Bodljikavo prase

Страна 4

БОДЉИКАРО ПРЛСЕ

Бро) 33

— Спушзјте ви, господнне, код мене се за време рада не пуши! — Па, Ја, сада уопште не радим, господине шефе.

БОДЉИКАВА ИОЗЕРИЈА

Некада је израз: „бити жицу" био саркастичан пошто су њиме називани само они ватароши који хоће хлеба без мотике, док данас богами нема живога иксана који не бије по неку жицу. До душе, данас бити жицу није много рентабилан посао пошто многи бију жицу од јутра до мрака и то узалуд. То долази, углавном, због велике конкуренције. Узмемо, рецимо чиновнике. Сви они данас бију жицу, алн им ништа не помаже јер ко ће у хиљаду жица погодити баш

праву. Или рецимо демимонденткиње и списатеље. На први поглед би човек рекао да изуђу ове две професије нема никакве везе — у ствари и јесте тако али ако се упустимо у детаљнију анализу ми видимо да се они налазе у сличној ситуацији, јер то су једине две професнје или занати чијим производима нијескочила цена. А то није право. Зар данас има право сваки пиљар да ради испод тезге и прави паре а ове две тако заслужне и што кажу естетске професије раде по

■ *,чз^ОЈое Г1Р |,| ЦЦ. Рилетова инспекција

г >— Мацо! Ја одох, дакле, на пут, а ти чувај кућу и пази шта радиш. — Тим речи.ма се господин Риста опрости од своје Маце и са куферчетом у руци пође на воз. — Пази се на путу и гледај да нешто донесеш, да и ја видим неку вајду од тебе — рече му Маца, пол>убише се и он оде. Господин Риста начелник једног министарства или Риле како га је звала његова госпа Маца, био је примеран муж, права мустра од мужа што кажу. Живео је он већ двадесет година у идеалном браку и никад му није ни на ум пало да негде врдне. И можда би он цео свој живот провео уз госпа Мацу, веран и послушан, да после рата не дође за дактилографкињу у шеговој канцеларији нека Зора, распуштеница. Лепа као уписана, а ватра жива. Чим дође упали цело надлештво па се и наш Риле није могао сачувати од пожара. У н>егову одбрану мора се навести да је он покушао да се угаси, али није имао потребне реквизите. Наредио је, на пример, да чиновнице не смеју долазити без чарапа, прописао је црне кецеље до земље ,али није могао спречити да очи лепе распуштенице упале његово сасушено срце које је букнуло као слама. И догодило се оно што се морало догодити. Риле се упалио и Зора распуштеница морала је, хтела не хтела, да изиграва ва-

трогасца. Зато је и јадан Рнле морао да иде у „инспекцију" пошто је неодложно хтео да лично госпођа Зора угаси његов пожар. Од куће је, право са несесером у руци, отишао код Зоре која је такрђе била на „боловању". Први дан је господин Риста вадио флеке и уживао а други дан се, по Зорином предлогу, упутише на плажу. Зора, грациозна као вила Равијојла, а Риста, сув као циганска про.ја, били су, заиста диван пар. Поред тога, Зора је врло издашно делила своје осмехе док су њене очи као рефлектори, осветљавале цео велики круг удварача. Чварили су се они тако на сунцу и уживали свако за свој рачун, када се изненада зачу цика и грдња. — А то ли је твоја инспекција, матора наказо!... и при тим речима амрел поче да игра по Рилетовим и Зориним леђима. Свет се искупи и поче да смеје. Зорп се прибра прва, устаде и скочи у Саву а јадан Риста плати цео цех. Амрел госпа Мацин ишапао га је као да је, не дај боже Папуанац, из Полинезије ,али му се мора признати да је стојички издржао удар судбине. Није ни писнуо. Само касније, много касније, када се враћао са госпа Мацом кући, управо када га је она стражарно спроводила, он је скрушено упита: — Откуд ти на плажи? — А, откуд ја, а не питаш от-

куд ти? цикну Маца као гуја у процепу. Чула сам да се могу на Сави добити дрва испод руке па се решнм и пођем обалом, кад ми Росина Љиљана каже: „Ту је чика Риста, видела сам га у подне!" Као да ми се цело небо сручило на главу од срама и стида — прошишта она и жестоко га муну у ребра. Од тога дана јадан Риле жцви у правоме интернату. Госпа Маца га води до канцеларије и у подне га чека да га кући доведе. Сада му је секира пала у мед што чиновници раде цео дан па се нада да госпа Маца неће издржати да га води два пута дневно у канцеларију. Што се тиче Зоре, распуштенице, она је премештена, по Ристином предлогу и молби, у друго одељење.

предратној цени. Какав би нам живот изгледао без лепе ињиге и 0ез лепе жене? Зато се мора нешто предузе ти да се овим двема професија ма олакша положај. За ово је најбољи начин организација. Нека, рецимо, један књижевник узме на себе да организује наше београдске сирене и он нека пропише цене и утврди тарифу па Ле њихов положај одмах бити бољи. А нека једна лепа и заузимљива дама, једна од оних које ординирају по локалима у центру, узме на себе улогу реформаторЗ и организује књижевнике, па ће за час бити утврђена и кфижевничка тарифа и тада неће бити нелојалне конкуренције. У пракси се најбоље показало да без организације нема успеха. Ето, на пример, ликовни уметници. Док се нису организовали радили су за багателу а с&да и код њих утврђене цене па тешко оном сликару или вајару који продаје демпинг-робу. Све мора да буде прима квалитст и по високој цени. Зато ту и нема црне берзе јер сваки мора да потпише своју робу па после аема врдања. То је и најбоље. Свака професија треба да има своју значку по којој Ае се одмах познавати од које је феле, онда неће бити забуне и подвале, а неће бити ни нелојалне конкуренције од које највише патимо. Не Ае, богами... ЏИЛЕ

/бамџнолна хроника

Због штедње Да би штедели воду за време летњих месеци Београђони троше велике количине шприцера и пива а воду употребљавају само да расхладе ово пиће. Овај начин штедње дао је најбољв резултате. Ствар напредује После досадашње полемике проблем регулације Терази;а приближава се своме решењу. Остало је још само 99 мишљења које треба приближити и сјзди-

— Ако дозволите, господина директоре, сутра бих отишао на погреб моје таште. — Врло радо, и ја бих тако радо ишао.

Знам да теби није лако Јер те данас грди свако Ал' залуд те презир прти Пара сваку рупу врти Твом је послу главна мана Што страда од патлиџана Одговара свакој сврси Ои ће конце да ти смрси.

ЛОВЦИ МЕБУ СОБОМ — Шта мислиш, ја сам једниМ метком погодио јелена у чело и у задњи папак. / — Ма то је немогу&е. — Како да не, знаш, јелен св у тренутку кад сам га погодио у чело чешао задњим папком по челу... о Чекала жена мужа да се врати из лова на срне. Кад је стигао, учини јој се, да нешто прилично заудара из ловачке торба и она брже боље запуши ноС марамицом. ј — Да ти није зло, драга? упита муж. I — Није него твој лов чудно заудара. Та срна није најсвежија. I — Биће да имаш право. И мани се исто учинило док сам пу цао, али онда сам је већ погодио и било је прекасно ј

Признање за јгспешну слику

РАВАЈЛО НА ПЛАЖИ

изиђеи Ја с оне кратке гаћице а жив ие срам изЈеде ал кад видо шта раде женске ја потрупачки скочим у гужву. ал оћеш ту се потреви дибоко а оне све пливау ка рибе па ти ја ома из Прве погодим дно Једва ме ка Сома уфатише у једну мрежу. попијо сам вала аков воде али ми није жао јербо се сва она голотиња скупи око Мене па ми све лацкау и трљау ме а мен мило и богзнакако. зар нумете да Пливате пита ме једна онако позадружна а ја све жмирим и велим: нунем брате па то ти је ал кад би нашо неку учитељку да ме поучи да пливам неби Је вала било џабе. јавише се ома два три комата ал ја каза Да је то много и да Не могу да постигнем јербо саа у године и тако оста само Једна помлађа и сад ће се вежбамо у корито Испочетка, |, „ "■ ваш ЕАВАЈЈ10.

Дођо ти јуче у београд и доћера мало мрса Па ка велим да се госпоцки проведем кад ми Већ бог дао ови пусти парушљака ка плеве. платијо сам и аграрну банку и купијо сијасет ствари за кућу ал' Јопет пун буђелар. сиђок на саву и Заблехнух се у Једну с белу косу онако својски разголићену па потеглим за њом као велим може нешто и да бидне Јер сам много НаучиЈо па знам да се на женске чарапе и пун буђелар боље пеца Него на удицу. ударијо ти ја тако џадом: па све за њом она сиђе у једну шупу на води. гледам Ја кад ће да изађе очи ми побелеше а вала њу као да Је земља прогутала Нигде Је нема. у зло доба сам сетијо да Је то плажа па се И Ја решијо да се слиндарим и скинем ову штроку смене Јербо се нисам купао има Петнаес година па ка велим могу једаред и да прегрешии,

— Жалим, што ме одбиЈате и не дате ми вашу руку, али пружите ми је Оар сада да могу устати.