Bogoslovlje

него и најтачнији интерпретатор Конфучијеве науке, ион нема довољно речи да изрази своје дубоко поштовање према учитељу Конфучију: „Од како људи на зелыьиживе, још ни једнога није било као што je учитељ Конфуче“, каже Монг-Дзи. 1 ) Он je забележио многе изреке Конфучијеве које не налазимо код других, старших писаца. Паралелна, пак, места старијих писаца и МонгДзи-а, која се на Конфучија и његову науку односе, слажу се каткада од речи до речи. Конфучијева пак наданьа на близину месијанског времена показују да je он у толико пре него МонгДзи очекивао с кор у појаву „Највишега светитеља" на основу идеје о временским циклусима од по 500 година, jep се баш у ньегово време навршило 500 година од како je престаю златно доба последње (треће) дарске династије. Довољно јасних податакэ, да je Конфуче за своје време (или за време ускоро по њему) и на основу сличних израчунавања очекивао „Највишега светитеља“, налази се у најзначајнијем делу из трупе канонске литературе, у Тс h о ngУоn g - у (или Dschung-yung), које je написао унук Конфуциев: Тse - 1 s е (Dsï-Sï). Због своје пророчко-месијангке садржине ово je књижевно дело било предмет особите пажње и разноврсних коментарисања и богослова и небогослова на Западу. У овој књизи, која одаје једно систематско и поступно излагање Конфучијеве месијанске ид?је, особито у другом свои одељку, говори ce о појави „светитеља“, „Највишега светитеља на земљи“, који не „после стотину генерација доћи“, који je „широкогруд, великодушан, благ и мекан, да je y стању да (све терете света) поднесе. Само je он тај који одушевљава, који je снажан, чврст и смео, да je y стгњу да чврсто држи (терете земље, света). Само je он уравнотежен, озбиљан, (човек) од мере и правичан, да je у стању себи поштовање прибавити .. Када се он објављује, поштује га сав свет; када он говори, верује му сав свет; када он дејствује, радује се сав свет. Зато се шири његово име и слава у средишним царствима (т.ј. у цело] Кини, 1 и дејствују чак до најудаљенијег Југа и Севера. Тамо, докле лађе и кола путују, докле власт људи допире, све што небо покрива и земља носи, где сунде и месец сјаје, слана и роса падају: све, што крви и даха има, поштује га и љуби. Зато je речено: он je Небу (Богу) подоб а

l ) Jb., 11, А 2 (S. 31).

Месијанска идеја код култу.рних народа пре Христа