Bogoslovlje

Само тај Највиши Истинити на зем љ и може велику мрежу света размрсити и уредити, велике темеље света поставити и са знањем руководи™ развијање и постајање на небу и на земљи... О, како je истинска његова човечност (човечанскост)! Како je неиспитана његова дубина! Како je као зрак светла његова божанственост (небе с к о с т)!“ ') Као што je горе речено, врло je вероватно да су ове цитиране речи заиста лично Конфучијеве речи, како то тврди унук његов, писац ове књиге; ;ер од почетка бивовања кинеског народа (за старе Кинезе je Кина: цео свет, „Царство средине“) до Конфучијевог (или његовог унука) времена живело je око

') Li-gi (D s с h иng - у u n g), cap. I, 10-13 (S. 17—18).

Ови су цитати по преводу R. Wilhelm-a, и они по духу не отступају од превода R. v. Plänckner-a, иако на први поглед не изгледа тако. Само због јаког свођења речи на минимум (слично кинеском оригиналу) овај први превод (Wilhelra-a) нећемо у овом делу расправе увек користити, сем у случају већег размимоилажења, када Немо оба превода употребити. Оба преводиоца су веома одушевљени кинеском религијом; разликују се само по томе, што R. V. Plänckner, дајући у својим коментарима узгредне паралеле између кинеске и хришћанске религије, показује довољно љубави према хришћанској религији, док R. Wilhelm често иронише на рачуи централннх догмата хришћанске религије као и на рачун схватања неких хришћанских мисионара у Кини. Што се, пак, специјално овог дела кинеске религијске литеатуретиче, R. Wilhelm М У признаје његов месијанскн карактер Али, баш због тога и закључује, да je ово дело (нарочито други одељак) претрпело промена и допуна од стране каснијих редактора, вероватно још крајем 111 века пре Христа, када je конфучијанизам прогањан, канонске књиге енергично сакупљане и спаљиване. Тешко je ово примити, када се зна, да je ово гоњење трајало свега пола века (255 —206 г. пре Христа), да су сви виши и нижи чиновници пролазили кроз школе чија je једина лектира била ова стара, преко Конфучија оживлена литература, да се ученост ценила по знаььу на памет читавих књига, да je одушевљених конфучнјанаца било у знатном броју који су прежнвели ова гоњења, и да се по престанку гоњења одмах и интензивно приступило поновном прибирању и састављању ове званичне, канонске литературе конфучијанизма. Но ако je и тачно мишљење R. Wilhelm-a, да je Tchong-yong, приликом састављања у 11. в. пре Христа и последњом редакцией у 11. веку после Христа, претрпео измене, особито у свом другом и најважннјем делу (иако систематичност и поступност у излагању основне мисли ово негира), то ово ипак, за ову нашу тему нема никаквог већег значаја. То би само потврдило нашу мисао, да je месијанска идеја и код овог старог културног народа расла, јачалаи разбистравала се приближујуНи се времену појаве Спаситеља света Исуса Христа

52

Богословље