Bodljikavo prase
Г Г
Вре!
БОДЉИКАВО ПРАСЕ
Страна 3
— Да ли |е иетина да меланхолиЈа долази због несташица брома у крви! — Како коме, код мене долази редовно због несташице новца у џепу.
I ПРОМАЦ1ИЛИ ЦИЉ На великој поморској регати у Јужном Пацифику у сигурном стилу победила је јапанска екипа. Интересантно да је америчка флота промашила циљ. Место да плови у правцу Соломонских острва она је отпловила на дно Пацифика. ЗАЛУТАЈ1И На овогодишњем крос контрију кроз Кавказ са успехом води и побеђује немачка репрбзентација. Занимљиво је у овом такмичењу, што су Тимошенкови репрбзентанти залутали неки у шуму а неки у заробљенички логор и ако добро познају овај терен. I „КАСАШТИК" Утакмица Б.С.К.—С. К. 13 увек вапуни клупске касе а на чисто спортску страну се слабо гледа пошто је свуда најважније пара, па и спортисти неће од тога да одустају. Као што деле приход, поделили су и бодове.
Имитација Три монденке из београдског друштва спремају соаре у хумаие сврхе. — Знаш, сетила сам се да вечерас продајем пољубце у хумане сврхе. Тако раде у Америци и то је врло оригинално. — Сјајно, а хоће ли бити скупо? — Наравно, сто динара један пољубац. Мислиш да ке ики? —• Несумњиво! На оваквим добротворним приредбама можеш да добијеш увек двоструко више Него што вреди... НАЈВАЖНИЈЕ КлиЈент: — Господине докторе, хтео би да знам да ли имам разлога за развод брака? Адвокат: — Јесте ли ожењени? Клијент: — Јесам. Адвокат: — Па то је осиовни разлог.
Опрезнос-
НЕДЕЉА, 8 НОВЕМБРА Устребало ми јутрос нешто пара и потрчим код коншије Чеде, кафеџије. У кафани нађем само келнера како дрема код фуруне — Где је газда? — питам га ја. — Отишао на крштење — одговори он лено. — Ух, богаму, а баш ии треба. — Па да га зовнем? — пита келнер. — Па ваљда нећу звати човека са крштења — ишчуђавам се ја. — Ма, није он далеко — вели келнер. Ту је у подруму. Тек се сад сетих да мој комшија крштава пиће у подруму и да се таква радња данас стручно зове „крштење". ПОНЕДЕЉАК, 9 НОВЕМБРА На сиромаха човека свако диже глас — жали ми се Јанко, чиновник IX групе, који стапује на мансарди. Откако нисам хтео да се селим газда узео пик на мене па сам ја за све крив. Код инцињера Мике на рпвом спрату било синоћ неко весеље па је цела кућа одјекивала од радија и музике, а газда, иаио зна да ја немам ни дромбуљу а камо ли радио, велц ми јутрос: — Слушајте ви, немојте да правите циркус од куће. Ово Ово није циганска маца... Узалуд сам га уверавао, да се цз мога стана не чује ни шапат (жена ми на путу) а камо ли ларма, он ми опет отказа стан. УТОРАК, 10 НОВЕМБРА Рђаво време а богпми и године натераше ме да уђем у трамвај. Чекао сам равно осам трамваја док сам се некако угурао у девети. Чим сам ушао дохвати ме људска бујица и однесе чак у средину кола и ту ме уфркљеште између две клупе.. До мене један дечко, исцепан и бос,
ШЗ
држи на глави једну корпу, пуну неких пакета. Одједном зачух женски глас, хистеричан и пискав. — Макни се од мене. Видиш да си ме сву испрљао. Зар је за тебе трамвај. Што не идеш пешке, дроњавко! Дечко се одмаче и сасвим припи уз мене и ја погледах ту да-, му. Намазана, са лисицом око врата, кожне рукавице а усие црвене као крв. — Не може човек од бараба да уђе у трамвај — сикће она даље. Ко зна да ли ниси ушао нешто да украдеш. Стално чи• там да се у трамвају краде. Узех дечка и метнух га на место а сам стадох до ове монденке и она заћута. Би је ваљда стид или се заморила. СРЕДА, 11 НОВЕМБРА Мој сестрић Паја био са мајком у циркусу. Када се имитатор животиња, пошто је исцрпео цео свој програм, обратио публици са питањем: — Коју животињу хоћете сад да имитирам? — завладала је мртва тишина коју је прекинуо Пајин глас: — Ајд чико имитирај сардину без главе... Публика се насмејала у глас а имитатор се изгубио иза завесе. ЧЕТВРТАК, 12 НОВЕМБРА Сретнем данас мог пријатеља Стеву. Иде са сином и нешто га грди. — Шта је урадио наслединк? — питам ја Стеву, пошто се поздрависмо... — Шта је урадио? Упропастио ме — одговара Стева љутито. Последње паре сам дао за ње■ гове ципеле, а он играо футбал и одвалио ђон. — Не знаш ти тата какав сам
ја баксуз — вели син, повелики клипан. Од 22 играча ја једини закачим један пањ кад сам шутирао и одвалим пенџ.е А не би. је ме баксуз само ту. У школи од 34 ђака увек мене прозове професор кад сам неспреман. Да сам зубни лекар, како ме бије баксуз, сви би се људи рађали са кљуном — заврши он своју одбрану, а ја и његов огац се насмејасмо.., ПЕТАК, 13 НОВЕМБРА Мој пекар се жали како му сваки дан једва девојка украде хлеб. Да смањи штету он се сваки дан „вадио" иа кантару. Досади нам то па се решимо да пазимо на осумњичену девојку и, заиста, јутрос је ухватисмо где изнесе хлеб. — Зар те није срамота да крадеш? — повикасмо на њу. — Извин'те ја не крадем одговори она увређено. Дао ми Сима. Он ми је обећао сваки дан по један хлеб ако са њиме идем у биоскоп. — Ко је тај Сима? — питамо је ми, а она нам објасни да је то пекарев син. Води човек љубав на наш рачун. СУБОТА, 14 НОВЕМБРА Наш „хаузмајстор" Точа напије се сваке суботе а његова жена Милка само вришти. Тако било и данас. Дошао Тоџа мртав пијан, а његова му Милка вели: — Срам те било да те буде. Наљоскаш се а ја и деца гладујемо. Требао би од стида да се у црну земљу сакријеш. Тома, који је имао у подруму балонче ракије (зато је Милка носила кључ код себе) одговори одушевљено: — Право кажеш Милкице. Дај ми кључ од подрума. Одох ја под црну земљу.
— Зашто иемаш орман за књи« ге, иад имаш толику библиотеку! — Нико неће да ми да ормаи на зајам.
[П
[1
1о
И >М
I
Јз
'Ј л
V 0
1 1Ј
мј
1
ЈТ_
Чим се црна ноћца спустг И на земљу падне мрак На корзо-у тад загусти Дон-Жуан је онда свак
Офанзива на цурипе Ил" директна или бочна На све стране кроз улице Стално пљушти псовка сочна.
Јер дввојка савремена Оног слабо зарезује Ко бар два пут сваког треиа Нешто крупно не опсује.
Код лекара
Зна да свира
— Зашто сте дошли код мене! Ја сам вете-
ринар. Баш зато. Имам коњску прехладу.
— Шта би ти радмла, када би знала да свираш на клавиру као |а! — Ја бих узимала часове из клавира.
— Пазите, моЈ вереник стоЈи на обали! Правите се као да се не познајемо.
МОРНАРСКА ЉУБАВ — Дозволите ми да отворим бране свога срца, да вас узмем собом, као реморкер и да звједнички запловимо реком живота... ПЕСКИЧКА ПРИРОДА — Шта вам рече жена кад сте посматрали онај дивии водопад? — Упитала ма је, да ли сам заврнуо све славине у стану.
КАД ЈЕ СТЕВАН ЗАПЛИВАО... Један пријатељ, коме није никад одбијао да учини услуге, замоли га да му потпише меницу. Стева одмах одговори: — Хоћу, али је то тринаеста меница коју потписујем овде у Београду, молим те да нађемо некога коме такођер треба потпис, па да уједанпут потпишем и четрнаесту...
Годишња доба сад чудно стреме Превртљиви људи као и време У космосу забуна је вража У лето се јежимо од зиме Сад спремамо купаће костиме За Никољ-дан може бити плажа.
Шта ко пева... ОБУЋАР Љубавни се јади множе Срце ми од шевро коже Хоћу да га пенџетирам Па ћу да га штрапацирам Кад од некуд дођу цвикле Ударићу с гумом штикле. ПИЉАР Узјахо би коња врасца Ал' не могу због рибанца Немој душо да си љута Дошло моје пет мпнута. МЕСАР Сад ме во^у женске фине Због бифтека и кртине А кад дсђу бесне даме Утрапим им коске саме. ПЕКАР ,1а те љубим ко врућ хлеба Купићу ти све што треба Ако будеш мени склона Биће хлеба — без купона. МЛЕКАЏИЈА За љубавне ја сам згоде Дајем млеко ал' без воде Ал' ме зато бзбе куну Сипам воде канту пуну. КРОЈАЧ Пишем теби душо хитно И штепујем сасвим сптно Зашто си ме, ох елагала Срце си ми профирцала. ЧИНОВНИК Зеница си ока мог Али само од прв"г А кад дођу крупни дзкп Ти се онда мене манн.