Borba, 28. 03. 1960., str. 2
Страна 2
ХРУШЧОВЉЕВО · ПУТОВАЊЕ ПО ФРАНЦУСКОЈ
Етапа По — Марсе
ЊУ Дала - | : Француски министар финансија Бомгартнер предаје Хрушчову поклон — малу збирку ретког француског новца
(Од сталног дописника „Борбе“)
Париз, 27 марта
Инсталације за ваводња вање у области Доње Роне,
Ним, Арл, Марсељ — то је |
данашња _ етапа турнеје претседника совјетске владе Хрушчова по Француској. После обиласка вино-
градарског м индустриског |
Аквитанског басена на реДУ су поља и иригациони канали Лангедока, галоромански споменици и фол клор Нима и Арла,
Совјетски гост је дуж целог пута од Поа до Марсеља био срдачно поздрављен. Програм је обиман и данас се у Паризу каже да је Хрушчов молио да се он мало скрати, тако да се последње церемоније сваког дана заврше већ око 21 час. Министар просвете и некадашњи амбасадор у Москви Луј Жокс, који прати Хрушчова по унутра шњости Француске, сада се о том захтеву Кконсултује са својом владом. Сов јетски премијер је, изгледа, посебно тражио да се смањи време предвиђено за по сете културним институпи јама; напротив, он жели да добије више времена за контакте _ са становништвом и за кратке. каткад импровизоване, говоре које држи у сваком месту које посети,
У Паризу се са интересо вањем очекује да ли ће сам Хрушчов учинити иниција
тиву да у Дижону посети претседника општине Кира. коме је дижонски бискуп забранио да прими | совјетскот претседника вла де. Сам Кир је изјавио да ће као учтив човек дочекати Хрушчова „ако он закуца на моја врата". и до-
повој забрани, обратио Ватикану с молбом да му одобри да „одговори дужностима домаћина".
| У Паризу се такође оче| кује да ће Хрушчов, Који је инсистирао да се из про грама не изостави посета Вердену, изоставити ту при лику да одржи говор. у коме ће поново опширно третирати немачки проблем. Један вечерњи лист данас саопштава да генерал Де Гол има намеру да се на"завршетку посете свог совјетског госта обрати пре
ко радија и телевизије француској јавности. „јер сматра да после великог
броја говора свога госта он треба да прецизира позиције Француске".
С. ТЛУМАЦ
Хрушчов поново упозорава на немачки милитаризам
Марсељ, 27 марта (Танјуг) Претседник совјетске вла де Никита Хрушчов упозо-
дао да се, упркос биску-|ције народи Француске
рио је и данас да „обнављање немачког милитаризма и реваншистичкот духа претставља највећу опасност за мир у Европи и у свету". |
На ручку који је префект департмана Гар приредио у Ниму, совјетски премијер је рекао да су два пута у току једне генераи Совјетског Савеза морали да се лате оружја у борби против заједничког непријатеља. „Ми не желимо да поново букне пламен новог рата" — рекао је Хрушчов и додао да зато Совјетски Савез, одлучно у стаје против обнове немач ког милитаризма и реваншистичкот духа у срцу Европе, БОРБА
ИЗВЕШТАЈ ИЗ ЛОНДОНА
љ!) МАКМИЛАН ВЕЋ
НАПОЛА
УСПЕО2
(Од сталног дописника „Борбе“)
Лондон, 27 марта
Главни задатак изненадне Макмиланове посете Вашингтону изгледа да је извршен пре њетовог доласка. Совјетски предлот у Женеви — како се оцењује у Лондону — неће бити одбачен. Шта више, америчка администрација је спремна да поднесе Совје тима извесне контрапредлоге о забрани нуклеарних експеримената, са којима се Британци, изгледа, такође слажу.
Британски извештачи из Вашингтона наклоњени су оцени да је амерички секретар за иностране посло ве Хертер учинио услугу британском премијеру: саопштио је да је спор између војске и цивила у Ваштингтону решен пре Макмилановот с доласка. Вашингтон је. дакле, заузео већ став и без Макмилана, чиме га је „заштитио од могућих каснијих оптужби да је дошао да интервенише у унутрашњој америчкој политици".
Чињеница је, међутим, да је Лондон непријатно коснула Хертерова изјава, јер је он истовремено рекао да би прихватање забране експеримената „на бази добре вере у Совјете било противно основи америчке политике". Они који добро познају карактер англо-америчких односа виде у томе алузију на разлике у америчком ставу о забра ни нуклеарних експеримената према британском.
Јутрошњи „Санди тајмс" разматра овај „конфликт" судова о доброј вери. „Сва ки међународни претовори — каже „Санди тајмс" претпостављају известан ступањ поверења у _ропаНаде супарничке стране и нужно наступа момент када вера мора испунити оно што физичка гаранција не
Писање совјетеких листова о Хрушчовљевом боравку у Француској
(Од сталног дописника „Борбе“)
у Москва, 27 марта
У .Правди" и „Известијама“ јуче се преко читаве стране појавио чланак групе истакнутих политичких личности које прате премиЈера Хрушчова на путу по Француској. Мноти од њих су аутори књиге „Лицем у лице са Америком", за коју се са сигурношћу очекује да ће добити овогодиш-
ДЕЛЕГАЦИЈА ЦЕНТРАЛНОГ ВЕЋА САВЕЗА СИНДИНАТА ЈУГОСЛАВИЈЕ ОТПУТОВАЛА У РУМУНИЈУ
Јуче после подне из Веограда је отпутовала за Букурешт делегација Централ ног већа Савеза синдиката Југославије, која ће са прет ставницима Централног већа Синдиката Народне Републике Румуније водити разговоре о низу актуел> них проблема из живота и рада двеју синдикалних ор танизација, а нарочито 0 проблемима расподеле до хотка, награђивања у привреди и продуктивности,
Делегацију, коју предводи потпретседник Централног већа Савеза синдиката Југославије Мика Шпиљак, сачињавају потпретседник Републичког већа – Савеза синдиката Босне и Херцетовине Милош Милаковић, претседник Централног одбора Синдиката службеника државних установа Мило Јовићевић, секретар Комисије Централног већа Са веза синдиката Југославије за расподелу дохотка и пла те Рикард Штајнер и претседник Синдикалног већа
Среза Светозарево Миодраг Павловић.
На железничкој станици чланове делегације су испратили потпретседник Цен тралногт већа Савеза синди
ката Југославије Иван Божичевић, секретари Централног већа Бора Ромиц и Ашер Делеон и други. Испраћају је присуствовао и амабасадор НР Румуније у Југославији Јон Раб.
(поразум о културној размени између Мекенка и Југославије
Мексико, 27 марта
У Мексику је јуче потписан уговор о културној размени између Мексика и Југославије. Уговор су потписали југословенски амбасадор Далибор Солдатић и мексички државни секретар за иностране послове Мануел Тело.
Овај уговор. има за · циљ унапређење сарадње између две земље у области науке, уметности и културе. Уговором се предвиђа размена професора, предавача, писаца, студената, тех-
Са испраћаја на београдској железничкој станици
ничара као и размена публикација, књига, уметнич ких репродукција, филмова и музичких дела, Такође се предвиђају олакшице за пу товања грађана две земље који учествују на контреси. ма, уметничким, научним и спортским сусретима у оквиру овог уговора.
Сви дневни листови објавили су данас на првим странама вест о потписива њу уговора, истичући да је њетов циљ да појача постојеће пријатељске односе између Мексика и Југославије. ) (Танјуг)
СУКАРНО ИМЕНОВАО НОВИ ПАРЛАМЕНТ
Џакарта, 27 марта (Танјуг)
Претседник Сукарно саопштио је вечерас имена чланова индонежанског Парламента у његовом 06 новљеном саставу. Претсед ник Сукарно именовао је У Парламент 261 претставни ка, од којих 130 припадају политичким партијама а 181 такозваним функцио налним групама
У оном делу обновљеног Парламента који је припао политичким партијама налазе се 44 претставника Националистичке странке, 30 претставника муслиман ске странке „Нахдатул улама“. 30 претставника Ко мунистичке партије им 20 претставника шест мањих странака.
њу „Лењинску награду" за публицитет и новинарство (недавном одлуком ЦК и владе и за радове из тих области се додељује „Лењинска награда"); а такође су припремили књигу о Хрушчовљевом путу по земљама југоисточне Азије. Московски посматрачи истичу да њихово мишљење претставља најофицијелни ји став екипе коју Хрушчов предводи на својим честим путовањима.
Аџубеј и остали веома топло и поетски пишу о пролећ. ном Паризу и.о срдачном дочеку који је он приредио совјетском премијеру „То буђење природе, каже се у члан ку, у умовима и срцима Фран цуза природно и разумљиво по клапа се са посетом Хрушчова“ Аутори подвлаче да су „идеје мира и пријатељства ко је је донео собом Хрушчов на. ишле у Француској на плодно тле. Основно чиме дишу, о чему мисле и што хоће Францу-= зи — то су мир и пријатељство међу свима народима",
На неколико места у чланку, међутим, као и У чланци. ма објављеним јутрос у „прав ди" и „Литературној газети", критикују се, с једне стра не, покушаји десне француске штампе да умање значај Хрушчовљеве посете Француској а, с друге стране, поново оштро се апострофира немачко питање и проблем западно немачког реваншизма.
„Литературнаја газета" у. стаје против мишљења да због својих веза с НАТО Француска не може ући ни у какве преговоре са СССР и да зато Хрушчовљева посета добија карактер обичне посете од које не треба очекивати конкретне резултате. „Може ли се са више цинизма односити према независности Францускегт'",
пита лист. Ж. БОЖИЋ
може, Колико се ризик мо же ставити на мост поверења зависи од тога колико се оцењује да ће се добити ступањем на мост. У овом случају награда која се може добити јесте постизање циља народа широм света, који су у томе једнодушни — не искључу јући, наравно ни Русе,
Ово разматрање свакако је одраз британског става и суштине проблема Британије са Америком уочи разговора у Кемп Дејвиду.
Макмилан је уверен да је ова његова мисија у Вашингтону веома значајна. Што је можда најзначајније, Макмилан у томе ужива пуну подршку британскот народа — без обзи ра на политичку опредељеност. Зато није случај да је јуче, на лондонском =аеродрому, најтоплије испраћен паролама: „Добра ти срећа Мак!", „Сваки екс перимент убија!".
Данас је Макмилану пожелео успеха у Вашингтону и лидер опозиције Гејтскел, а јуче је моћни лидер Тредјуниона Казинс саветовао Макмилану да У-
беди Американце да . ако Женева нуди изгледе за успех на врху. онда јој
Запад не сме окренути леђа „неверовањем“ у Сов-
јете. Владо ТЕСЛИЋ
„Велика Британија и
САД треба што пре
да постигну спора-
зум са Совјетским
Савезом о забрани
нуклеарних експлозија“ — изјавио Гејтскел на, конференцији Лабуристичке странке
Ларгс, 27 марта (Ројтер)
Лидер британске Лабури стичке странке Хју Гејтскел изјавио је данас на конференцији _ странке У Ларгсу, у Шкотској, да Велека Британија и Сједињене Државе треба што пре да постигну споразум са СССР об прекиду вршења малих подземних нуклеарних експлозија.
Изражавајући наду да ће Велика Британија и САД закључити у догледном вре мену споразум са Совјетским Савезом, Гејтскел је изјавио да велике силе имају сада нову. а можда И последњу прилику да обезбеде мир. „Ако је циљ пута премијера Макмилана у Ва птингтон да увери америчму владу у потребу постизања споразума. желим му сваки успех“, рекао је Гејт скел.
Према Гејтскеловим речи ма, нема непомирљивих разлика између совјетског и западног плана о општем разоружању. „Ми не смемо траћити време у дебатама да ли контрола треба да бу Де спроведена пре разоружања. или оазоружање пре контроле“, рекао је Гејтскел, и додао да ове мере треба спровести упоредо. По мишљењу Гејтскела општте разоружање под одго-
варајућом контролом не претставља _ само једини пут миру, већ и једини
стварно ефикасни метод од бране,
Оеврћући се на догађаје у Јужноафричкој Унији, Гејтскел је рекао да је масовни покољ демонстраната запрепастио читав свет.
овим
| ВЕЛИКИ ПРОТЕСТАИ МИТИНГ. У ЛОНДОНУ
ж
Понедељак, 28
УУ за
против расистичке политике Фервурдове
владе у Јужној Африци
СУКОБ ДЕМОНСТРАНАТА И МОСЛИЈЕВИХ ФАШИСТА
Лондон, 27 марта (Ројтер)
На Трафалгар скверу У Лондону дошло је данас до великих демонстрација У знак протеста због недавног масакра у Јужноафрич кој Унији. Око 15.000 демонстраната пролазило је испред зграде у којој се на лази претставништво Јужноафричке Уније, захтевазући да влада премијера Фервурда прекине с политиком расне подвојености.
У тим демонстрацијама, које је организовала британска Лабуристичка стран ка, учествовало је и више лидера странке, Прошлото дишњи претседник Лабури стичке странке Барбара Кастл рекла је на митингу, одржаном на Трафалгар скверу, да је овај скуп сазван у спомен жртава бруталних убистава у Јужноафричкој Унији. Она је из јавила: „Треба да се овде обавежемо да нећемо поклекнути док политика по робљавања наших супрађа на у Јужној Африци не буде сасвим поражена, јер десет милиона грађана Јуж ноафричке Уније зависи од наше помоћи.“
За време митинга стотине демонстраната потписало је петицију у којој се осуђује расистичка политика коју спроводи влада Ју“ жноафричке Уније, Такође је одлучено да се та петиција упути конференцији претседника влада земаља чланица с Британског комонвелта, која се одржава у мају у Лондону.
Непосредно после демонстрација пред Нелсоновим спомеником на Трафалгар скверу, дошло је до сукоба између једне групе демонстраната и присталица бившег британског фашистичког вође и лидера крај ње десничарског синдикалног покрета Освалда Мослија. Према саопштењу полиције, четири лица су ухапшена.
Алберт Зуфул позвао Африканце да униште своје пропуснице „као симбол ропства!"
Јоханесбург, 27 марта (Ројтер)
Бивши лидер Афричког националног конгреса Алберт Лутули позвао је данас Африканце да униште своје пропуснице „као симбол ропства". Истичући да се Афрички — национални конгрес увек борио за укидање закона о пропусницама, Лутули истиче у а-
пелу да је одлука о забрани рада Конгреса | поставила задатак и обавезу да се Африканци успротиве постојању пропусница,
Он је међутим, апеловао на Африканце да униште своје пропуснице на „неиза зивачки начин",
Демонстрације у Нигерији
Лагос, 27 марта (Ројтер)
Преко 7.000 Нитераца демонстрирало _ је - вечерас пред резиденцијом претседника владе у Лагосу против недавног масакра афричког становништва у Јужноафричкој Унији. Нешто раније, на масовном скупу коме је присуствовало 12.000 људи, једногла
Полиција у Лондону растерује демонстранте пред Висо-
земљи. · Протест јуче јужноафричу "92 садор у Вашингтону + сис, приликом посете Па, стру иностраних по % Пор ијану Хе ОСЛО мбасадор Пл вио је после см и министром Хертером Јужна Африка проту“ ћ седања Савета, Јер би +; МОГЛО створити пресе ји би омогућио АаН дискутује о расним и +“ тим
др јој другој земљи. Зило по.
Јужноафричка Влада
критикује Хертероту
изјаву Кептаун, 27 марта (др Министар инострану; слова Јужноафричке уде;
ким комесаријатом Јужноафричке Уније на Трафалтр скверу |
сно је усвојена резолуција којом се захтева бојкот јужноафричке робе и отпуштање свих белаца из Јужноафричке Уније који су запослени у Нигерији.
Јужноафричка Унија протестовала поводом сазивања Савета безбедности
Вашинттон, 27 марта Јужна Африка протестовала је званично због одлуке да се 29 марта сазове састанак Савета безбедности поводом недавних расистичких изгреда у овој
Изоори за Прететавнички дом артентинеског Парламента
Буенос Ајрес, 27 марта (Танјут)
Око десет милиона Арген тинаца изабраће данас половину посланика Претстав ничког дома у Парламенту, као и чланове већине провинциских скушштина и оп штинских већа. Странка не помирљивих радикала прет седника Фрондисија има са да у Претставничком дому 131 посланика. Међутим, по стоје наговештаји да ће да нашњи избори донети смањење броја присталица претседника 'Фрондисија у Парламенту на око 100 посланика. Политичка кампања пред ове изборе била је врло оштра, јер су то први избори националних размера по сле ступања садашњег прет седника Фрондисија на дужност. На изборе излази о-
ХОЛАНДСКИ СОЦИЈААНСТИЧКИ ЧАСОПИС 0 НАШИМ РАДВАЧКИМ САВЕТИМА
У последњем броју месечног часописа холандске рад“
ничке партије
„Социјализам и демократија“ објављен је
чланак М. Ј. Брукмајера „Десет година радничких савета у
Југославији (1949—1959)".
Аутор излаже историске чињенице о увођењу радничког самоуправљања у југословенску привреду. наглашавајући да је „први пут посте краткотрајне Париске комуне, у Југославији учињен покушај да се оживотвори парола „Фабри ке радницима“. Тиме је отворено ново и значајно поглавље У историји социјалистичке праксе.“
Пошто је изнео улогу и надлежност појединих органа У систему радничког самоуправљања, писац чланкг м. јЈ. Брукмајер обрађуј поједине развојне периоде карактеристи чне за напредак тог система и задржава се посебно на појави и афирмисању комуна као „по литичко — територијалних основних организација радног народа и као база за друштве но-економску заједницу станов ника одређеног подручја“.
После осврта на разлоге и интенције који су довели до
увођења посебних већа произ-
вођача у систем народне власти, чланак даје специјално место Конгресу радничких савета, сумирајући његове резул тате. „Конгрее радничких савета био је увод у нови период радничког самоуправљања, у период чији правни оквири регулишу права и дужности радника, предузећа, народних одбора и већа произвођача“.
Систем радничког самоуправ љања — наводи се даље у чланку — наишао је у целини и на озбиљне препреке због ниске продуктивности рада, због великих — инвестиционих захтева, због ниског техничког и економског знања радника. Постоје такође и бирократске тенденције и друге негативне појаве, али и нада да ће се оне отклонити све већом моби лизацијом радничких савета и колектива.
„Да није радничко самоуправљање у оквиру социјалистичке привреде корак уназад, да не означава повратак стихији и капиталистичким тенденци-
4.
јама у економском животут Никако. Друштвени план, друштвена својина над средствима, оријентациона делатност ве ћа произвођача, економске организације, индустриске коморе уз надзор претставничких тела и синдиката претстављају гарантију да упркос свим разликама, економски живот и даље претставља целину, чак чвршће интегрирану целину не го што је раније био случај.
Да ли је можда радничко самоуправљање систем који одтовара само конкретним условима Југославије2 Да ли је то егзотична биљка која може да напредује добро само у брдовитој балканској земљиг И овде мој одговор гласи „не“. Кад је привреда већ национализована, и ако се жели избећи деспотизам бирократије, онда мора током времена да се пређе на систем непосредне демократије оних који су позвани да се непосредно баве управљањем. На крају, треба гледати на радничко самоуправљање и као на један облик одумирања државе. Као такав, овај систем претставља организациодну и идеолошку негацију како капитализма, тако и етатизма и бирократизма“.
ко 18 већих и мањих странака. Перонисти и Комунистичка партија, као и поједини леви дисиденти из саме Фрондисијеве странке, позвали су своје бираче да гласају белим листићима и тиме изразе протест против политичког стања у земљи и владине економске и социјалне политике,
И сам влади близак лист „Кларин" допушта могућност пораста тласова опози ције и повећања броја бе лих листића, што се приписује овде непопуларности нове економске политике. је Ерик Лоу дане је о штро критиковао изјаву шефа Стејт департмента Хертера, који је реће у САД подржавају за афричких и азиских >
|маља да се одржи састе
пак Савета безбедности | водом недавних догађаја У Јужноафричкој Унији. Пре
ма Лоуновим речима, та“ вим ставом Сједињене Државе су само прејудици“ рале ствар Не сачекавши саопштење
владе о. тим
Афрички националки конгрес тражи интер“ венцију Савета
безбедности
Јоханесбург, 21 марта (АФП)
Афрички национални коб пак је упутио у Њујорк 16 леграм афричко-азиској ПУ _ | пи у Уједињеним нација“ тражећи интервенцију С“ вета _ безбедности У заштите права Африквна:е у Јужној Африци. телегре“ | је потписао генерални > А кретар Афричког напионе ног конгреса Дума ке
Овај телеграм упућен | упркос наређењу ни јужноафричке полиује о нерала _ Радемајера 28 Г прекину хапшења Афри“ наца који немају
снице.
У ЈУЛУ ПОКУШАЈ ЛАНСИРАЊА са БРИТАНСКОГ ЗЕМЉИНОГ САТЕЛИТ
Према обавештењима лондонског „Ив лика Британија припрема лансирање свог п телита. Лист сматра да ће се овај експериме стињама Аустралије идућег јула. Министегр живања Хејлшем затражиће, како се 04 радове на овом пројекту. Сматра се лаже Велика Британија омогућити л
ближно 450 килограма. (АФП)
РЕКОРДАН САОБРАЋАЈ ПРЕКО АТЛАНТИКА сто — АВИОНСКИ ТРАНСПОРТ
Према објављеним подацима,
обе и Бес РА У Прскову ПИ превезено је ваздушним
хиљада тона робе и велика. непорт робе авионима позове инама, а путнички саобра ројте
Европе у Северну Амер милион и по путника, 36 поштанских пошиљки, тра. 45 отсто према ранијим год отсто.
. нинг стандарда
рвог вештачког нт извести Ур а научна " и екује нове кредне
ива којим тор: од при“
185"
да ће ансирање сателита
ПОРАСТАО ЗА 45 0
ин е године пост прошле је год ка. У"
Атлант 3 4 поште преко 2 путем ок
коли“ уан 6 %
и ПОРИНУТ У МОРЕ ПРВИ ЗАПАДНОНЕМАЧЕ
РАЗАРАЧ — ГРАДЕ СЕ И ТРИ ДРУГА
поринут периоду изгра
3.000 тона и он засад претставља највећи западн
е у море први разарач који је бан у Западној Немачкој. Носивост
м у послера разара тим онемачки Рочће
% ог брод. Како се предвиђа, до 1963 у Западној Нема чкОЈ ) (ројтер)
се још три оваква разарача.
у С.С.С.Р. ОБОРЕН СВЕТСКИ РЕКОРД СсКОоМ ЛЕТУ ХЕЛИКОПТЕРОМ —
У ВИСИ у ТЕРЕТ ОД!
ТОНЕ НА 7.575 МЕТАРА ВИСИНЕ
ТАСС јавља да је совјетски авијатичар ером вио нов светски рекорд у висинском лету, ходио оу хеликоптером сериске производње „Ми-4", са килограма, достигао висину од 7.575 метара. рекорд држао је такође совјетски је априла 1956 постигао висину од
од једне тоне,
Алферов Ти је 1:
ки досадашњи и кој“ чар Вини авијатичар носећи
6.048 метара,