Bodljikavo prase

Страна 4

БОДЉИИАВО ПРАСЕ

Број 26

ТТ1ама ама, ПА У МЕСТО НЕДЕЉА Оаај спорт |о збиља силан Олет |« сад рентабилан Навалиле масе Не ради се ту о слааи Ко те пита за спорт праии Нек се пуно касе. ПОНЕДЕЉАК Док жена на путу била Мумс довео жену другу Она друга одлетила А муж носи |ош чаоругу За саађу су жене орне И уаек су ратоборно Сваки муж нека се кри|е Да га жена не пробије. УТОРАК Једном пару љубаг цоета Под прозором шота Ал' |е мама протиа моде ЦЈетња }о| се оаа смучи Цео шафољ на њи> сручи Од судоаа — аоде. СГЕДА Перкоеи су пуни саета Пароаи се само роје Али гужаа њима смета НаЈбоље |о кад су даоје Ал' |о| отац старомодан Традицијо чуаа ноке Зато цура седи ку».и С' еблозима аади фпеке. ЧЕТВРТАК Сауд се оре, свуд се с«(« Не саакоме плацу ареме Сада сунце топло греје Дошпо нам Је Вознесење Општиие нам данас спаан Држимо |е саи на дугу Ал' абог штедње прааник прођо У јодиоме уском кругу. ПЕТАК Једна мала чиноаница Била жртаа туђег >>ефа Одбила |е лирске жеље Маторога саога шефа А Ја беду ове цуро Стари лисац слабо хе|е Чим за њега нема кпоба Он |о| сургун-пасош даје. СУБОТА Сае су дамо сада срсћно Чарале се аећ не носе По кораоу или парку Сауд шетају жеие босе Од канала „оспадриле" У моди су, добро, зна се Али шминком непотребиом Од реда се даље кросе.

Пуста заборавност

Господим Столе |е директор гимназијо, управо он је то само на платном списку а глаани је директор госпа Јуца, његова боља половина. А и јесто, вала, боља1 Столв личи на штиглица, нема у њему 50 кила жиае мере, док госпа Јуца накрмила стотку па не попушта. Она да)е оцене, одређује часове, дејв отсуства и уважава ђачка извињења. Било би сва онако, како је Бог казао, одмосно како каже госпа Јуца, да не постоји ј«дна отежаваЈуКа околност. А то је заборааност Столетова. А нијо ни чудо| Како може професор, и то професор физике и хемије, да не буде забораван. Додуше, Столе је у својој расејаности мало и претерао. У место да пођо на час, он онако са каталогом оде у двориште и седне на клупу и ко зна докло би седео да га Јова фамулуз не пронађе и одвед« у учионицу. На слави опет почео, одједном, да испитује све госте из органско кемије. Гости се згрануше када он саоме куму Стеви, који није знао да му каное шта |е амонијак, рече: — Е, то не знаш! Ево теби лепо даојка па Кеш летос умссто да се смуцаш по Сааи да бубаш". А његоа Стева, иначе познат кибицер са плаже, никако није хтео да поаерује у толику заборааност, па дуну са славе. И, данас, због тога не говоре! Треки пут, када |е са Јуцом путовао у бању, стајао он поред отаоренога аагонскога прозора и пушио, а она га запита, колико ]е сати. Он извади сат, повуче дватри дима, замисли се па завитла сат кроз прозор а пикавац стави у џеп од прслука. Од тога дана носи сат око руке. Један пут му са ог>ет десило: уместо да Јуци честита БожиК, пољубио куварицу Анку, честитао јој празнике, а Јуци подвикнуо: „Шта овде зоваш, марш у кујну!" А и Јуца га је, брате, строго држала. Аконто те њвгоае заборавности она се толико осилила да јадан Столе није смео ни да макне. Просто као у затвору! Једини му је проаод био, саакодневна шетња до таште, госпа Насте. Али и пилвтина када се Једо сааки дан досади а камо ли ташта и то Још Наста. Поче Столе да се буни и отима а кад то нв помаже, он би принуђен да ла-

- иЈта |е с тобом, тн данас имаш кнсело лице1 " Кно би* пиао, али имам да платим |едан рачун, а пара немам нм за Једно ни за друго.

же. Уосталом, коЈи то муж нв лаже жену, па зашто да Столе буде изузетак. Само Је Стола мучила |една брига Онај ко лаже треба да има добро памКв' ње, а Јадан Столе је заборааан па се сваки час платка. И да се на његовом хоризонту н« поЈааи Мица, професорка земљописа и историјв, њега би Јуца сплела у своје виговв и он би се угушио на брачноме огњишту. Али та Мица, њвгоаа млађа колегиница, била аатра жива. Брза, енергична, па богами и лепа. Оно да је била л«потица, но би се могло казати, али онако лвпушкаста. Откад она узв Столета под своје, он просто дану душом. Пропороди се човек. Ни онаЈ Столе, ни дај Боже1 ОбриЈао бркоае, носи цвикер место наочара, увек му и одело испеглано а богами мање је и расејам. Види Јуца промену и осеКа нешто, али не зна у чему Је ствар. Испитује Столета, шпиЈунира га, претреса му џепове, али ништа ме можв да нађе. А ниЈе ни чудо. Ако је она вештак старе школе, Мица Је претставник ноае генерациЈе која зна сто ђавола! Мица Је научила Столета и он се уписао у неко дабротворно друштво, па чим му Јуца нешто примети, а он као из рукава: — Остааи ме, жено, богати! Зар данас да не помажемо сиротињу? Како те ниј« срамота да ме спречаввш у моме радуГ На ове речи Јуца заКути, Јер шта Ке да каже што би побило ооакве аргументо. За то време Столе је сае више рлзвијао своју „хуману акцију". Чим сврши посла у школи, он оде на „седницу". На сроКу, Мица је имала гарсоњеру у једној великоЈ палати где је било безброј удружења и канцеларија, а ту је био и телефон једнога правога хумамога друштва са којим је Мица ухватила возо, па чим Јуца позове Столота, јави се друштво, управо његов секретар, иначе Један члан Мициног „акционарског" друштаа и за час се Столе створи на телефону. И да Столе оаих дана не доби кијааицу, Јуца никада не би могла да обЈасни промену на саоме Стојану. Ето, како Једна ситница може да изазоае велике промене и да растури Један среКан брак као што Је био, на пример, између Јуце и Стојана. Елем, захладне ових дана и Столе, коЈи Је био нежнога здрлвља, озебе и доби жестоку киЈавицу. Јуца, као свака добра домаКица, скувч му чај, даде му аспирин, в кад то не помажв длде му да обуче шлофиЈанку. — Видиш, Стојане, ти се веК у

бтпрљ/и

Отегла се дискусија И отишла врагу Од рабатних »теразија« Хоћс нову вагу Инжењера хоће маса Да остане и тераса Док се други боре с жаром Да остане све по старом Чим се толке речи троше Биће обло па на ћоше.

годинама, а време променљиво па обуци брате нешто тОплије..." — Ко у годинама? Зар ја? љутну се Столе али узе шпофиЈанку и обуче јв. Када Је увече дошао, мртав уморан од рада у хуманом друштву, он мало повечера па се поче спремати да легне. Раскомоти се човек, обуче пиџаму и пруКи св у кревет. Јуца се такође спремила да легне, али одједном разрогачи очи и само дрекну: — Столе! — Шта ти би? — зграну се Столе и усправи се у крееету, Јуца је за то време претурала његове ствари које јв он сложио на столицу, па викну још бешње: — Столе! — Море, шта ти јв, замлато Једнв? — дрекну Столе, — остави ме да спавам! Јуца, као фурија долете до Столвта и поче га дрмусати. — Јв ли, развратничв матори, где ти је шлофијанка? Столета ово питање пресече кео ножем. — Па, овај, ту је, ваљда? једва промуца. — Овде јо нема, видиш да сам све претресла — грми Јуца а очи јој злокобно сввају. — Можда сам је заборавио у катедри? — зноји се Столе. — Не лупај којвшта! Гдо ти је шлофијанка? — цичи Јуца па га све више тресе. — Чекај да се сетим, знаш да сам забораван! — покушава Столе да се спасв. — Не врдај, веК говори иначе Ку ти заврнути шију, — пишти Јуца као гуја у процепу. — Знаш, Јуцо, сетио сам са1 — победоносно викну Столе. Заборавио сам је у трамвају. Знаш, била је вруКина... — Куш, развратниче, цркотино, не лажи! Знам воК шта је било... — грмну Јуца, и на Столета полетеше јастуци, пантофлв и друге ствари што јој дође до руке. Направи ое гужва. Сада је цео предмет у Духовном суду, а Столе се преселио код Мице и нигде не излази веК само чита Службене Новине када Ке изаКи указ о пензији.

ЈАНДЋКОВО ЛИСИО иа Лгска&ац А бре Јагуриде, што па с'г ми« слујето на овија нашв трепвтљике што си оде по сокаци какој да је амам. Брез чарапи, у једну тнку шкуртељку а сукње ги пократке какоЈ да Ке да загазе у Мораву. Тој ви се с'г вика: штедња, а пре со викало: мода. И кад беш« најголвм бериКет, овеја наше гушодавке, или какој ги виквју дамв, одише босв и скоро голе а тако си оде и с'г. За њи не може да бидне поцврсто због зашто су мужи клапасти и сојтарије па си савију шипку чим жена почне да преде. Што код мене не мрда жена кисела? Због зашто код мене нема лацкање и мазување, руку целивање и џапраздиван прављење воК само строгос и работење. Ал' зашто моЈа Тимка (имв гу Јефтимија, а ми гу викамо Тимка) игра пипиревку. ТоЈ ми Јв керка а за домакицу сам веК писуваја у газетке. Она си не знаје за журови, корзони, гарсуњере и други зарзавати али кад умеси питу дулечару или купусару има прсте да полижеш. Ап' затоЈ има да си седе врзује и плете због зашто неКе ники дл је узне. Зборе си по Лесковац: „Ем гола, ем пендек! Дигла нос како) да јоЈ Је татко неки големаш а он ајнфак аркивар". А то пикају они мазноглавасти Драјфуси што си ич не работе, »еК салте жмијошу по кафане и двљу картишке. А што моја керка по цел дан Бога не види од готвење, везоњв и рибање — тоЈ неЈе ништа. Ама домакица и по мало цимрија ушле у моду ама с'г ми тврдимо пазар. С'г су добре фосаре и сличне персоне што си уме да готве руч'к и месв леб, ама с'г си оне биркају. Лепо вика наш народ: „Пред сваку куКу има да заигра мечка". Замаја се много сас тија женску работу па сам забравија да ви испричам за оног замлату што је оставија своју жену па уфатија туђу. То је бре нека дип будала. Зар се на овеја времв узима камен на врат. Што Је оставиЈа своју домакицу, ђе — ме, ђо — не, ама што је узвја туђу и врзаја поголем камен на грбину, то је јасно да је памет изгубија. Ваш ЈанаКко.

— ...Ловмм ти Ја тако... нц пуннх четврт часа, • преда мнаМ св свалм мртав Јелен!.. — Не прнчај, глупане, коЈе шта! Као да међу жмвотнњама мма самоубмца.