Bogoslovlje
„не въкоуси хлГба ни воды, тъчш на въсакь дьнь причещаше се светыхь и прГчистыхь таинь, гЬла и кръве Господа..“ (Сава, 158; ср, Теод. 58). Драгоцене податке имамо код оба биографу о ондашшем браку, као и о раду св. Саве да исправи и уздигне брак у српском народу на степей тајне. После изговорене беседе противјеретика и њиховог обраћања, евокако Теодосије описује рад св. Саве у овом правду: „посилает же многы, вьзыскаюште иже шко поганыкы кромГ благословеша и молитвы жены поемшихъ, и сихь вГнчавати повелГнаеть, аште же вь старости и д-ћти таковыи имоуште боудоуть и сихь подь ожриль матере приети, и сь ними вГнчати се“. (151) Доментијан описујући исти моменат каже да je Сава изабрао „богоразоумьныге моуже, и постави re протопопы; и тГхь пакы пославь вь вьсе страны отьчьства евшего недостатькы испльншти; шлици бо бГхоу се женили члов-ћци прочий по законоу, нь не вГньчани бГхоу,гако овьце не имоуште пастыра бГхоу сьметени; повелГ же посьланыимь сице вГньчати родь чловГчьскыи, сабирати вь црьковь вьсе, старьце же и и младьие моуже π жены, и вьсе д-ћти, хелици бГхоу рождени отъ нихь безь благословенша законьнааго, свкоупивыне ихь подь окриль родителю CBoieio, и тако в-Ьнчаваахоу ихь по хединомоу ксгождо ихь, iaKo да боудоуть вьси благословени вь име Господьше.“ (11, 243-4). Бесумње да je у ово време било много дивљих бракова у српском народу, и Сава уводи црквени брак издајући налог свештеништву како има поступати према онима, „који су као поганици узели жене без благослова и молитве“. Ако су пак ови у старости, па буду и деде имали то су ова узета под окриље материно и под материним окршьем на венчању била како каже Теодосије; док по Доментијану деда су из дивљих бракова скушьена под окриље родитељско и приступала венчању 1 . Исповест се помиње, осим случаја с угарским краљем, још на два места. У беседи св. Саве против јеретика, наложио je свима исповест и присугни „исповГдаюште грГхы свохе плачоуште се сь сльзами пр-Ьдь нимь..“ (Домен И, 239) што треба сматрати као јавну исповест. Патријарх александриски и св. Сава су се исповедали један другоме, за време борављења
1 ср. Тихомир Р. Ђорђевић, Наш народни живот, књнга трећа Београд 1931, стр. 142-3.
73
Литургички материјал у старим српским биографијама XIII века