Bodljikavo prase

Кро! 54

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Стр

вна 3

тридиеши, рођ&нрон

— Замисли, прославила еам сво| тридесег* рођендан! — Но, било Јв већ крајње време.

НАШЕ

^ЕБИЧЊАКУ Од беса си ти задриго На „шпаЈз" целу бригу сводиш Још анкада ниси стиго Да о другОм бригу водиш Макар царод бостан обро Само кад је теби добро. '•'/** ' , г ЛАЖНОМ МОРАЛИСТИ Док у звезде себе кујеш Ове остале критикујеш Ал' иишта ие радиш А кад тебе снађе беда Онда хвалиш све од реда Целом свету кадиш.

ЕПИГРАМ Улинама снег се бели МоЈ се драги не весели Шчепао га неки зорт Јер на кулучење мора Чим уЈутру сваие зора. Воли са лопатом спорт.

Вино и свиња Учитељ у школи објашњава ученицима страшно двјство алкохола на човечји организам, па каже затим: — Алкохол уииштава чрвеково здравље. Од алкохола човек полуди. Од алкохола човек пре врецена умире... Деца га слушају запањеио, са нзразом истинскога схраха иа лицу. — Ено, да вам пружим само један пример!.. продужује учитељ. Један научник, желећи да одреди како пиће делује на жив организам, ухватио је једну де белу свињу и силом је иагнао да попије читав литзр виџа. И зцате ли, децо, вдта се десило после тога? Свиња је угинула за час! Затим, обраћајући се једном ученику, он му постави овакво питање: — Какву поуку можемо да из вучемо из овога случаја који сам испричао?.. — Можемо да закључимо да вицо нимало не прија свињама!.. одговори дете.

УПАЛИО СВЕЦУ С К. „Балкан" је прошле сезо^е врло рћаво пролазио, али се његов претседнцк јаду досетио па оде у цркву и упзли вел^ку свећу. Јер ко нема среће са судијдма, спортским фррумима н тимом, мора да сецује на Бога. Изгледа да се Бог насмејао С К. „Балкану" попјто је ове сезоне изгубио само једну утакмицу. Али су зато други угасиИЕ ПРИЈА ТЕРЕН Америчка тркачка екчпа која се тренира у Африци поднела је колективан протест своме тренеру Ајзенхоферу, у коме се жа-

ли иа тврд терен и нездраву климу. На крају протеста се тражи да их одведу у иеки крај где је земљиште мекше а к-цима боља пошто на афричком терену очи не могу да развију пуиу брзииу. ДА НЕ ИЗАЂЕ ИЗ ФОРМЕ Не(<и навди спортисти, пошто је сад купање престало, врвде своје вежбе и тренинге у оговарању и малим сваћама тек колико да одрже кондицију, пошто се плаше да за време зиме не изађу из форме. СПОРТСКИ ЕПИГРАМ Да ое спортска свест оЈача Има зими мало трача Од тог живи сваки форум Нико се од тог ие стиди Нека младеж пример види И за сплетку треба кворум.

СВЕ ПРСТЕНА

— Зашто иосиш лса у џаку! — ПоЈео ми Је прстеи, па и« 6и* желела да га изгубим.

Имаш красан пелц око врата — какве су то животиње! Један је трговац, а други генерални директор.

НЕДЕЉА, 29 новецбра Прича ми коитија Тоза да Је његова жена ишла код ћерке У посету и тамо остала ца вечери. Стара жепа а врене рНаво па кад је полазида она се окрете унуку, дечку од 12 година: — Хајде Ђоко, да не одведеџ/ до трамвџја. Клџзаво је па могу да паднеи. — Не цогу бајка, — вели Ђо ка и бежи у кујну. — Зар те није срамота да та■ ко одсовараш баби? — кори га отац па га доведе из кујне. Хај де реци зац/то ие можеш да отпратиш баку до ћошка! — Нисам луд — вели Ђокица. Мама је казала да ћемо појести резанце кад баба оде... — Добро, сада ћемо јести резанце па онда иди да отпратиш бајку — вели мама у жељи да поправи ствар, али се моја Симка наљути и дуну кући и сад прети да им уопште неће иАи. ПОНЕДЕЉАК, 30 новембра Разговарају два дечка у трамвају поред мен$. — Јуче сам гледао једнога мађионичара — вели један, који је нз исте флаше сипао и црно и бело вино, а после млеко... — Колико си платио улазницу? — пита га други. — Три банке! — Претплатио си. Ја Лу да те водим код једнога кафеџије па ћеш бесплатно да видиш једно још веће чудо. Он из једне исте флаше крчми и продаје: љу• ту, шљивовицу, коњак, рум и шпиритус за трљање и то по разним ценама.

УТОРАК, 1 д еџенбра Моја комшнка узела метар дрва и кочијаш је довезао до куће. Док је она тражила тестераша, нека деџа почела да краду цепаниџе. Сиротнца се збунила па не зна шта ће. Ако јури онога са цепаниџом, доћи ће други и однеће још и више. На њену срећу у томе прође позорник са линије и она му се обрати са молбом да јој сачува дрва од малих крадљиваца али овај одговори, до душе љубазно, али одлучно: — Извин"те госпођо, али не могу! — Како не можете, ако Бога знате. Када не можете Ви, ко ћв моћи? — чудн се она. — Знаге ја нисам из овога кварта па не могу да се мешам у туђ реон.

То рече и оде, а она оста да се ишчуђава и сама чуВа своја дрва. Увек та адмннистрација. СРЕДА, 2 децецбра Моја прв$ комшиннца, госпа Буба врло је лепа и шармцнтна женица па није чу.до што је женски језици не остављају на миру. Час се за њу чује ово, час оно али увек неповољно. Њој то није било пријатно па се жена просто поједе. Једно време се беше осушила ко вејка па се њена мајка, госпа Фема, побоја да не кидише н$ себе из дешперације. Кад јутрос, ја је сретох, а она чила као ластавиџа. — Алал вера, госпођице Бубо! — направих јој ја комплименат. Значи сада Вас више не секира оговарање. — Више ме не могу да оговарају. Пронашла сам барут. У свако друштво дођем прва а одем последња па не стигну да направе сплетку, — одговори она весело. ЧЕТВРТАК, 3 децембра

Не ваља бити добронамеран. Ето што се мени вечерас десило, Идем ја кући са посла, кад на Теразијама сретнем мога при јатеља Столета, који ми се увек жали да има за пријатељицу неку алапачу која му душу поједе. Изненадих се кад га видех са једном лепом и феш женицом, испод руке. Учтиво скидох шешир и хтедох да прођем, када ме он задржа. — Стани друже да те претставим мојој женици. Знаш, оженио сам сеСтадох и љубазно их поздпавих, нарочито младу. — Јел да је слатка? — упита ме Столе. — Богами јесте — одговорих ја. Само кад си се ослободио оне оштроконђе... Код ових мојих речи млада побледе а Столе позелени, али се ја не сетих шта је томе узрок. Тек сам после сазнао да се он баш том опајдаром и оженио. ,

ПЕТАК, 4 децембра Лепо вели пословиџа: цали узроци, велике последице. Због једне жишке од цигарете, мој пријатељ Бане остао је не само нежењен, већ је изгубио и место. Његов директор имао постарију а ружцу кћер и Бане се реши да од ње иаправи младу а од себе прокуристу. И лепо се ствар развијала, девојка приста• ла па је био одређен дан веризбе. Бане се спремио, обукао ново одело, избријао се и само чекао време да пође. Купио је букет хризантема и он је себе већ видио као вицедиректора. Задубљен у те мисли он запали цигарету и већ је хтео да пође, када одједном осети бол на дес• ној бутини. Трже се као опарен и има шта да види. У крило чу пала жишка од цигарете и изгорела панталоне направивши велику рупу. Док је ишао код кројача и док је штета била репа^ рирана прошао је дан, а када је увече отишао да се извини, речено му је да је — отпуштен. Несуђени таст је помислио да га је Бане намерно осрамотио пред званицама и породицом и никаква извињења нису помог ла. СУБОТА, 5 деџембра Стоји повећа гомила људи на трамвајској станици и лепо се поре^али у потиљак. Прође јетан сељак и упита последњег у реду: — Шта, браћо, чекате вод? — Чекамо дуван. — Зар се бре и пре подне дели дуван? чуди се сељак, а овај потврђује. Стаде и сељак у ред и стрпљиво чека. Дође и трамвај и свет поче улазити. — Шта је ово сад? — ишчуђава се сељак, а онај му одговара: Овим трамвајем се иде у трафику и само они који покажу трамвајску карту, добију дуван. Сељак уђе у трамвај и возио се све до Цветкове механе, али тамо онога шаљивчину не могаде нигде да нађе. — Е, брате, ђе због окачењака изгуби воз — јадиковао Је док се свет смејао.