Bogoslovlje

исто тако говори о два крштења, само он подвлачи да je прво било извршено „латиньскымь ихерешмь изволеншемь же божшемь ■сподоби се и латиньскохе прихети крыденихе.“ А кад се његов отац вратио у Србију „и паки сподоби се вьторохе крыденихе пршети сеть роукы светителха и архиихереха поср-Ьд-Ь срьпскые землхе.(2) Стефан дакле не помиње миропомазање него изрично говори о другом крштехьу. Али сигурно да овде и један и други биограф имају у обзир миропомазање; jep je миропомазахье дозвољено и обавезно у нашој цркви за човека који из неке друге хришћанске конфесије прелази у православну веру. За онога који прелази из неке хришћанске конфесије, која правилно учи о тајни крштења као што je латинска апсолутно крштење се не сме понављати. 1 Зато сигурно овде биографи узимају у обзир миропомазахье, које није било извршено над Немањом у Рибници. Како су јеретици и латини примани у православну веру налазимо тачно изложено код Теодосија. Пошто ово место има велики знача] за наш предмет jep се из њега види детаљно како се поступало према онима, који су хтели прећи у православље, зато га наводимо у целини. После крунисахьа Стефана, Сава je у беседи изобличио jepec „мирь же и благословенье вьс"Ьмь давь“ отпустио их je домовима „исповедавших же ересь сь собою оу црькве оудрьжавь, и сособь ихь испытнее испытавь, и соуштихь не крьштешихь сь прежде проклинашемь ересы, юже (оглашенные дьни вь сьблюдеше чистоте заповедавь имь хранити, и тако крьстити се имь повелевайте соуштшх же крьштенихь вь латинсцеи ересы такожде сь прежде проклетиелхь злые ихь ересы, и собразь веры исповедавшимь и муроу светомоу молитвоу прочьсти, и тако темь светымь муромь сихь по вьсехь чювьствехь помазати, и верныхь сь нами имати сице светыи и вьсемь еписксопомь заповеда со таковыхь кь нхемоу приходештихь творити“ (Теод. 151). Дакле Теодосије нам јасно представља како се поступил у превођењу јеретика у православље: прво су држали оглашене дане у чистота и онда су крштавани. A који су били у латинској јереси, нису су се поново крштавали него су прво проклели своју jepec, изгова-

1 в. опширније Д-р Л. Мирковић, Православна литургија 111. Београд 1926 стр. 18—19.

71

Литургички материјал у старим српским биографијама XIII века