Bodljikavo prase

ЕР°! 42 БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Страна 3

НЕДЕЉА, 6 СЕПТЕМБАР Имамо једну сусетку, шармантну даму, која је већ одавно прегурала опасне женске године, које као што је познато, трају и по четрдесете. И она сваке недеље има по једног новог каваљера. Па тако и данас наишао један џентлмен, па јој се нуди да је поведе у биоскоп. — Ишла бих врло радо — каже она кокетно — али шта вреди кад ми се свиђа свега један једини филм али је он забрањен за младеж испод 18 година. ПОНЕДЕЉАК, 7 СЕПТЕМБАР Е, што ми нмамо млекаџију, то нико нема. Доноси нам млеко редовно, не свађа се са комшилуком па је чак и склон томе да се сложи са вама да је млеко скупо. Јутрос он дошао још пре зоре и док ми је сипао млеко из канте, упита ме, онако узгред: — Ако желите, имам у колима нешто сира и кајмака. — А је ли добар? питам ја. — Бога ми, првокласна роба. И сир и кајмак су прављени од овог истог млека што вам га сипам. I УТОРАК, 8 СЕПТЕМБАР Имамо једног суседа троша-

ринца, веома строгог и правичног, непрестано се буса својим поштењем и исправношћу. Данас у подне звони на његова врата један човек са повећим завежљајем. — Јел' ту, госпон Пера? — пита човек кад је жена отворила врата. — Жалим — каже она — али Пера не прима код куће. — Како не прима? — чуди се човек. — Па јуче ми је рекао да не сме да прими у канцеларији него да му донееем кући. СРЕДА, 9 СЕПТЕМБАР Јада ми се један пријатељ у пролазу. — Замисли, јуче сам изгубио пет хиљада динара. — Ама, како, побогу да изгубиш, оматорио си а не знаш да чуваш новац. — Ево како. Жена ми отишла на партију покера па изгубила гри хиљаде динара, а пекмез кувала девојка, па загорео, па смо га бацили. Шљиве коштају две хиљаде. И ето оде ми пет хиљадарки из џепа. ЧЕТВРТАК, 10 СЕПТЕМБАР Сретнем данас једног пријате-

Кз сточзоске и млекарске централе Саопштење. — Скреће се пажња да се позив сточарске и млекарске централе за поделу масти грађаиству, не односи на г. Черчила пошто иста, како је комисија утврдила, располаже огромним резервама масти. Доказ су исувише масне лажи и обећан >а којима г. Черчил части свакога дана лаковерне народе широм света. . Млеко за децу. — Сточарска в млекарска централа решила је да Винстону, Франклину и Џугашвилиу, издаје млеко док не престану да изводе детињарије.

ИЗЛЕТ АМЕРИНАНАЦА У ЕВРОПУ

— Јуче ен био у позоришту, а Шта се давало! — Тридесет динара у партеру. — Не мислим то, него што су глумци давали! — Они нису давали ништа, њих су пуштали бесплатно.

ља, жури некуда са коферима. Поздрави смо се и ја га, онако узгред, зацлтах куда ће. — Па — каже — са женом мамо на одмор путујем. — А куда путујете? — Па она у Врњцб а ја у Матаруге. ПЕТАК, 11 СЕПТЕМБАР Данас сам био у веком друштву старих пријатеља и рођака. Пошто смо мало пили и одиграли иеку партију карата, разви се жива дискусија која је имала као тему, женско питање. Сви су се сложили да нема ништа страшније од љубоморне, џандрљиве, пакосне и ружне жене, и да таква жева не може да заслужи поштовање мушкараца. — То није тачно — примети један из друштва. — Ето, ја већ годинама познајем једну љубоморну, џандрљиву, пакосну и ружну жену и дубоко је поштујем. — Зашто? — запитасмо ми у чуду. — Зато што је у своје време одбила да се уда за мене.

Споримке боџље НОВА СТАЗА Београдски корзо све више прелази у балканску улицу, којом дневно прође око 100.000 Београђана. Ова је улица изабрана за пешачку стазу због сроје чувене узбрдице која је нарочито препоручљива за сипњу. Вероватно је ова улица постала корзо да би се Београђани вежбали у пешачењу са хендикепом. Сад лакоатлетичари имају речПРОМЕНА ДИСЦИПЛИНЕ Сви англосаксонски спортисти, који су се до скора бавили спортом на води, променили су спорт и прешли у тркаче. Вода им више не прија, а још мање водени спортови. Њихов тренер, Черчил, изјавио је новинама да његовим пуленима не пријају отворене воде због промаје и мног-о соли.

СУБОТА, 12 СЕПТЕМБАР Данас ме је посетио пријатељ Јоца, тужан и претужан и поверио ми је, са сузама у очима да се разводи од своје друге жене. — Ето — каже он — прџа је отишла зато што није могла код мене да живи као сељанка. — А ова друга? — Ова друга зато што не може код мене да живи као варошанка.

— Ако будеш непрестано понављао: „Тући ћу га, тући ћу га", ти ћеш победити. — Шта да радим! Ја знам да сам велики лажов.

пошале пРЕтседник ПР6М.О Ач-ч' зиао ое ТО НИОЕ ШАДАч

т —'Ти више не можеш да поднесеш еоропску климу, друже Стаљине. Најбоље би било да идеш у АзиЈу.

Стаљин код сеог лекгра

Приђе јој, отпева и рсче: „Дивни сте, мала Вера! Хајдемо у град, в:ћ је вече Моја мала Венера! И настадоше за њих срећни дани Живљаху као зачарзии... Ал' наједном се изгуби Венерз И заплака се опер кантатор Пера...

— Балада В. Черчил Седео сам често на обали мора; О теби снев'о чезнуо за тобом. И затицала ме често зора У разговору са самим собом. Реших се, зато, једнога дана Да дсђем у овај лгпи град. Повсдох ссбом Јенкиа, пријана, Да би били већа иронија и Јад.

Виде Је Једног дана на плажи У друштву два човека... Запева „Ах, те твоЈе лажи... Чекам те већ пола века!" Ал' нокаутираше га лафови... Удесише га за врбицу... И сада, пипајући вилицу, Не пева „Тоску" већ танго „Лажни снови".

Ал, дочекаше нас на обали мора Куле митраљези, бомбе, топови, Језива беше песма тог хора... И срушише се моји снови Дивна је била илузија прошлих дана... Некад Је живот био врло леп... На срцу сад ми је велика рана. Дијеп... Дијеп... Дијеп!..

Кад неко хоће да се игрс рата, а не уме...

пур

Накаџширана љубав — страдање оперског певача Угледао ју Је '|едног дана На купалишту, на Дунаву: Поносно држаше она главу На очи пала ЈоЈ коса врана...