Bogoslovlje

Последња два спомињу ce изречно као пољопривредни празници. Име „pesah“ долази тек у Деутерономију и ако се чини да се у закону двају плоча одређује жртва првенчади заједно са празником бесквасних хлебова. „Јеховистичко законодавство не држи за потребно да поучи своје савременике о томе, али се то налази у Деутерономију. У њему je празник жетве у вези са празником massota, мора се найме славити седам недеља иза massota. Одређује се још и тачније, „седам недеља иза стављања српа у љетину“ (Деутероном. 16,9.) према томе je празник massota стављање српа у љетину т, ј. почетак жетве. Даљње je разјашњење дано у Левит, 23,9. —22. Ускршњи je термин овде, као и у Деутерономију, почетак жетве, а при томе се још тачније одређује: „у дан иза прве суботе која пада у време жетве“. Специјални je ускршњи обред, при то.че, принашање јечменог снопа пре тога несме нико јести од нове жетве; томе обреду да одговара у педесетници обред принашања пшеничник хлебова. „Са јечмом се почиње да се пшеницом завршава житна жетва; на почетку се приноси као сноп, као што и људи почињу јести нову храну у облику прженог зрња (Лев. 23,14. Ис. Нав. 15,11.), а на свршетку се приправља као обични хлеб. Из тога се могу разумети и massot безквасни хлебови. То нису слатки, него у журбн печени хлебови нужде (1. Сам. 28,24.). У толико се правилно називају „хлебом невољничким“ и мотивирају се журбом изласка. Из почетна се не даје толико времена да новогодишње дуго ускисава меси и пече, него се од тога брзо прави нека врста лепиња (massot). Према томе je ускрс (massot) почетни, а педесетница завршни празник седмонедељног „весеља жетве“ (о. с. 89.). Пасха je, напротив, обичај да се приносе првенчад од животиња на жртву (о. с. 91.), дакле у првом реду пастирска свечаност, почевши jom од Авеља. (92.). Мишљење Welhausen-ово дели иG. Beer 1 ) који држи да je то „жртва првенчади стада“, Излаз. 34,26 траже се о годишњим празницима првине с поља пасха ће према томе жртву првина стада. Жртва од стада означавати je од користи и стаду али и власнику. Понављана жртва треба да одржи

9 Pesachim, Giessen 1912. стр. 12.

176

Богословље