Bogoslovlje

важност нарочито у старо време, кад je тако-рећи код свих народа владало ропство и трговање са људима, особито са женама, које су се код некултурнијих народа сматрале шта више као нижи створови, место пута и као обичне ствари, с којима je човек могао слободно трговатн. Пошто су ропство и трговање са људима по себи установе или обичаји скроз нехумани и човека недостојни; и пошто су се, с обзиром и на ово питање социјалног морала, догађале велике злоупотребе, и тиме вређани основп човекољубља, Хамураби и Мојснје, да би стали томе на пут, налажу смртну казну за таке преступе.

§ 21. „Ако неко провали у једну кућу, нека се дотични убије и закона на месту, где je провалио“. II Moj. 22, 2. „ Ако се лупеж ухвати где поткопава, те буде рањен тако да умре, да не буде крив за крв онај, који га буде убио“.

У духу старијег више драконског схватања Казненог Права, са мал им разликама у изражавању, Хамурабн и Мојсије налажу смртну казну и за крађу, која се учини провалом; односно да онај не буде крив, који убије лопова у моменту кад поткопава. Лако je могуће, да су се Хамураби и Мојсије и у овом случају подједнако руководили начелом природное морала или права, по коме није дозвољено човеку туђе право вређати, односно туђе власништво самовольно и на недозвољен начин себи приграбити, прописујући за таке преступе најстрожију казну.

§ 57. „Ако један пастир пусти стоку на усев, у намери да je напасе, но без дозволе власника њиве, нека власник своју њнву покоси или пожање, а пастир, који je без дозволе власника потро њиву, нека j\â власнику њнве за свакн 10 гана 20 тура жита“.

H Moj. 22, 5. „Ко потре њиву или виноград пустивши стоку своју да пасе по туђој њиви, да накнади најбољим са своје њиве и најбољим из свога винограда".

Овде je реч о потрнцн и реституции или накнадн учињене штете. А. Jeremias мисли, да су ове одредбе о старом пастирском праву постале на основу старог обичајног права, 1 ) којим се у овом случају могао послужит» и Хамураби а и Мојсије.

') Moses und Hammurabi, D. Di. A. Jeremias, Leipzig, 1903. стр, 39

178

„Богословље“