Bogoslovlje

људског, уздиже љубав према ближњем изнад јеврејске a erreциlално фарисејске националне тесногрудости и претераног шовинизма. Љубав према ближњем, како ју je проповедао, Хрисстос Спаситељ, јесте једна оригинална специјнлност Христовог божанског учења, a није само цитат из Старог Завета, како неумесно тврди напред споменути јеврејски писац Leo Ва е с k 1). Jep, док je љубав према ближњем у Старом Завету љубав уских граница; дотле Исус Христос препоручује свеопшту љубав, љубав према сваком човеку без обзира на веру и народност, сталеж, спол и старост, и све друге разлике. Ово своје учење поткрепио je Исус Христос познатом причом о милостивом Самарјанину (Лука, 10, 30.—37.). Исус Христос, излажући каква треба да je наша љубав према ближњем, вели и ово: „Нули сте да je речено: „Љуби ближњега свога и мрзи на непријатеља свога“ (сравни: 111. Мој. 19, 18. V. Мој. 23, 6.; Јездра 9, 12.; Пс.4l, 10 ). „А ja вам кажем: Љубите непријатеље своје и молите се Богу за оне који вас гоне. Jep ако љубите (само) оне који вас љубе какву плату имате? Зар не чине то и цариници? И ако Бога називате салю браћи својој шта особито чините? Зар не чине тако и незнабошци?“ (Мат. 5, 43. —44. и 46. —47.). Специјално кроз љубав према непријатељу Исус Христос je настојао, да човечанству пружи боље морално схватање, него што je било религиозно-политчко схватање старих Грка и Римљана с једне и старих Јевреја с друге стране 2 ). Осим тога, Исус Христос, проповедајући свеопшту љубав према ближњем па и према непријатељу, препоручује у исто време као најбоље и најсигурније средство милосрђе и саосећајност према невољама и патњама ближњих речима: „Будите милостиви као што je милостив отац ваш“ (Лука б, 36.); а на једнол! другол! месту слично вели: „Благо милостивима, јер ће они бита помиловани“ (Мат. 5. 7.). Исус Христос, слштрајући милосрђе и саосећајност као искључиви услов праве љубави према ближњему, препоручивао je ово благотворно средство у свакој даној прилици Својим ученицима и следбеницима. Но док Исус Христос увек и свагде топло препоручује милоерфе и саосећајност, дотле je познати немачки философ Fr. Nietzsche (t 1900) на више места у својим делима нарочито против тога, шта више, он у хришћанском милосрђу и саосећајности гледа

') L. Baeck, ibiđ. стр. 247.

2 ) Dr. М. Waldmann, ibid, cip, 124. 127.

156

Богословље