Bodljikavo prase

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

С ♦ Т * А Р А П :+ Е» СМА

Газда Софроније јв устао на криво насађен. Сањао он да му је Лаза рентијер продао један леп златан сат и то за багателу а после се попишманио и дошао да врати паре и узме сат натраг У сну се Софроније мучио да га убеди да је сат веК продао али Лаза ни опепелити. На крају му је морао вратити сат јер је Лаза хтео и да се бије, али се толико наљутио што је морао да врати сат, да се пробуди и све до јутра није могао да сведе очи, Чим је устао, газда Софроније се кзвика на госпа Гину, своју лепшу половину. Заиста госпа Гина је била и лепша и много млађа од Софронија јер док је он имао педесет и четири године она је имала једва тридесет али ]р опет ве^ дванајест година била у браку, пошто је као девојчица радо пристала да напусти лосластичарницу, где је била продавачица, да би постала госло^а ГиниК, сопственица петослратнице и супруга директора банке. — Шта ти је, шта урлаш сабај-

ле, слону. матори? — нежно одговори госпа Гина на његову дреку а он поче понова: — Само се мацкаш и гладиш као мачка. А ку^а у нереду. Пази ово стакло од лампе црно кео да је било у оџаку. — Црно наравно када си узео неки рђав гас па се дими као да је димњак од лађе — одговара госпа Гина, не дижу^и се из кревета. (Софроније је наредио да се због штедње струје, гори гас у целој ку^и, осим за време вечере када је он сређивао своје дневне рачуне). — Да си остала код свога Тасе и Перка не би имала ни тај гдс ве^ би седела у мраку — обрецну се он на њу а госпа Гинв бризну у плач па рече јецају^и: — Увек то твоје пребацивање што су ми родитељи сиромашни. Ах, шта једном не цркнем да не слушам како ме стално вређаш...« Знала је она да Софроније не може да гледа сузе и зато је у невољи увек прибегавала плачу. — Доста, доста немој да цмиздриш. Знам да су те сузе лажне ал шта да радим када сам мек ко восак... Данас не^у доћи на ручак а и ти се одмори. Иди код мајке и однеси нешто па тамо кувајте. А увече дођи раније куКи. Добро Софроније, закла^у рне грао кокошке, баш волим паприкаш са ноклицама — каже госпа Гина и поче се облачити... Софроније оде а она притрча телефону и окрете један број — Ало, Боби, јеси ли ти. Добро јутро злато. Овде је твоја мачкица. Данас &емо ручати заједно и слатко се изразговарати Из телефона је чула нешто због чега се развесели и раскалашно насмеја. «И то, наравно, ти знаш како те волим...« Сл^жавки је наредила да закоље кокошке а у један несесер је спремила неке колаче, једну свилену кошуљу — поклон за Бобија — и једне нове ципеле (које је Софроније купио пре неколико година али су му биле тесне и она је склонила на таван а пре неколико месеци рекла мужу да су их изгризли пацови. Он се љутио, викао и на крају крајева ;е прешао преко тога пошто је веЈч огуглао на њен нехат и раскош. Обично је говорио у себи: »Нашла се вила у чим није била». Када је све то свршила, она оде од ку^е и упути се право на Славију где је становао Боби, познати жицарош и монден, коме [е главна професија одлазак на н<уреве и — љубав. Наравно уз извесну отштету пошто треба живети. И овога пута би госпа Гина уживала са њеним Бобијем да газда Софронија није заболео зуб. Ужасно! Неиздржљиво! Попио је три Верамона, испирао зуб ракијом и најзад отишао код зубног лекара који му извади зуб али му прапоручи да одмах оде куЈни и испира зуб млаким камилтејом. Иако није издашан, Софроније узе фијакер и оде код таште да узме Гину. Шлог хтеде да га удари кад чу да уопште није долазила. Озлојеђен и бесан као рис — зубобоља је : ош повећала његову љутину оде ку^и и леже у кревет. Вев је био потрошио цео лонац камилтеја и зубобоља га је попустила када се Гина појави. — А ти Софро ве^ дошао? изненади се она. — Где си била до сад? — пита је он а прави се љубазан. — Па код маме забога! Шта ме тако глупо питаш. Сам си ми рекао да идем тамо на ручак љутну се Гина. — Како, молим? Код маме?! подругну се Софроније. — Па јесте, била сам до сад. Хтела сам да умрем од досаде али се опет, помислим шта Ку овде сама... — Чудновато — заклима Софроније главом. А ја те још око подне потражих тамо а твоја мајка каже да те ве^ две недеље није видела. Гина се брзо прибра и покуша да се извуче. — Знаш, нисам хтела да се љутиш али сам оне кокошке однела код Љубице. Знаш оне моје сиромашне другарице што има болесну &ерку па сам после ишла у биоскоп. — Хајде да ме водиш код те Љубице — дрекну Софроније. Гина виде да је изгубљена. ЗаКута и не хтеде ре^и ни речи. Сада се она наљути.

ЛЕПЕ ОСОБИНЕ

■I,

На елаеама се воде најразноврснији разговори и иј н»има се чују разна мишљења. Међутим јадно јединствено мишљење у којем се сви слажу, појављује се на свим славама и провлачи се као црвена нит кроз неки роман. На последњој слави чуо сам веК, не знам који пут у животу, како »ми никад не можемо да се сложимо«, како су ми попустили живци, као и свима уосталом, нисам могао више дз издржим. Изгубио еам стрпљење и изишао из резерве. У мени је почело нешто да ври, кипи и мерећи попреко човека, који је те речи изустио, проговорио сам: — Опростите, господирв, али то ваше твр^ење ии мало не одговара истини. Огадиле су ми те вечне приче о нашој неслози. Научили смо да понављамо као поп очемаш: »Ето, ми Срби нисмо сло&ни, убиКе нас неслога«, а у ствари довољно нам је да само један даи посматрамо своје односе, па да се уверимо како је далеко од истине ова предрасуда. Желите ли доказе? Па дабоме, никад не говорим тек оиако. Претставимо себи, драги господине, да сам ја некога, који је окружен општим симпатијама у друштау, назвао кратко и језгровито »свиња«... Уосталом, ја се не старам да то буде баш свиња. Ова увреда има општи карактер и због тога може да се изроди неспоразум. Када о неком нашем познанику или пријатељу кажемо »саиња«, нема у том баш ничега што би могло да изазоае код некога осе^ање неправде Боље да узмемо овај случај; кажем ја рецимо »лопов« чоаеку беспрекорно поштеном и це•кеном у друштву. Мислите ли ви да се и поред

невиног изгледа ове увреде не^е наћи читав низ ближњих који ће се на лицу места и без примедбе сложити са мном. ПробаЈте да то учините, ако ми не верујете... то је лако и притом вам не^е бити потребан никакав прибор. Одбијате моје тврђење површним примедбама: — »То су речи, није тешко бити сложан када су у питању приче«. Ала сте ви наивни, иако имате изглед одраслог човека! Да ли, када су у питању дела, видите мањи недостатак слогв? Пробајте да направите неку »бургију« некоме чији рад цените и знате да сви мисле да претставља вредност. Одмах кете наћи целу гомилу таквих, који ^е напрегнути све своје снаге да вас у томе помогну. Е, реците, да после свега тога ми нисмо сложни? Рекао бих чак да је то слога на|више врсте, зато што обухвата и најексцентричнија личне прохтеве. То је слога у смислу народног »индивидуализма«. Говорио сам течно и направио сам утисак на саговорника. Онемео је. Гледао ме избеченим очима и видело се да нема речи да ми одговори. —- Не гледајте ме тако као телв у шарена врата. Ако се добро саберете н промислитв о овоме што сам вам рекао, признаћете да имам право. Ако се ради о томе да некоме подвалиДа упропастимо нешто добро, ту смо ми нај-' сложнији народ на свету. Поздравио сам га срдачно и растали смо се заувек.

— Када ми не веруЈеш, добро! Нећу ни реч да проговорим с тобом. Идем од куће.. И, заиста, она пође али Је Софроније задржа. — Стани мало, сачекај да се објаснимо... — рече он. Када је видео њену одлучност он попусти али се одлучи да је више нигде не пушта саму а при томе је осећао како му на челу пасту рогови. Али он је трговац... Зна добро шта следује мужу ко: и је двадесет пет година старији од жене...

УМЕТНИЧНИ ДВОБОЈ Занимљив је двобој имао чувени италијански трагичар Роси. Давао се »Хамлет« у Казали и сва места у позоришту била су заузета. У једној ложи седело је неколико размажених господичића и њихових дама. Па како их је комад, мало занимао почели су тако гласан разговор између себе, да је то јако сметало уметнику Росиу на бини. Роси је чешће управљао свој поглед у ту ложу, у којој су седели млади аристократи, па је чак застајао и за тренутак у говору, али они то нису примеКивали или нису хтели да се на то обазиру. На послетку Роси прекиде своју улогу, приђе рампи и окренувши се публици рече: — Ја ћу причекати мало док ова висока господа у овој ложи заврше свој разговор. Публика је ове уметникове речи дочекала бурним пљескањем. Разговор у ложи одмах је престао, а комад настављен и без сметњи завршен. По свршетку комада, један од младића који су малочас у ложи разговарали и били извиждани од публике — потражи Росиа у гардероби и рече му осорно: — За увреду коју сте нам нанели за време претставе, ја од вас тражим задовољење! — Двобојем? запита уметник, — Да, двобојем! Роси се нађе у врло незгодном положају, била ја те вечери последња претстава »Хамлета«, у Казали, јер ја он морао да отпутује изјутра рано за Милано, где је већ претстава »Хамлета« за тај исти дан била заказана. Није му више ништа остало већ да противнику предложи да се двобој још исте но^и одржи и то у његовој хотелској соби. Увређени аристократа примио је позив а затим заједно одоше у уметникову собу да би, иза закључаних врата, већали о условима. Хотелијер пак, који је о догађају у позоришту нешто начуо, шеткао је узнемирен испред врата собе у коју је ушао Роси са пратиоцем. Најзад он закуца на ^рата и запита Росиа: — Како се осе^ате? Дали вам је што потребно. Ви сте јако уморни?! — Не, не треба ми ништа, одговори Роси. Лећи ^у одмах... Лаку ноК. — Али, ја са ипак бојим промрмља испред врата дан. Изгледа ми као да нисте баш најбоље са здрављем!? — Благодарим... Напротив... О-

Л

X 2е.<иа&а се и то. Познатом режисеру и глумцу Вили Форсту приликом снимања екстеријера у околини Минхена приђе један сељак, и у разговору, исприча му да је његова снаја добила дете вев пет месеци после в&нчања. »Наравно. Дешава се то», одговори му Форст, »али због тога не мораш да се секираш То се дешава само код првог детета, али касније она долазе на време1« Један оператер долази са везаним рукама у атеље. Ернст Рехенмахер, вођа продукције Баварија-филма, хтео је да поближе дозна нешто о тој малој незгоди. »Јесте ли пали са точка?« »Нисам баш одмах пао«, одговори слабим гласом повређени, »покушао сам прво да сиђем на рукама«. Фриуриа Шалгии 1саа Познати Баваријин глумац Фридрих Домин познат је као врло духовит човек. Једном приликом говорило се о спиритизму и неко из друштва је упитао Домина, дали је истина да он може да призове духове. Домин се на ово питање насмејао суво и одговори: »Да их позовем могу, зли само они неће ни да ми одговоре |4и да дођу«.

сећам се врло добро. Не брините. Лаку ноћ, ја већ гасим свећу, одговори Роси. И лагано шану противнику да угаси свећу. — Али како кемо се гађати у мраку, упита противник. — Па са улице се нешто види а и у соби нија баш тако мрачно. НаКи^емо се ми и без све^е, а да би могли да нишанимо, упали^емо цигарете При томе Роси пружи своју табаквру арпстократи да га понуди цигаретом. Али кад је отвори он вида да је празна, и сети са да у својој расејаности пред претставу заборавио да се снабде дуваном. Аристократа није био пушач па није ни носио табакеру с цигаретама. И један и други, осеКали су, због те случајне околности извесно задовољство — које нису крили. Ипак свеКа би угашена и посла кратке паузе грунуше у соби два пиштоља. И — наравно — ни један од противника није био ни рањен.

Главни уредник: Теодоо Докић. Власник и издавач: »Просветна заједница« а. д. Телефон редакциЈе: 25-681. Штампа »ЛУЧА«. Београд. Краљице Нлталије бр (00