Bodljikavo prase
БОДЉИКАВО ПРА СБ
ЗНА ШТА ГА ЧЕКА
БОДЉИКАВА КОЗЕРИЛА
да своЈе млађе науче занату, поштгњу и трговини, већ само гледају да за што краће време аванзују за милионерЈе, купе петоспр^тницу у вароши ц вилу на Ледињу а ко је луд нека ради Дуго бих набрајао разлике изме1>у старог Београда и данашњичч али неЛу да испаднем смешин, * е Р као Да гледам како се млад
Обично старци држе мчађима придике и том приликом им веле да је у њиховој младости би■ ло веИе поштење и поштовање старијега. И све друго, кажу, било је боље. А норе генерације се само подгуркују и подмигују, као да веле: баш је излапеоI Међутим. иако онда није било електрике, биоскопа, авијона и аута било је карактера. Тог превозног сретства данас Готово н нема а и ко га је сачувао, он се стиди да се покаже па га кри• је као змија ноге. Рецимо, када сам ја био дечко није било веће увреде него некоме рећи да Је улизица. Данас је, међутим, то врло важна квалификација за успех и напредовање. Друго онда је била смртна срамота када некога огласе за кукавицу и себичњака а данас је то врлина и свако се поцоси тиме што гледа само себе. Онда се није могло догодити да кћи, још девојчурак, држи родитељима придике и грди их а син, матурант, довлачи своје пријатељице јавно у очеву кућу, а даиас је то све модерно и савремено. Е, али у наше старо добро време није се могдо десити да газдински и зеленашки синови, када сфућкају имање, постају књижевници и социјални реформатори који нападају „покварено друштво" ц тра же нешто ново а док су имали чилионе они с,у били немилосрдни и безобзирни. Онда су такви младићи бежали из места где су банкротирали па су на неком друтом месту ступали у практиканте или под женином фирмом отварали иеку радњИцу Некада су трговци, како иије било социјалног осигурања, отпремнине и других олакшица за персонал, живели са шегртима и калфама као чланови исте породице а данас је између газде и особља читав јаз. До душе данашње газде немају претнзијз МАЛОГ ЈОВИЦЕ он буде сволц — онда тлеба ја да ал то Се зоее моделан змвот. га мзвлацмм ▲ ја Нмсам луд да јуце смо имали госте на вецевуцем туђа кола као сто ладм ли па (е Ту бијо м један бивси Воја којм издлзава госпа кајмног ммнистал коЈи Је цело веце плиљубавнмка и његову зену и тло- цао ја па |а док се теца бола Је деце па стално дузан и лузан није наљутијо па му подвикну
:вет подмигује и тера шегу, за■ то ћу да им учиним концесију и прпнам да има нешто што је д&нас боље него некапа. То је могућност лаког и уголног жиаота. Пре је чпвек морао до$р< /<а запне па да заради таман з-> :кроман живот а данас толкки ч-уди лепо живе иако су „лујп рспектори".
— Тата Јели истина да вода кључа на 100 степени! — Јесте. — Па како вода зна кад је 100 степени.
— АЈдз полури, дрзгз. нека што пре изгоре. да не би за« каснили на р/ча* у ресторан. Равајло и ћата Зелисије
бијо сам у Арошлу недељу у судници и Тамо наиђо^на 1\ату је-_ лисија и Он ми вели да си Вре рођо јуче дидемо на славу код крстивоја. Да виш што смо се спровели И онако љуцки наџакали Па је бијо и суља Примаш и Ондак смо играли и Певали све до зоре а Ја му велим море мани като није Мен до лумпације јербо сам заглавијо сприрез па незнам дићу да се Девам оће кмет манојло да ми пошље егзекутора а ћата се Смијуљи па ми џака е мој равајло баш си бре нека геачина кад не Знаш да се ту може направи нека аконтција Па ће ствар да легне ето На сприлику дај ми једно двеста банки дујдуришем ствар а ми ајдмо у мејану да ово залијемо и Ја окуне^у исповртим паре а После чујем да јесилије заглавијо Апцу јербо га уфатили да је Ортак скасу и сад незнам дал је соне моје двеста банке бијо неки фалцификат и Ујдурма јербо ћата у Ону брзину заборавијо да их уведе у списак и Сад* имам јочет дисповртим нове паре ал сам
се бар осветијо ћати а како је тв било сад Ке да веднете. дошла код мен ћатина кадифка па ми каже да би дола двајес иљада да се ћата пусти ја се Свтик Ђоке адвоката што је мајстор за карабице па одем код њега и Све му по реду испричам а он ми каже ич не бери бригу Има да узмемо те Паре а ката нека гледа како је вешт јербо за ту кривицу Нема пушкање и Тако ти ја доведем кадифку код Ђоке и Он је смота аконто десет иљада Ја ома узмем моје две иљаде а Ђока каже: за труд нећу ништа Да ти узмем ал еве за молбу треба педесет банке за ревизију триста банке за Таксу опет треба пет иљада а за мој труд неКу вала ни гроша Срби смо и Треба се спомажемо а кадифка ми каже Кад смо Пошли у село баш је ова двокат неки добар човек виш ради џабе сви се баш Заузимау за мога јелисија а ја велим јер је Врло тако Па се послем врнем код Ђоку и узмем моје две иљаде а он нека трља главу ваш равајло
ВЕЛИКИ ДОБРОТВОР!
си-м»
— Далм да вам спакујем ову брницу или Ћете Је сами но-
ста бле оцес наплавио си тли куце у беогладу а нисм умео у скупстини да зинес да казес за своје билаце па Се онда умесо и мој тата а тек цика министал му казе да Је тата био колупционас а тата се смеје па му казе и Ти ниси бијо бољи зато смо и били олтаци и Онда се сви смејали и дилали тату сто Је изгубио на неком силу сто иљада а он казе Све це то да плате будале и тако се лепо лазговалали док није тлебало да се улози лефена за вецелу а онда се Посвађали ко цигани м тата истело напоље цика свету који воле лепо да Једе А неце да плаца... цика веца бијо пле неки дан с једну госпојицу сто код њега лади у бијоскоп Али га видела тетка лада и наплавијо се цумбус и сад тета лада лези код куце а цика веца седи код нас м меце булове облоге на ногу ди га |е удалила са ципелом. то Су све новости м Ја се сплемам за мателице да везем све коЈи долазг код нас и оцу само у готово. вас Јовица
— Зашто оваЈ човек увек иде с овим кучетом) — Зато што нема ни рођака ни пријатеља. — Штета. Много Је богат, а ником не да ни марјаша. — Да, али зато се Не може за њега да каже да нема ни ку> 1ета ни мачета.