Bogoslovlje
Да се вратимо поново на даља Конфучијева разлагања у Tchong-yong-y о Тао-у. Пошто je Конфуче изнео унутрашње услове великога светитеља члана једне јединствене божанске триаде, прелази на даља описивања његових божанских способности: „Само она| (светитељ) на земљи, који je дошао до сазнања (највише) истине, способан je да изведе тотални преображај човечанства ка добру. Онај (светитељ), који се до вечне истине т. j. до небескога Тао-а уздигао, може будућност претсказати (прорицати). Када има да се оснује нова династија (царска) и да цвета, то се ово сигурно објављује сретним предзнамењима; када једна династија има да пропадне, то се ово сигурно претсказује преко злокобних знамења било да се све то може из коре (оклопа) корњаче, на којој се спаљује корен Schy, видети, било да се све то преко узнемиравајућих предосећања у свима удовима може приметити; да ли ће срећа или несрећа доћи. Светитељ пак зна сигурно (без таквих ауспиција) још унапред: добро, које ће доћи. Такво савршено сазнање (светитеља) je само сазнању духа Божјег подобно“ 1 ). Конфуче за овим даље опасује дејство Тао-а кроз светитеља и каже: „Тао, како га светитељ сазнаје, неизмерно je узвишен. Свуда, преко свих мора шири се, оживљује и храни сва бића и води их к њиховом крајњем циљу (Богу). Али, у својој неизмерној узвишености он je далеко од нас подигнут, далеко на небу. Из његове благодетне пуноће ми можемо да слутймо на једно и Узвишено, и та препуноћа условљава за нас многострукост (300) религиозних обичаја и још већу многострукост (3.000) социјално-моралних закона. Jе р ми jо ш очекујемо онога човека, светитеља, који ће намједном послан бит и. Jep je речено; да ми не можемо савршенство Тао-а у потпуности сазнати, ако нисмо апсолутно савршени у врлини“ 2 ), т. j. ми савршенство Тао-а не можемо упознати све донде, док не дође очекивани светитељ, који he га у потпуности објавити.
') Tchong-ydrig, XXIII —XXIV, (превод R. v. Plänckner-а S. 187 —190). R. Wilhelm последњу реченицу овако преводи; .Зато je тај, који највишу истину поседа, божански" (Li-gi, с. I. 11,5. S. 14).
2) 1 b., XXVII. (S. 210—211).
56
Богословље