Bodljikavo prase

Бро} 33

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Страна 5

ПРИЧЕ О МАЈ10М ПЕРИЦИ

г — Добро, изађи! треба да се вратиш

Али не заборави, да сутра у пратњи кокошке!

Дошла једнога дана тетка у посету са новим шеширом. Мали Перица је то одмах опазио, па викнуо: — Тетице, ала имаш леп поклопац на глави! — Али, Перице! Како можеш реКи овом лепом шеширу поклопац, ко те о научио? — Па, тетице, тата увек каже, кад ти дођеш, — ево, опет је дошла она стара кутија. ♦♦

— Перице — рече једнога дана мајка малога Перице — однеси ову књигу тетка МариЈи. — А како &у да је однесем, кад не знам где станује? — Како да не знаш, где је и пре становала. — Па зашто си онда, мамице, јуче причала тати, да Ја тетка Марија »у другом стању«?

— Пажња, пажња! Даме и господо, ви чујете чувеног имитатора Карла Албинела.

сада

Иста професија ' 1 — Ја исто тако живим од своТа пера. — У коме часопису пишете? ' — Пишем оцу сваког месеца да ми пошаље новаца.

Махараџа тренира

Није нинад видео Продавац: — Ви не треба да сумњате да је ово сто из доба Марије Терезије... Погледајте само ноге. Муштерија: — Знате, право да кам кажем, ја још никада нисам •идео ноге Марије Терезије.

Кратковидна баба Милка: — Како се ти зовеш мали!

Оправдано ■— Како можеш да се ожениш тако ружном девојком? — Лепота је, друже мој, пролазна, а њен мираз у банци, виноград и палата имају ипак неку трајнију вредност.

Модерна шала Д: — Није могуће: За вас двоје држите две девојке! То је луксуз! Б: — Верујте ми, морам, јер кад моја жена кува, онда бар две служавке треба да распремају. ♦♦ Жена (по повратку из бање): Мужићу, драги, јеси ли ми био веран? Муж: Разуме се. А ти мени? Жена: Исто као и ти мени. Муж: А, нећеш ти више сама у бању! Он зна свој посао — У својим романима ја описујем само оно што видим и што стварно преживим. Ако је реч о Африци, значи да сам тамо био. Ако је у питању неки историски замак, значи да сам био у томе замку... ако се ради о некоме лумперају и њега сам преживео лично... — Добро, драги мужићу, како си ти то у свом последњем роману описао ону развратну љубавну ноћ једне хотелске собарице? Он: Све што Павле додирне, полази му од руке и претвара се у злато. Она: Онда ћу га замолити да додирне моју наруквицу коју си ми поклонио на рођендан. ♦♦ — То је мој полицијски пас... — Та шта говориш? Ово мало кученце?... — Малецно је. Зато што припада тајној полицији... ♦ ♦ — Муж: — Ти увек кажеш да шешир треба да одговара лицу. — Жена: — Па да. — Онда немам шта више да бринем. Отсада можеш носити и своје стрре шешире.

За наше мале цртаче

Наредба је наредба

' — Јели то ааша иеопозиаа же14 да после смрти будете секЦирани! — Да, хоку, да знам од чега сам умро.

Из штаба дивизије стигла је наредба. „Пук да буде постројен у седам и по часова пред касарном". Пошто је искупио команланте ј батаљона, командант пука саопштава: — Цео пук да буде постројен пред касарном у седам часова". „Батаљон да буде постројен у шест и по часова", нарећују команданти батаљона командирима чета. Командири водницима: „Чета да буде посгројена пред касарном у шест часова".

Водници наређују даље: „Вод да буде спреман у пет часова" „Устајање у два сата! Све под конац да ми буде спремно до пола три. А онда трчећим кораком на зборно место. Кој' ми стигне последњи — ђаво ће га однети". Последњу наредбу издао је каплар. Једина веза „Реците ми праву истину, човече. Да ли нешто постоји између вас и моје ћерке?" „Само ви, господине оче!"

Писмоиоша и статкста Хзнс Длберс Док јв Ханс Алберс био још млад почетник, дешавало му се често да у последњој недељи у месецу, његов новчаник остане празан. Једног дана дође Ханс рђаво расположен на пробу, и његови другови одмах приметише да иешто није у реду. Један га је тешио: „Знаш Ханс, не узрујавај се. Преко ове бине је већ много чега прошло." „То и јесте оно", одговори му Ханс Алберс. „Много је заиста прошло, само мој поштар са новчаном упутницом још није прошао..." Право чудо Кад је Хајнц Риман, сада пбт знати филмски глумац, био још мали дечак са гргуравом косом, седео је једном у парку на клупи с једном лепотицом. Наједном паде му на памет да је пољуби. После првог пољубца стаде је још и даље грлитн и љубити. Дама му рече: — Ти си први мушкарац, којег сам пољубила. Хајнц разгрогачи зачуђено очи: — Јел, а кажи ми дали си се сада научила?

Кац хииношизср иише Једаи познати хипнотизер, патио је од тога да пише разнолике манускрипте, и да их одмах прочита свом пријатељу Вили Форсту. Тако је једног дана он упао код Форста и већ са врата му довикнуо. — За пет минута ћу да те успавам! — Хипнозом или читањем неког манускрипта? упита Форст. Опроштајни поздрав Познати глумац Унцелман често је вређао. Тако је }едног дана увредио и неког господина Садера, врло безначајног али уображеног човекз. Овај га међутим пријави суду, и Унцелман је пред судијом морао да му се извини. Пошто је то учинио он запита судију: „Ако ја сада господину Садеру кажем „магарац" је ли и то увреда?"— Наравно, одговори судија. — Али ако ја неком магарцу кажем „господин Садер", јесам ли тиме учинио нешто рђаво? — За то не би одговарали, об' јасни судија. — Хоала на објашњењу, рече Унцелман, окрену се са смешком пред увређеним, и излазећи из сале му рече: „Дакле — довиђења „господине Садер"!"

И он је у праву

— Еј, ти! Знаш ли да чигаш! Овде на табли јасно пише, да је овај пут одређен само за пешаке. — Па н моја крава Је пешак.