворно утиче фоефорном свдржином свога м«са на човечији мозак, — Какву би рибу ја морво |всти? питв он великог пвсникв Гетев. — Ви? одговори Гвтв, — та ви би морали појвсти бар целога кита, МУДРО СЕ ИЗВУКАО Славни филозоф Кант био )е једном позван на ручак код Фридриха Холштајнеког. После ручка друштво )в разговарвло о ж>енамв, које беху у побочној соби. И Кант се упусти у разговор, емешећи се, па изјвви: — Жене су као вхо јвр )е њихова реч увек последња. Оне су као пуж, јер носв на ееби свв што имају. Оне еу као еат на торњу, јер што говоре, то чу|е цео град. У тај мах у^оше у еалон даме, којв то беху чуле и љутито погледаху на филозофа. Квнт то примети, па мирно наствви: —. Наравно, ово ее еве не односи на вас, поштоване гоепође. Али свакако сте и ви сличнв вху, јер етв свудв од)ек евоЈих мужева. Слични Сте и сату не тор!>у, јер сте твчни кво и он, А слични 'ете и пужу,' јер сте домвКицв, као што је он. ШТА ЈЕ ТРАЖИО, ТО ЈЕ НАШАО Енглески краљ Ђорђв II имао )е врло духовиту дворску будалу. У часовимв доколице он )е са њиме рвзбијао досвду и једном приликом гв упитв: — Како би ти се допало дв ја и ти променимо улоге. Ти да будеш енглески крвљ, а ја да будем твоја будола? — Никако, било би мв мнаго стид| одговори без размишљања будала. — Зар би св ти стидво да будвш енгл^ески крвљ? — А не! Било би мв етид што имам такву двореку будалу! одговори емешвћи ее лакрдијаш.

„ОНО ШТО СМО МАЛОЧАС ГОВОРИЛИ" Један од најввћих и нвјпопулврниЈих влвдвра у Европи, био јв некада Фридрих Ввлики. Тако је ј-еднога дана швтао по берлинским улицама. Био )е у обичној униформи, без икаквих знакова крвљввског доетојвнства. У једном моменту, у сусрет му Је долазио један ветеран из ранијих ратова, идући тешко и ослањајући се о штап. Краљ га поггвдв, звуетвви га и упитв: — Куда пријатељу? — Краљу, да ми повиеи пвнзиЈу, јер од овога што имам ни пас не би могао дв живи, одговори стври ратник. — А штв ћеш да радиш ако је крвљ не повиеи? — Ондв... некв гв ђвво нбеи одговори стврац. — Раставши се, краљ удари преким путем, стигне у двор прв ветерана и чим овога пријавише, краљ га прими. Овога пута у рвскошноЈ униформи ветеране. Рвзговор Је текво одприлике кго и нв улици. Крвљ јв био уверон дв га старац није познао, а на крају га упита: — А штв ћеш дв рвдиш, приЈвтељу, вко ти се не повиси пензијв. — Ондв... онда важи оно што емо мвлочае го»орили на улици, реч« одлучно старвц. Фридрих Велики се наемејв, потапша гв по рамену и уелиши му молбу.

И то ти нвзишаш пола шост!

ЛУКАВСТВО МАРК ТВЕНА Познати амврички хумориста, Марк Тввн, »олво Је у млвдим годинамв да дочекује свитањв новог дана еа чашом у руци, Грвђвни малога места, у коме јв Тввн дуго живео, 'много еу га због тога задиркивали. Једнв вечери појави се Марк Тввн у омиљвној крчми са малим кофером у руци. — Миствр Твен, куда то путујетв? упиташв га пријатвљи. — Не путујем нигде, вли због ових проклетих пвлвнчвнв морвм да носим кофер изјутра кад се врвћам кући. Некв мисле да долвзим еа железничк« станицв, одговори им Твен. НА ДВОРУ ЛУЈА XIV ГОВОРИЛО СЕ ШПАНСКИ На двору Луја XIV био ]е Један веомв еујетвн племиК, који |е кориетио еваку прилику да се истакнв. Краљ је ово знао и обасипво је често свога дворанина милошћу али, доцније, видеКи дв је овај незајвжљиви, почео јв да га извргввв потсмеху околина. Зв времв једне сввчаности, окружен племећима, крвљ је упитво овогв слввољубивог племића: — Да ли знате шпански? — На жалоет, Величанетво, нв знам) одговори племиК — Штетв, примети краљ, и скретв разговор нв другу стрвну. Ве>. од еутра, увервн да га ја краљ питво са намером да га пошаље кео поелвникв у Шпани)у, дворвнин ее баци на учење језика и неколико месеци касније јвви се краљу: — Сире, срећвн свм, што могу дв вае обввестим дв евм научио шпански. — Врло добро, рече Луј XIV, а да ли бисте хтвли да св мало позвбавитв )едним интврееантним Шпањолцвм? — Увчк евм на Вашо) служби, изусти еа одушевљењем племик. — Онда прочитајте „Дон Кихота" у оригинвлу, заврши смешећи ее краљ

^МјОЛЉ шалЕ БРааом

— Младићу, моје време етаје тачно сто динарв минут. Али ја ћу и поред тога да вам дам интервју од десет минутв. — Не морвте да се трудите. Боље би било да ми платите враме које уштеђујете тим интервјуом. — Перице, надам се да ниси код Симићевих дввпут узимао колач. — Не, мама, одмах сам узео два колвча,

ФИЛМСКЕ НОВОСТИ

ПОДМОРНИЦА Д-1 Многи се још сеКају филма „Подморница Д-1" у коме се на вешт начин приказвлв непобедивост и јвчинв ове, а преко ње и оеталих америчких подморницв. Сздв се пвк јввљв, да је онв потопљенв од једне „неелввне и нефилмске" )апанске ескадриле. У Холивуду се питају како су Јапанци то само смели? „МИСТЕР МОТО" ПУШТЕН После хапшења некадашњег немачког глумца Петер Лореа, у Америци познатог из филмовв „Мистер Мото", недввно. је дошло и помиловвње. Петер Лоре )е наиме доквзво да у н-еком колену имв јеврејских првдвка, и зато је одмах пуштен. Како ее свзнвје он Ке свдв добити и главну улогу « филму „Мистер Мото заузима Ефопу"!

НЕУСПЕХ ХУШКАЧКОГ ФИЛМА Хушкачки филм који је у Америци за последње три године био узео толико мвха, садв почиње дв опадв. У односу нв прошлу годину квдв је снимљено преко 90 таквих филмова, зв ову годину )е у Холивуду предвиЈуено свмо 30 Изгледа дв он у Сједињеним Државвма није потигво неки нарочити успех, а зна се да је рецимо фипм јеврејина Чарлв Чаплинв „Диктатор" после великог фијаска у Јужној Америци, доживео звиждуке и у самом Холивуду! Рузвелт сада сигурно тражи неки нови начин да створи ратно рвсположење. ТИПИЧНО ЕНГЛЕСКИ Недавно је у Лондону умро |едан велики енглески глумац. На самрти, позвао је Бернарда Шоа, пред киме )е стално понављво

— Ви патнте од водене болеетн. — Дођавола, како је вода могл1 да дође до мене)! ❖❖ Разговарају два ученика: — Срећан сам што нећу да живим сто година доцније. — Зашто? — Јер бих морао да учим историју и за тих сто година.

— Мвмице, идем до лоште дв однесем ово писмо. — Немој, сине. Напољу је тако страшно да човек ни пса не истера из куће. Остави гв ту, однеће га татв.

само рвчи: „Моје злвто, мој новвц! Ах, квд бих гв свмо могво св сабом понети,,." муцао )е он у егонији. Бернард Шо, ко)и св на ово само наеме|во, одговорио му )в: „Тиме не бисте ништв постигли, )ер би се од велике врућине све истопило..." ПАД ХОЛИВУДА Холивуд лагвно тоне... Ако погледвмо послвдњу мирнодопску продукци|у филмовв коЈв је износилв 700, в срввнимо св прошлогодишњом, коЈв је по статистици једног великог чикашког лиета била свега 400, из бројева Јасно видимо рвпидно падање продукције, и то тек поеле три месеца ратв! Како ли *\е изгледати крајем ове године...?

Апотекар: — Не могу да вам дам овај отров без рецепта. Муштерија: — Зар личим на човека који жели да изврши самоубиство! Апотекар: — Не кажем, али да имам лице као ви, ја бих то и |градио. ♦♦ — Тата, зашто госта, кад одлази, испра^амо до врата? — Да се уверимо да је заиста отишао.