Bogoslovlje

Исус Христос није ни Бог ни човек, већ салю идеја, односно: персонификација једне религиозна идеје. Да je Исус Христос богочовек и да према толю његова наука носи характер апсолутности, о толю хришћански свет читавих шеснајест векова није ни долазио на идеју да посулља. Полагање основа и први почеци ове сулlње датирају из доба Хулшннзлю, Ренесанса, Реформације и француске Револуције. До овога врелюна потпуно христијанизирана филозофија je ишла у стопу за теологијом. Управо, она je била саставни део теологије. Теологија je пак била један научни облик ученьа Цркве, те у то врел\е није люгло ни доћи до конфликта нзлюфу вере и науке. Тек када je, после крсташких ратова, европски Запад дошао у интилшији додир са Истокол! и када се упознао ближе са некадањол! његово.м културол! са класичним грчко-ри.мскил! добол!, опоменули су се европски филозофи, да они люгу и својим сопственим путевима ићи, не обзирући се више на доглю религијске и на њихове претставнике теологе. Почели су се у то врелю на Западу бавити и лаици, и нел!ајући ближих интереса за црквено учење хтелн су слободе попут слободе класичних филозофа наспралг религије њиховог доба. Ове же.ъе за независношћу, салюсталношЬу и потпунол! cao6oflOAi расле су у врел!ену Хуманизлlа и Ренесанса, док се нису напослетку делилшчно оствариле: у религиознол! погледу у нел!ачкој Реформации, и у политичюш погледу у француској Револуцији. Цело ово прелазно доба из Средњег Века у Нови носи општи характер борбе против дотадањпх ауторитета. У религиозном животу борба против ауторитета je отпочела Рефорлlацијолl, и поступно je узимала све веће pasAiepe, док није у новијел! т. зв. либералнол! протестантиз.чу (и у скривеном католичкол! Лloдернизлlу) постигла куллшнацију. Протестантизал! XVI. и XVII. века je био протест против ауторитета Цркве; али, на супрот овоме црквеном ауторитету, он je сволs енергијом једног л!ладог покрета истакао и особито нагласио: ауторитет Библије. Тада je протестантизал! још увек непоколебљиво веровао у божанство Исуса Христа и у апсолутност његове науке. Но од тога врелюна протестантизал! се, особито једнил! делом, излюнио тако, да се данас у њел!у једва прњмећују трагови веровања онога протестантизма из доба Рефорл\ације. Обим протестанске доглютике се поступно сужавао, и у ултра-либералном хришћанска je доглютика

154

„Богословље“