Bogoslovlje

подьпираемь на молитвТ ставь . “ (Теод. 49). О стајању на богослужењу између многих места, да наведемо једно: послан од св. Саве јеромонах Иларије долази у студеницу и тада Стефан с игуманима и иноцима „вьсеноштно вь црькви стогати оутврьждает се,и даље каже како се старац дивно његовом толиком стојању (Теод. 21). д) Врло често je молитва пропраћена са суз ам а напр. „многьпе сльзы пролишвь и молитвоу оумноживь ..“ (Домен. 4, 28) Немања кад je чуо да je Растко у животу. Проливање пуза помиње се приликом целивања и клањања гробу св. Симеуна (Теод. 74, 116). Кад je Сава стигао у Јерусалим. ушао je у цркву св. Васкрсења „многымь же излипемь сльзь, и очесы и тТлесемь кь животворештомоу гробоу владыкы своего Христа прилагав се, и сего роукама шбьемлхе, любьзно соблобизавь, на светТи же и чьстнТи ГолгодТ и вь всей великои црькви сльзно шблобизавь и поклонивь се благодари Бога,“ (Теод. 166—7). Исто je извршио приликом његовог другог доласка тамо (ibid. 186). Израз велике скрушености и побожности приликом мољења као да се вршио и на други начин. Пошто су светогорци установили празник св. Симеуну, Сава се, по Теодосију, преко ноћ затворио у цркви и тамо вршио мољење и подвиг „падаеть на землю, припадаеть кь Богоу, прьсы б!'еть нештедно, шгьнныию сльзь изливае...“ (73). Приликом доношења моштију св. Симеуна из Св. Горе у Србију, каже се за Стефана да „самоую тоу чьстноую свою главоу вь прьсть земльноую подьклангаше...“ (Теод. 83). Пошто се инок Неофит исцелио крај гроба св. Саве „кь гробоу же светаго главою 6ïe, и оумилгае се,...“ (Теод. 211).

ОСВЕТЉЕЊЕ И КАЂЕЊЕ

У величањима св. Симеуна и св. Саве, Доментијан каже за њих „вьжегьша свьтильника свош не воштана тькьмо гедина, нь и сами просвТштьше се разоумомь словесе божии...“ (170). Овде се као што видимо у првој реченици мисли на воштане свеће. Иако се кандила помињу приликом извесних процесија, ипак немамо толико директних навода о њихову паљењу, Парамонар, који je нашао у цркви исцељеног инока Неофита, ишао je да запали кандила „и a6ïe кь оутрьни парамонарь црькве светыихь .м. моученикь вьи<ешти кандила вь црьковь вьниде“.

65

Богословље

Литургички материјал у старим српским биографијама XIII века