Bodljikavo prase

4

\

БОДЛИНЛЗО ПРАСЕ

ПРОСТ РАЧУН

— Ако твој отац уштсдц месечно по 500 динара, колмко &е имати кроз шест месеци! — Нов шешир за маму.

САВРЕМЕНА ДЕЦА

---

—Госпођо, дко пустите Перс.цу, бићете кзвлдђни пред рат.

суд!

Да не греши

— Симо, када кеш најзад одлучити да купиш наочаре! Данас си ме већ трипут заменио са собарицом.

НАУЧНИЦН НДЛАЗЕ ДА УЗЕД СТЕННЦЕ ЛЕЧИ РЕУМАТИЗАМ...

— Јеси, читао иовине газда Жиио! — Јесам, од сад се овамоја, меаиа вииа санаторијум за реуматизам.

— ДоКи *.у око швст сати рече госпа Бела своме супругу Арси, који јв још седео за столом и чекво кафу после ручка. — А где ћеш тако рано? — пита Арса радознало ме усуђују^и св да је погледа у очи јер се он много плашио своје Беле. -Т Идем на свдницу хуманог друштва а после ку да свратим до сестре. А ти гледај шта ћеш да не би џабе трошио огрев. — Боле ме нешто ноге па ћу, богами, да седим у кујни. — И, заиста, Арса се залепио за штедњак а још више за младу служавку Даницу па нијв нигде мицао. Мора се признати да Даница није испрва била одушевљена овим друштвом али када Арса звекну, то јест зашушта са буђеларом она пристаде да Арса остане у кујни. Ствар се развијала не може бити боље. Дан је био облачан, струје није било и у кујни је владао пријатан сумрак који се све више претварао у таму, зато Даница сасвим подиже завесу да би бар мало светлости продирало у кујну. Одједном, баш када је Арси мрак највише пријао, блесну светлст. Сасвим губећи из вида да јв дигнута завеса Арса настави да доказује Даници да се његово старо срце разбуктало и да гори од љубави. — Ју, цикну Даница али ее Арса не плаши од осветљења пошто га страх да му љубав не попусти па не даде Даници да угаси сијалицу а кроз прозор је све гледала Катица, куварица код госпа Стане рентијерке. Наравно да је завеса била спуштена после тога и да је све било у реду када је стигла госпа Бела. Она чак похвали Арсу што је направио списак ствари које треба спреми.ти за славу. Вечерали су на миру и после вечере одиграли две партије табланета, које је, по већ утврђеном реду, добила госпа Бела. И све би било дивно да Катица није била љута на Даницу због неког хармоникаша па је једва чекала прилику да јој се освети. А оно што је видела кроз прозор било је више него довољно. Зато уграби прилику када је госпа Бела пошлд на пијац, па јој приђе. — Љубим руку милостива поче она разговор. — Жива била Като — одговори љубазно госпа Била којој је Катица чинила разне услугв када се пере веш или донесе дрва, — Ју, да знате како је ваша Даница незахвална. Јуче после подне, видела сам јв како се љуби сас господина... — Шта кажеш? — дрвкну. Бела и порумоне од љутине. — Две ми очи, видела сам кроз прозор, ја знате дрешим наш конопац кад погледам у вашу кујну а господин се љуби с ДаниЧУ- — Е баш ти фала — вели госпа Бела а једва се уздржа да нв плане. Ево ти једна стотинарка за биоскоп. Чим св вратила са пијаца она посла Арсу у бакалницу а Даницу узв на саслушавање и уз по-

моК неколико шамара изнуди признање. Наравно да је Даница одмах сама отказала јер данашња послуга неће да отрпи прекор, а камо ли шамар и баш кад се она паковала, уђе Арса. — Шта је то? — упита Арса изненађено а ношто га штрецну у срце. — Даница је отказала мени а |а ћу да откажем теби па идите да се љубите иа другоме месту — грмну госпа Бела. Развратниче матори. Душа ти у носу а ти се љубиш са девојкама. Метла са дрвеном дршком до душе сада је без дршке могла би много да исприча шта се све догодило између Арсе и

његове Беле, када би норавио, умела да говори. Углавном, ова Арсина грешка, за коју је опет криво струја, завршила се тешком казном. Он је морео да прими на себе све домеке послове јер госпа еБла је, сасвим исправно, сматрала да је он крив што је остала без девојке. — Када хоћеш да будвш љубавник, мораш сам да радиш рекла му је она. И тако је и било. Само она није знала да јв Арса ухватио везу са Катицом. Увек је цепао дрва када је она била у подруму, за чудо дуго св задржавао Јадној госпа Бели ни на крај памети. И тако су свм троје били задовољни.

Па је јуце игпо самном капте и ја му узо тли иљаде а он казе да це мама јопет да му да пала па це да се сигпамо ал ја блате нецу висе са њим да игпам јелбо цим је њему мама скалтилана и досла длуга —' он це да буда сволц — посто је то било и код нас па стала мама цепа длва • нова зиви и гула ко мелкул а кад

— За кога си узчо тв поклонс! — За «во]у жену. — Значи, опет сто се потукпи.

тата мог длуга теје онога сто има вилу на дедиње отело зену и дово једну длугу која довела Тли комата деце и То све матоли и велики Па поцели да бију теју и Отели му све иглацке и Спалкасу а Он отисо код Своје маме и онда отисли код адвоката и он све исплицо па му мама дала пале и узела га код себе