Bogoslovlje

да je Сава, кад je утуда дошао у Јерусалим, пошто се одморио „светоую и божьствноую слоужбоу вь прКсвКтлКмв вьскрьсеша црькви и оу жива-носнаго Христова гроба сьзрьшивь, помоли се со црькви и <о себК же и со царихь и а- всЬхь людехь господню...“ (ibid. 194; Домен 315 види и 323. 324 о богослужењу). Kao што се види, оба Савина биографа приказују Саву, не салю као великог люлитвеника, него као врло ревносног службеника црквеног богослужења „цвьтоуштоу добрыими дКлы и подвиты изредьныилш, обычьньие слоужьбы николиже не забываю, ни npKcraie о шеи“. (Долюн. 11, 181); а на другом месту исти биограф каже за њега и Стефана „и о вьсемь добрК сшЬюахоу вь слоужьбахь божьствьныихь и бь пКснехь доуховьныихь славословеште ..“ (201) 1 . На крају да наведемо још један прилгер, који се односи на наш предмет. После исцељења инока Неофита присутни су прославили Бога за чудеса Светога „и отьпКваше оутьнга славословию“ (Домен. 11, 341).

СВ. ТАЈНЕ

Матернјал о св. Тајнама je доста оскудан y овнм биографијама. Највише се говори о крштењу, али разуме се, више мимогредно без дубљег улажења у ствар, што би нас овом приликом интересовало. Али ми више од наших биографа не можемо тражити, јер су они писали салю животе својпх јунака, а што нама у томе описиватьу искрсне по који елеменат за наш предмет, имамо им благодарит Баш због тога што je материал који нас интересује код биографа испадао лшмогредно има за нас већу вредност, те му се може тврдити истинитост. Осим крштења помиње се још исповест, причешће и брак. Најинтересантније je питање о крштењу Немањину т. ј. оно што два његова биографа Сава и Стефан износе о његоΒΟΛί крттењу. Први, Сава каже како je Немања примно у Зети „с(ве)тое кр(ь)щеше“, а кад je отуда прешао у Србију да je поново од епископа цркве св. Апостола примио молитву „и миришь его помаза, и дроуго крыдеше прl'ем’шоу елюу“ (173). И даље каже како je чудно ово било да он прими два крштења. Стефан

1 Последње богослужение св. Сава вршио je у Трнову на празник Богојављења, кад je свршио и велико освећење воде (Теодосије 196—200; ср. Домен. Ik)

70

Богословље