Bodljikavo prase
Страна 3
БОДЉИКАВО ПРАСЕ
Број 32
- л
уМхгЈишалЕ ЈГбе/ШЈ&ХК БРааом
— Ама, зашто сада идв с^крвтар Пера увек са онако искривљеним лицем и као сакатом руком? — Шеф га је сликао, и сад се он стара да личи на слику.
Судија: — Можете ли да ми кажете штогод о покојнику? Сведок: — Покојник је био светао карактер и сви су га људи волели. Судија: — Окуда то знаге? Сведок: — Тако пише на његовом надгробном споменику. Јака памет
— Молим вас, два стајања, али да буду Једно до другог.
Она: — Ви сте у заблуди. Ја сам потпуно слободна. Он: — Таааако! Онда извините, драга госпођице, ја сам мислио да сте удати...
— Реци ми, Аницв, искрено, ко је био онај младик, који те јуче пољубио? — МладиК који ме јуче пољубио... А у колико сати?
попис
— Ајд' помакни се, шта си са укрутио па само сметаш — подвикну госпа Даца своме мужу Јоци, када је увече дошао из канцеларије. — Где да се мичем жено, побогу? — буни се Јоца. Цео дан сам радио и сад дођох мртав уморан, а ти ме форташ. — Скини ципеле па да ми помогнеш. Можеш и ти један дан да се стрпиш — наставља Даца и само послује по кући. — Шта си се провреднила под ноМ Кој' ти је ђаво? — љутну се Јоца, па се извали на отоман. — Слушај човече, знаш ли ти шта је данас? подбочи се госпа Даца па претеки диже метлу. — Шта је данас — среда одговори Јоца и — поче да се раскомокује. Света среда и читавих седам дана до првога гунђаше он и даље, али га Даца прекиде. — Среда и попис! Разуми човече попис. Ваљда не мислиш да Ку ја чекати да ми људи упадну у ку+.у и затекну ме неспремну. 3(нг Даца шта је ред. — Море жено, не лупај којешта. Мора да си ишла по сунцу па те ухватипа сунчаница поче Јоца да јој доказује. Листе сам попунио још у недељу, све је у реду и људи Ке само да покупе те листе, па је све у реду.
— Много ми ти знаш! Као да нисам читала новине. Пише лепо, црно на бело, да +не доћи у поно+4 да виде ко с' ким живи и како живи, да све прегледају и да утврде стање — вели госпа Даца. — Боже ме сачувај и саклони — крсти се Јоца од чуда. Какво те стање спопало. И ко ^е, бре, у Београду, да ухвати ко с киме живи и зашто живи! То се уосталом никога и не тиче. Него дај те листе да видим да нисам нешто заборавио, а ти иди и греј вечеру. Даца, преко воље, оде у куЈну а Јоца узе листе, нзтакну наочаре и поче да чита: Одједном узвикну: Шта је ово сад! Дацо, оди овамо. — Ево ме! — виче ДацИ иј кујне. — Слушај богати, пита Јоца строго, шта ти би да преправљаш ове цифре? — Које цифре? чуди се Даца. — Па ове, брате! Лепо сам написао »Даница, рођена Јованови^, 1895 године, а ти преправила на 1915 годину. — Знаш, морала сам због ове Сојке. Она ми душу поједе како је млада, па и ја хтедо де удесим да имам свега 35 година. — Е, лепо си удееила! Прво, отераћеш мв у апсу због лажних података а затим ако би била рођена 1915, ти би сад имала 27 година... — Па, ако, што млађа то боље, вели госпа Даца блажено. — Ти баш, жено, прећера. И Воронов подмлађује, и то са мајмунима, за 5—6 година а ти одједном за 20... За све време вечере разговор се водио о годинама и Јоца је имао грднв муке док је убедио госпа Дацу да треба навести тачне податке. Али, када се вечера зав|3>ши, настадоше нове компликације. Госпа Даца оста упорна у погледу спавања. Ни да опепели да се иде у кревет. — Доћи *е ноћас људи, а ја немам честиту спавакицу, па куд ћу од бруке... Узалуд је Јоца наговарао, убеђивао, али ништа не помаже. Целу ноћ је преседела на столици, а ујутру, онако неиспавана и уморна, само )\е ре*и Јоци: — Баш ове новине пишу којешта. А лепо је писало да ће доћи у поноћ... Ко зна да ли је госпа Даца била једина која је у ноћи између 24 и 25 јуна очекивала пописиваче целу ноК..
РА 0 јА Ј Л О
еве вала вод стигок и ја да веднем може ли бити иеке ћаревине јербо сви што тргују клопау велике паре. ћађо и ја једног пиљара па му нудим боранију по две банке а он ми каже Јбк. Немам рачун јербо је продајем по четири банке а испод триста на сто не радим. а ја му Нудим краставце по два динара, а он неће дузче већ оће 11 за банку. И овај гурави народ навалијо ко да пнљар може Да сакрије зелениш у земљу и да чека цену. Мора све да прода јербо ће днструли а све родило кака бог Оће. Па јопет све оће да свале на геџу Веле оће сељак да гули кожу оће јакако ал нема ком јербо су њега огулили кајшари и Још га завадили с господу па сад капутлије куну гуњ ка да је он крив што је у београд све живо било побеснило па за народ нико није Мислнјо а сад је сељак добар и сви вичу жив ми бијо и како си шта радиш али се и геџа опаметијо па не гута, исти Ти пиљари а богме
и господа сад долазе на ноге у село па циле миле и ајде побратиме Да Попијемо коју али сад не помаже јербо је сељак увидијо Ко му је пријатељ. Бре што су ове ваше даме намештене и
дуздисане ка слика. Ока не мож одвојити од њу, а она ки с' млеко подливена па све Креше кад те погледа. ја замерачи једну, онако задружну, она кресну на мен ја јопет на њу и тако уфатимо свезу и она ми каже ајде пријатељу на кафу а ја за њом
а кад дођем у прецобље ја тедо да се оклизнем на овиксани патос па држ за њу а она дрекну марш сељачка џукело ја га довела ка човека у кућу а он се дрпа. немо Грешити душе госпо]а велим ја, ко се бре дрпа и такве ствари зар би ја тебе ал она ме напуди ка штене и ја се врну на пијац и поче да врљам. већа бре галама него на обреновачку пијацу а саме женске главе па све босе и све Се гурау у ред ка регрути. шта је ово питам ја једну бабу да није женска скупштина а она ми каже Јок, то је V ред јербо сад мора да иде редовно пошто је протекција умрла а ја се насмејак. Немој се шалиш стрина откуд протекција мањкала, жива је она већ само дрема у том стиже Павле млекаџија и одведе ме у калемегданску мејану на пиво а сад у здравље хоћу овденака да фатам свезу с неку са жуте јал црне косе јербо овћен не може да ме ведне Мнлунка ваш равајло
шалЕ БРалон
— Па, господине професоре, зар оволики пљусак, а ви држите затворени кишобран? — А гле, нисам ни знао да сам га понео!
— Јел' те, могу ли ја по овом вашем момку да пошаљем у банку 30.000 динара? — Можете слободно, али боље би било да их пошаљете уз три пут. КАД ПТИЦЕ ПРАВЕ ГЊЕЗДА
— Јесам ли ти рекла да има перику! Таман за наше гњездо.
— Што сте украли тај новац? — Па требало ми је за кирију, господине судија. — Но, та ће вам брига бити скинута за дуже времена с врата.
Чувао циганин туђе пловке, али жељан пловчијег меса почупа једну па је поче пећи на ватри. У том наиђе газда па ^а љутито пита: — А шта ти печеш моју пловку? — Знаш, газда, пала јадница у бару, па је сад мало сушим.
Најглупље питање
■ *.
Где је тре1=ни ?
— Каква је ово мафа, госпођи ц«1
Над једном крчмом стојао је натпис „Код три магарца", а била су насликана само два. Један гост, пошто је дуго загледао фирму, упита газда: — Зашто овде пише: „Код тир магарца", а насликана су са. мо два? Где је трећи? — Трећи увек пита, одговара крчмар. РАСПОЗНАВАЊЕ — Вас двоје близнака толико наличите један на другога да се питам како мама може да Вас разликује? ... Пита децу једна госпођа. — Распознаје нас кад нас би-
је... одговори један од њих. Јоца јаче виче од мене. ОЧЕВ САВЕТ Отац даје добре савете свом најстаријем сину, који полази на пут: „Сине, када ти знаш, шта хоћеш — а хоћеш, само оно што знаш, — знаћеш шта хоћеш и шта знаш... тада ћеш бити свој човек. ЗА ОДБРАНУ Судија (Лали): — Бог с' тобом човече, што си довукао ту мотку у суд? Лала: — Е, молим лепо, у позиву стоји да се морам побринути за одбранЈг.
— А за овако шта има сланинеЈ