Bodljikavo prase

Еро] 61

Б ОДЉИНАВО ПРАСЕ

Страна 7

Песимиста: — То Је све лспо и добро, за данас смо пребринули бригу. Али шта ћсмо јести сутра.

Расејаност

У једној болници три пацијента који су издржали операцију слепог црева, разговарају. »Лекар је врло добар!« — реКао је један. — »Али |е и врло расејан! Замислите, хтео је да ми маказе ушије у рану!« »Сасвим тачно, расејан је!« Додао је други. — »Мени је хтео нож оставити у утроби!« У том моменту утрча лекар о

Довитљив Када је Рихард Вагнер био једном у Берлину, опазио је једног просјака који је на своје ручне оргуљице свирао хор морнара из »Летећег Холанђанина«. Али тај Човек је тако лагано окретао ручицу оргуља, да је комад испао Очајан за Вагнерове уши. Тада је чувени музичар пришао просјаку и рекао му да је он композитор ствари коју баш сада свира. »А ја 1\у ти показати« — рекао Је Вагнер, — »како треба то исправно да се свира«. Просјак је пристао, Вагнер отсвирао тај одломак и дао на краЈу сиромашном човеку још нешто новаца. Када је после неколико дана опет наишао туда, спази Вагнер истог просјака. само је сада на оргуљицама писало: »Ученик Рихарда Вагнера!а I Што је не позлуша 1 Пошао Паја из Перлеза у Бечеј на вашар, а Соса га моли да и њу поведе. — Та не мош стат, жено, видиш да су кола пуна, као касти лубеница. — Ништа се ти за то не брини, Пајо, — наваљује Соса — ја ћу у шараге! — Е неш, кад кажем! вели ПаЈа га пуцну бичем и потера. Кад успут, а оно се развукоша облаци, пљусну киша и гром посред шарага: трас! А кад Паја дошао к себи, стао, па гледа изгореле шараге и чешка се за уветом. — Ау, свеца му, — каже он а тако ме је лепо молила! Коцкари — Извините, госпођице, нестао ми Је кец! — Разумем се и ја у фарби, господин Дари^у! Али све остапо ми је потпуно непознато.

— Ја никад нисам чекао у реду за цигарете. — Чудновато! — Ни најмање. Ја сам непушач.

комв је био говор у собу и запита: »Гдо је моЈ шешир? Нигда га нема!..« Тада је трећи болесник пао у несвест.

ЈАСНО I — Ако желите да се ожените мојом ћерком, да вам нећу ставити на путу ни камичак. — И не треба. Пакет новчаница био би ми иного милији. I НАУЧИО Посетилац: Ваш-пас је много чудан! Кад је код других он је миран, а код куће лаје и дречи цео дан! — То је научио од мога мужа. ВЕЛИКИ РЕЧКИК МАЛОГА ПЕРИЦЕ АНАЛИСТ — Анин лист ВИЗИТИРАТИ — правити визите ВИЦЕКРАЉ — краљ вицева КОЛОРИСТ — Ристино коло ЛАКТАЦИЈА — Гуран>е лактом ОПЕРАЦИЈА — Рација у опери ПАЛИСАНДОР —Опали Сандо! ПРОПАГАНДА — Пропао Ганди ПРОТОКОЛ — Протино коло СИНТАКСА — Такса на сина ТУРИСТА — Ту је Риста ФАТАЛИСТ — Онај који се хвата за лист.

ж

БО&А.

— Шта би рекли када бих вас пољубио) — Како бих могла да говорим када би ми уста била заузета.

ЛАЛА КОД ЗУБНОГ ЛЕКАРА Заболи Лалу зуб, те оде првом лекару да му га извади. Лекар врло лако и брзо изврши свој посао. — Колико, «олићу, имам да платим? упита Лала. — Једну форинту, одговори лекар. Објашњење Жена: Замисли, данас ме је један непознати господин ословио ва улици са: „Добар дан, госпођице"! Муж: Па није човек м>агао да замисли да би се и с тобом неко могао ољениги.

Уступам — по повољним це нама девојку за све, погодну за ноћну употребу. Миливоје. Два клавира изгубљеиа јуче. Ко зна нека јави, дајем награду. Жика професор. Златан накит продајем на ве лико. Упитати на плацу код Липовог лада. Смецијалиста за продужење женске послуге врши по вај нижим ценама. Гарсоњеру тражим ра ловачког кера. Периферија искључ«' на. Цанка монденка Брзо и нсправно оправљам куварице и собарице. Долазим и на телефонски позив. Спреиам. Гимназиски профе сор спрема данске доге са успехом. Упитати Панту млекаџи ју из Жаркова. Тражим бољу и чисту бединерку модел за после подне Плаћање у готову и у натури. Напустила ме и отишла незнано куд моја силискин бунда Дугове не признајем. Локал већи у центру тражим за стенице и осталу гамад, Кирију плаћам. унапред. Кобила згодна за трке тражи познанство са бољим госпо дином који би је материјално помосао. Има стан са заоебним улазом. Варалица — Видиш онога дебељкаТ Тај ме је преварио за три милиона. — Тебе? — Да, нија хтео да ми да ћерку. — Од ге.чиЈа до лудзка свега је једгн корак. — Имгш право. Тз си генијзлно рекао. КАДА Т.Е СТИЋИ — Почео сам да пишем аутоби: ографију. — Да ли ће ти требати још много док дођеш до оног датума кад сам ти узајмио хиљаду динара? КИСУ СЕ РАЗУМЕЛИ — Ове године се у женској моди обрзћа велика пажња на џепове, каже жена мужу. — Дакле, штеди се мужу џеп. — Не, него се хаљике и мантили праве са џеповима.

ЈАКА ЗАДРУГА Имућан сељак одговара пред судом. Судија га пита каквог Је материЈалног стања, и каже: — Је ли јака твоја задруга? Сељак, но разумевајуКи пита н>е, почеша се мало по глави и одговори: — Да ви'ш, госпон судија, и Јесте! Кад се о слави понапијемо, ми измлатимо цело село. На то му је претседник судо очинским гласом одговорио; — Немојте се трудити, оставите ви то вашем адвокату. Он *.е нас већ успавати.

Спекуланти жељни ^ара Згрнули су доста пара Опљачкали свст Сваког дана цене дижу И овчице Јадне стрижу Траг им Је прокпет

Коњисууопасности Укротитељ зверова показује пу« блици Једну огромну змиЈу и к&же: — Ово је страшиа отровница боа. У стању је да прогута сви« њу, магарца, коња... Гослођо_ немоЈте се приближавати!

Учитељ: — ТвоЈ стариЈи брат има 5 Јабука. Ако му ти узмеш три, шта ће бити! Ученик: — РазбиЂе ми главу. НЕСРЕЋНИК — Ко |е онај човек кога си сада поздравио? — То је иесрећник који Је сада у служби тамо где сам некада ја био... — У банци? — Не, то је садашњи муж моје бивше жене.

— _Ти си наЈбезобразниЈи човек, нитков, ленштина, пропалица, коЈи увек заборавља, да само мени има да захвали што је постао он што је.

ОСИГУРАЊЕ Неком познатом музичкои критичару изјавио је један пијаниста да је осигурао своје руке на милион динара. — Хм, одговори критичар, на коју суму бих тада ја норао да осигурам моје уши? НЕЗГОДА Милтса је причала пријатељици: „и тада је клекао преда мном, и тада.— Даље, даље! рече пријатељица нестрпљиво. — Да, уздахну Милка, н тада се расплину цело расположење каједном пукоше му „хозентрегери"! ШШШШСФШГ

■

ШЕ

ЈАХАЧ Лајпцишком професору Фехнеру, покло-нио је неки шегов ранији слтдент. лепог јахаћег коња. Када му је ово изненађење доведено пред врата, професор се много уплашуо. После дужег размишљања врати он коња са захвалношћу и том приликом написа: .Лрофесори јаше само своје омиљене теме — ва и то је врло често опасво!"

— Ово Је права Рубенсова жеиа. — Не господине, моЈ муж зове се Ммта Протк*.' /$'

V