Bodljikavo prase

Еро) 42

БОДЉИКЛВО ПРАСЕ

Страна 7

МАЛИ ОГЛАСИ

Ради од^јране Стаљинграда Хитно су ми потребни радио спикери са великом маштом. Стаљин. Ко хоће да направи излет до Европе нека се јави потписаном. Живот осигуран. Черчил. Ко ми да практична упутства како ћу у најкраћем времену да наследим британску импери.ју добиће пристојну награду. Рузвелт. Празну бурад купује сваку количину и најбоље плаћа Енглеска ратна индустрија, одељен>е за шлемове.

Неколико гумених јастука и више тсутија лековите масти за

лечење отечених места због престанка посла продаје Јоца бивши црноберзијанац.

Онога који је нашао моју торбицу и у њој шпил од 52 молим да ми 52 врати, а као награду задржи торбицу. Беба монденка.

Новодаџику која би ме упознала са добром миражџиком тражим за одмах. За труд бих јој дао две киле масти. Даља обавештења код Паје фрајера.

('(ЛбС 1 С& 0 0 9

' — Е, видите, то је оно најважније: увек морате узети прашак пет минута пре него што осетите да вас је почела болети глава. '— Каква је разлика између момка и ожењеног човека? — Момку је досадно свуда, а ожењеном човеку само код куће. — За Бога милога, ти си сав крвав по лицу. Зар си имао двобој? — Какав двобој, мој берберин има штуцање... — Мој тата је за читаву главу виши од твога! — А мој тата је за читав трбух дебљи... — Морала сам те читавих четврт сата чекати, Јоване. Како бих могла онда веровати да ме волиш? Зашто други мршкарци увек тачно долазе!

Београдска шестица

Још не може...

— Видмш Милане, како ови наши суседи лепо живе. Сваки пут кад муж пође од куће или се врати, он пољуби жену. Зашто и ти то не радиш! — Не могу. Ја је |ош не познајем. Озбиљан разговор XI

Лрим о- малам Лерици

Питао једнога дана мали Перица учитеља: — Господине учитељу, може ли неко бити кажњен, за оно што није урадио? — Наравно да не може — одговори учитељ. — Онда вам могу рећи: Нисам урадио домаћи задатак. Мали Перица је имао ту лошу особину, што је прстом показивао на људе. — То се не сме Перице — саветовала га је мајка. НепрИстојно је прстом показивати на људе. — Мали Перица је на то разрогачио очи и зачуђено питао:

— Па, зашто се онда овај прст зове кажипрст? На часу српскога језика поставио је учитељ питање: — Зашто ми наш језик називамо матерински језик? Мали Перица је устао и одговорио: — Зато, господине учитељу, јер тата и онако никад не долази до речи!.. Питао једнога дана ујак малога Перицу: — Шта би, Перице, радио да имаш 5 милиона динара? — Пет година ништа!..

— Има л' што ново, рођаче! — Синоћ ми украдоше свињу! — Ене, а ја сам знао то још ноћас.

Прилагачи за сиротињу ГАЗДА ЈОЦА, банкар са Теразија, — пропали интерес са сељачких меница. Д-р НИКОЛА, бивши министар, — своје разочарење у политици. ДОБРА, богослов — Одушевљење својих бирача. ГАЗДА ИЛИЈА — Ззраду са неуспеле спекулације са воћем. ГОСПА ПЕРСА, монденка колекцију љубавних писама и фотографију из млађих дана са својеручним потписом. ЛИЛИКА, удгвача — Разочарење са три несуђена вереника. Имена других прилагача објавићемо у идућем броју. -фто т тоне... Три године сваког дана Оду на дно океанд Многобројне тоне Савезиичка флота сада Свакодневно ето страда

Испретурани огласи

Болничарку млађу за неговање деце тражи већа породица, спо собна за кување као и за прање веша, Милка служавка.

Баштован за вођење већег имања са добрим препорукама потребан за одмах, сва расходована и поломљена кола долазе у обзир.

АутОмобил добре марке уступа се на извесно време, више половних кревета купује породица Јовановић.

ПРИВРЕДА Бостан је добро понео Овога лета бостан је врло добро понео. Родио је у великим количинама и то нарочито на Источном фронту. Па и ако је толико много родио ипак је тражња врло велика, нарочито код Енглеза и Совјета. Енглези су ту скоро, код Диепа обрали зелен бостан. Толико им се јео, па нису могли чекати да сазри. Совјети су врло често, а сада у Стаљинградској области, обрали зелен бостан. Они се незаситљиви па се очекује да ће обрати сав зелен бостан.

Собарица, млада, згодна и лепа тражи добро место, чезе са једним паром добрих коња јефтино се продају.

^^{сгшгг пошта

Ђоки „информацији" — Када бџ сте имали мањи лагер намирница и мање пара, онда би се много мање интересовали за новости па би се мање и секирали, јер, заиста, ваш положај није лак: Догађаји вас једнако демантују. Пери „Ждери" — Не једите сувише а тај сувишак дајте сиротињи па ћете, за час, излечити камен у жучи. Госпођици Мими — Пошто ове зиме неће бити талога Ви можете да се санкате у Вашој новој хаљини и ту фотографију покажите свима пријатељицама. Пући ће од муке. Распуштеници из Пожаревца — Спремите много туршије, стоварите у авлију десетак кола дрва па се не плашите за удвараче и младожење. Доћи ће чак из Београда. Практиканту — Нов зимски капут је луксуз и за III групу, зато лепо очистите „иберцигер" и пришивајте на њега зимска дугмета.

Пронашао барут

-

— У поноћ добио или губио, ја се дижем и идем кући. Платон и Диоген

Диоген је једном, ушавши одрпан и прљав у Платонову школу, стао босим, каљавим ногама на скупоцени тепиж говорећи: — Ево како газим ову дивну ствар којом се Платон поноси. — Да одговорио је велики филозоф али је газим са охолношћу много већом од моје. Платоч и поезија Једном је стари јелински песник Антимон читао пред искупљеним народом на тргу своја дела. После кратког времена сви

су га слушаоци напустили, сем Платона, Антиман је продужио са читањем, узвикнувши: • — Сам Платон више вреди него сви слушаоци! Платон о коцкању Затекавши једног евог ученика како се коцка, Платон га је укорео. г — Али, ја играм у сасвим мале суме, приметио је ученик. — Не пребацујем ти због новаца одговори Платон, већ због изгубљеног времена.

— Кажи ми, Милане, шта је то басна! — Басна је, молим, господине, када магарац и во разговарају к'о сада нас двоЈица.

Филма&и који долазе Лондон: „Илузија" — узбудљив и потресан филм о другОм фронту код Диепа, који је био само илузија. Вашингтон: „Не питај ме ко сам". — истинит филм о човеку који је изазвао овај рат. У главној улози Франклино Делано Рузвелт. Москва: „Врати ми се" — очајнички крик једног изгубљеног човека који неће нико чути. Главну улогу тумачи Џугашвили.

— Ацо, кажи ми шта |е неки пут мало а неки пут превише! — Једна цигла је мало за зидање куће, али је много кад неком падне на главу.

Шта је немогућно — Да Енглезч и Канађани, који су учествовали у искрцавању код Диепа, опет учествују у неком искрцавању. — Да америчка бродоградња надокнади толике губитке у тонажи. — Да Франклин Рузвелт престане са отимањем и присвајањем туђих колонија. — Да се остваре Рузвелтови плановн о наоружању, — И да се спречи бољшевнзација Велике Британије.

— Хтела биж нечим да изненадим сзога всренина. Шта мислиш! — Поклони му своју крштеницу!