Borba

~ балера“ бави се односима који

Страна, 6.

КУЛТУРНИ ЖИВОТ .

Од марксистичког

образовања

до анализе

> тржишта

ШИРОК РЕГИСТАР ТЕМА НА

СЕМИНАРИМА РАД-

ничког УНИВЕРЗИТЕТА „ЂУРО САЛАЈ“ У БЕОГРАДУ

| Раднички универзитет „Ђуро Салај“ у Београду наставиће најесен са марк систичким образовањем радника и службеника пре ко Вечерње политичке шко де, која је У 1960—1961. школској години имала 21 одељења на ужој територи ји града и у приградским подручјима. У тежњи да омогући већем броју људи марксистичко образовање, Раднички универзитет ће преко свог Центра за марк систичко образовање упуЋивати програм вечерње школе оним људима који су се у основним организацијама СКЈ определили за индивидуални рад. Осим тога, њима би се пружала помоћ у повременим консултацијама.

Центар за марксистичке образовање наставиће и у наредној години досадашње семинаре и рад са ру“ жоводиоцима синдикалних подружница.

Преко 15.000 слушалаца похађало је у прошлој го дини семинаре и предавања која је организовао Пентар за друштвено-економско образовање. Тај обимни посао наставиће се

и убудуће, а притом ће се максимално актуелизирати наставни програми. У средишту пажње биће питања која је поставио нов си стем расподеле и неке спе цифичности самоуправљања, посебно у економским јединицама.

Центар за обучавање РУ ководећих кадрова првенствено ће се бавити оспособљавањем за рад у кадровским службама. После осмомесечног курса, одржа ног у протеклој години, ос новаће се вероватно двотодишња школа, чији је програм већ предложен Ре публичком савету за про-

свету да га ратификује. За

ову школу већ се интересују многа места, а Сплит и Лесковац изражавају же љу да оснују одељења за своје ванредне слушаоце.

У идућој наставној години Центар ће се бавити и питањем комерцијалног пословања и анализе тржишта, које постаје све ак туелније с обзиром на залихе у неким гранама индустрије, посебно текстила, конфекције и апарата које производи електроиндустрија. (Танјуг)

Суботица, јула Суботичани који у поподневним и вечерњим часовима шетају главном улицом запажају да иу великој двоспратници преко пута Позоришта „влада тишина“. Наступио је. летњи одмор и за полазнике ове највеће школе у комуни. У учионице Радничког универзитета свраћају још само одрасли становници који се припремају за пријемне и допунске испите ради уписа на факултете и више школе, Ових дана почео је нови семинар за слушаоце новог одељења _ Више управне школе у Новом Саду. Остали слушаоци, претежно радници и службеници из фабрика, отишли су на годишње одморе. У згради је остало особље Универзитета које сумира резултате протекле школске године и припрема програм за нову годину која ће почети кроз два-три месеца.

Неколико хиљада предавања

По општој оцени протекла година је била по броју семинара, предавања, курсева, масовности слушалаца и квалитету наставе врло успешна. Одржано је укупно триста четрдесет семинара и курсева кроз које |је прошло 8.636 слушалаца. У овоме раздобљу одржано је и 5.367 предавања о актеулним питањима из унутрашње политике земље,

Телевизија у данима конференције

ванболоковских земаља

Београдска телевизија се већ дуже времена припрема за конференцију неанта жованих земаља. Поред тога што ће пратити заседање она има у плану и читав низ емисија пре почетка и за време заседања.

До почетка конференције у ТВ-дневнику и другим информативним емисијама

У Новом Саду се

првпрема фототип-

ско издање ратне штампе

Нови Сад, 21. јула

У част јубиларне годишњице народне револуције У Новом Саду ће се штампати фо тотипско издање листова који су за време народноослободилачке борбе излазили У Војводини. Ову акцију заједнички су покренули Музеј радничког покрета и народне револуције, Матица српска и Историјски архив Покрајинског комитета Савеза комуни ста да би сачували веома рет ке оригиналне примерке ратне штампе. која представља изузетно важан извор за про учавање борбе народа овог краја.

У фототипско издање унесени су првенствено они листови који су до сада ком-

плетирани — „Истина“. „Слободна Војводина“. „Наша бор ба““, „Глас омладине“. „Војво

ђанка у борби“ и „Пионир“. Издање ће бити приступачно свим библиотекама. архивима. културним установама и друштвено-политичким организацијама. Оно ће олакшати рад историчарима и писцима монографија и хроника који обрађују догађаје из народне револуције на овом подручју. Сем тога. на овај начин биће омогућено конзервирање и трајније чување оригиналних примерака ових листова који

објављиваће се, између осталог, фељтони о земљама учесницама, као и већи број документарних и неколико играних филмова из тих зе маља. Једна емисија биће посвећена лирици азијскоафричких народа, а друга песмама и играма тих земаља. Припрема се и један филм о Београду уочи кон ференције који ће се доста вити ТВ-студијама земаља учесница.

У данима конференције осим директних преноса би ће уведено друго издање ТВ-дневника на крају програма у коме ће бити резимиран рад конференције у току дана.

Предвиђа се и неколико преноса са спортских су“ срета и културних манифестација о чему још није 06јављен детаљан програм.

Да би се овај опсежни посао одвијао без тешкоћа у Београду ће радити и репортажна кола љубљанског студија. Врше се и обимне техничке припреме које тре ба да олакшају рад страних извештача и репортера ТВстаница. Ускоро излази огледна свеска Лексикона југословен-

ске књижевности

Нови Сад. 21. јула

Ускоро ће изићи из штампе огледна свеска Лексикона јУгословенске књижевности, пр ве овакве публикације у нашој земљи. коју припрема Ма тица српска у,Новом Саду. Овај лексикон представљаће нов допринос ове старе и угледне установе југословенској култури и нарочито ће корисно послужити историчарима књижевности, писцима,

су штампани на слабој хартији и умножавани на гештетнеру. професорима. студентима и другим културним и јавним радницима.

РИД пе, а МИШЉАЕ НА А ан љиица

„ЕКОНОМСКА Политика“ број 486

Аутор уводника у данашњем броју пита: „Куда воде предлози за организацију и међусобно _ кредитирање“. Помно разматрајући бит предлога за решење овог превасходно важног проблема привреде. аутор. ! између осталог. каже:

„Знамо, међутим, ла баш ова | трупа предложених мера има, најмање изгледа да буде у пот, пуности и без резерве усвоје- | на. Јасни су и мотиви због козих се стално одлаже директно обавезивање политичко-територијалних органа да врате привреди средства која су најчешће узета нерегуларним путем. Међутим, ако се проблем не захвати са та стране. онда аутоматски отварамо врата ме- | рама које ће значити више него корак назад у развоју кредитног система, па чак и сипне привређивања у џели-

Напис „Новац и права фуд-

владају између фудбалских клубова и играча. Истичући сву апсурдност и неолрживост регула које ове односе уре-

Ђују, напис се залаже за несдложну и брзу измену овог анархронизма који „нашег гра Ђанина враћа у положај кметова“. „Тема није нова“. каже аутор ваписа „Чиновници без плата“, па говорећи о награђивању према раду у јавним службама, наставља: „О њој се већ поодавно размишља“. „Економска политика“ је још у броју адб/зеећ, ттисала ла „ово није саме проблем бољег стимулисања, није само у питању рационалнији рад тих служби,

на садашњем степену развитка, то постаје друштвени и политички проблем“. јер је око 500 хиљада службеника јавних служби и данас плаћено независно од успеха и односа према раду. И даље, да је неопходно изједначити запослене у јавним службама са онима у привреди који „могу да остваре виши ниво доходака и стандарда. само уз прецизно одређене услове: рад треба да им је продуктиван, а робу коју производе треба да призна и апсорбује тржиште“.

Избор написа из Светске штампе преноси писање еминентних светских ревија: лон-

донског „Економиста“, московске „Економическе тазете“, „Њујорк _Хералл Трибјуна“. итд. а под насловима: „Далеко

од живота“. „Хофа мобилише за рат“, „Бацање пара У Атлантик“, „Официр — атрактивви позив у СР Немачкој“ итд.

Нови број „Гласника Етнографског музеја“

Ових дана изишао је из штампе „Гласник Етнографског музеја Београда“ за 1960. годину. Ово је 22—23. том годишњег стручног часописа чији је уредник управник београдског Етнографског музеја Шпиро Кулишић. Ова књига са 270 страна садржи већи 6рој расправа, чланака и других стручних прилога. ј '

После издавања огледне све ске, како се очекује, убрзаће се израда лексикона. На овом послу који траје већ две године, ангажовано је око стотину сарадника из свих крајева наше земље. У лексикону ће бити садржани биограф ски и библиографски подаци о свим југословенским писци-

ма од најстаријих времена до данас. У њему ће се обрадити и педаци о писцима — при падницима националних мањина у нашој земљи.

ФИЛМСКИ ФЕСТИВАЛ У МОСКВИ

„дграда“ кандидат за награду

ВЕЛИКИ УСПЕХ ФРАНЦУСКО ЦИОНОГ ФИЛМА,

БОРБА

Припреме Радничког униђерзттета у Суботици за нођу школску тодину

ПОМОЋ ПРЕДУЗЕЋИМА У ПРВОМ ПААНУ

комуне и предузећа. Преко 90 одсто уписаних слушалаца редовно је похађало курсеве и семинаре, што показује да је настава била на висини. у

У припремама за наредну школску годину Савет Универзитета позабавио се и анализом „стпуктуос“ полазника. Раднички универзитет у све већем броју посећују млађи радници и жене. Међу прошлогодишњим слушаоцима било је 3.200 жена и преко 4.200 запослених грађана до тридесет година. Полазници семинара и курсева су претежно радници. Било их је око пет хиљада а

близу три хиљаде. Радници

се подједнако интересују иза 5

стручно и економско образовање, Кроз семинаре економског образовања прошло је, на пример.. 2.466 неквалификованих, 3.280 квалификованих и 620 са високом стручном спремом. Међутим, интересовање за опште образовање и културно уздизање је знатно слабије. Овде је у пи-

тању однос привредних орга- ||

низација а не толико заинтересованост произвођача. Привредне организације 'обезбеђују средства за финансира-

разовања док за опште и културно – образовање одвајају минимална средства. У појединим предузећима сматрају да просвећивању није ни потребно посвећивати већу пажњу. Потребно је истаћи и податак да је међу прошлогодишњим полазницима било највише радника и службеника са нижим школским и стручном спремом. Од око 8.600 _ полазника са нижом спремом било их је скоро 5.000 а са средњом 3.306.

Опште просвећивање у првом плану

На основу ове анализе за нову школску годину припре-

ма се нови програм. Поред стручног и економског образовања Универзитет ће форсирати и опште просвећивање произвођача кроз клубове и друге форме рада. За полазнике са основном школом организоваће се припремни курсеви како би стекли основна знања ради лакшег праћења и савлађивања градива на семинарима стручног и економског образовања. За припремне курсеве изјаснило се и више стотина произвођача који желе да стекну нова знања"

(Од сталног дописника „Борбе“)

Москва, 21. јула

„Ограда“ _Армана Татија, филм који представља фран цуску кинемат»графију на московском фестивалу, испунила је синоћ до последњег места велику салу биоскопа „Русија“. Гледаоци су седели на степеницама и по оградама очекујући, можда, исувише много од овога фран цуског дела, које им је било представљено као ужасно, 0храбрујуће, свеже и снажно. И, као што то обично бива. наде гледалаца — по нашем мишљењу испуњене су само делимично. „Ограда“ није на рочито одушевила, али није ни разочарала.

Ова француско-југословенска копродукција поново нас је вратила међу ужасе концентрационих логора нацисти чке Немачке, исто онако импресивно као пре њега „Про фесор Мамлок“ или „Небески одред“. У филму има сна жних и нових сцена. Осећа се свеж редитељски третман. али ипак, нажалост, неке сцене исувише подсећају на већ виђено, па чак и боље обрађено.

Централна епизода „Ограде“ је борба између два карактера у оградама нацистичког логора, међу рефлекторима, звездама и бодљикавим жицама. Један од њих је стари револуционар Немац, а други Јеврејин, пацифиста. Те ноћи један од ове двојице мора да умре да би други жи вео. Уз помоћ илегалне организације револуционар се спасава, а Јеврејин одлази У гасну комору као херој не одајући никога. У последњим тренуцима свога живота он постаје део неукротиве кохор те бораца против фашизма.

Ова иста тема — превазила жење пацифизма и активира ње личности у борби против зла без обзира на жртве, 0основна је и у „Алба Регији“ и у још неким филмовима. Међутим, не можемо се отети утиску да је ту тешко рећи било шта ново после одличног Роселинијевог „Генерала Ровере“.

„Ограда“ је вероватно филм који ће у овој конкуренцији заслужено добити _ једну од шеснаест награда. Публика је врло срдачно поздрави ла овај филм Армана Гатија, а совјетска критика дочекала га је одушевљено као уметничко дело које надахњује на жртве и борбу у име среће човечанства.

Данас по подле Италија је приказала филм „Сви кућама“, редитеља Луиђи Коменчинија. То је један неверова

тан филм, у правом италијан ском стилу. Искусни Коменчини је направио свој филм од елемената комичних, тратичних, драматичних па чак и буфонских. Изванредни Алберто Сорди је допринео пуном успеху филма. Ево укратко његовог садржаја: у јулу 1943. Италија капитулира. На све стране · паника. Војници иду кућама. Један поручник (Алберто Сорди) ко ји има задатак да одведе сво ју чету у штаб дивизије, губи је негде по путевима и за тим и сам бежи кући. На том путу он доживљава многобројне комичне и драматичне ситуације. Он. међутим од бија да ступи било у редове партизана или фашиста; он иде кући, њему је доста рата. На крају. под притиском догађаја у њему самом расте отпор, он прихвата митраљез и придружује се покрету отпора против Немаца. Луиђи Коменчини режирао је овај филм блиставо и публика га је поздравила изванредно топло многобројним аплаузима у току пројекције и правим овацијама на кра-

ЛУ. Е Награде за најхуманија дела на Ту међународном бијеналу

графике у

Љубљана, 21. јула

У присуству великог броја представника културног, политичког и јавног живота Сло веније и Љубљане, данас су у Модерној галерији, поводом прославе 20-тодишњице револуције. подељене награде за најхуманија дела изложепа на Четвртом међународном бијеналу графике.

Свечаној подели награда присуствовали су потпредседник Народне скупштине Словеније др Хели Модиц, потпредседник _ Извршног већа Словеније др Јоже Вилфан, државни секретар за послове робног промета др Маријан Брецељ и други.

Награду међународног жирија Четвртог бијенала графике у износу од 300.000 динара добио је пољски сликар Стефан Суберлах за радове: „Састанак“, „Земљорадник“. „Домаћица“. ј

Награду Савеза бораца Словеније у износу од 100.000 динара добио је јапански уметник Секиниро Јуничиро за

службеника |:

ње стручног и економског 06- ||

-ЈУГОСЛОВЕНСКОГ КОПРОДУККОЈИ У МОСКВИ ЗАСТУПА ФРАНЦУСКУ

дело „Цвеће и Њујорк“. Награду Градског већа Љу-

"тв-Беотрад, ·

је струке и економике. Стога ће се у све већој мери као непосредни организатори обучавању појављивати фабрички центри којима ће Универзитет пружати потребну помоћ. 1 Ј. п.

Друже уредниже,

У „Шумадији“ у Аранђеловцу шна три врсте гости ји: осигуранмим, гости на тансцону и они који „тлакају“ (наме, има се утисак жао да две врсте категорије уотлште не плаћају).

Најбројнији гости су 0сигураници. За њих је пансто најјефтинији — жислим да је око 1.100 динара дневно. Тај нова обавезно пристиже у благајну предузећа. И гости су сигурнт, па је зато м послуга таква, Гост нема куд, већ мора да прими што му се даје, а то што му се тружа. ч% како му се пружа тешко да може да буде добра реклама за малце угоститељство. Ако жели воду, тпослужује се сам. Приговорт“ су бројни, ала узалудна. А |то су, са пеким изузецима, људи којима је неотходан опоравак и лечење. По свему судећи, он су овде гости треће жатегорије-

После осигураника, долазе гости другог реда, гости ЦК Савеза комуниста ЦРр- | на пансмону са „боновине Горе Тодор Војводић, ге- | ма“. Однос према њима, инерал-потпуковник ЈНА Са | ако плаћају за дневни панво Јоксимовић и низ дру- ,сион 1.750 динара па навигих истакнутих личности 0- |ш:е, није далеко одмажао од вог краја. оног према осигуранимима. На оброке се дуго чека, товрће које се служи уз је5 ло ретко није од третход-

из своје струке и економике М - еа од а ј оног афи е ног дана, три не у ! предузећа. У новој школској р ) и жив се И:

години неће се ићи у ширину : кутлјса него ће се већа пажња посве- са ов салата, = а блтити квалитету наставе У итд. ичајено Ј свим центрима. За успешније ницима у издању нер посље пола сата чека ња наврати да би саопштио

извођење обуке набавиће се у ; савремена наставна средства »Савремене школе« | да порученог јела виле нема. Догодило се чак т то

и учила. Већи део посла наобразовању произвођача одви- « | да се бон за ручак, односно јаће се у привредним органи- вечеру, који се у тпансиону зацијама којимл ће универзи- зарачунава то 270 димара, тет пружити помоћ у припре- приликом поруџбине обрамању предавача и саставља- |чем „монографија о познатим мунава. са 217, дакле за 52 њу одговарајућих програма. | уметницима“, неке књиге из динара. мање. Кад је то 3аУниверзитет ће обављати, на- | ове популарне библиотеке би | пажено м „грешка“ утврђеимб, само оне послове из 06- |уе преведене и објављене уј|на, све се завршило са изласти образовања радника 38 | Југославији. Предвиђено · је |јавом: „Извините, били сте које се привредне организа, | да се већ следеће годитт из- | оштећени, шта можемој“ ције још нису оспособиле. дају монографије о Џемсу Коначно, ли реду сџ ба Џојсу, Хонегеру. Вирџинији | „еџ прве категорије — то

првом плану биће. управо, Вулф и Марселу Прусту, ИЗ | су онџ који плаћају у %0-

консултативни рад а не као у протеклим годинама непосре- | уера француских писаца жана Парија, Марсела Ландов-

дно организовање семинара и курсева. Развој у том правцу | ског, Монике Натан и Клода Моријака.

је неопходан с обзиром да

Раднички универзитет не мо- 5

же обухватити све произво- „Савремена школа“ објав- љиваће у оквиру ове едици-

је и књиге о нашим уметни-

ђаче који се интересују за стицање нових знања из свопа цима. Почетком новембра изићи ће из штампе монографија о Јовану Поповићу, коју је написао Павле Зорић, а крајем године биће објављена књига Влатка Павлетића посвећена животу и раду Ивана Горана КЖовачића. У објавите следеће: штампи се такође налази и Прво, разгласна станица

занимљива хроника Бранка не ради „по читав дан“, већ

В. Радичевића „О српским се само од 14 до 15 % од 18,30 до 19,30 часова. Дакле, ка-

оским споменицима и крајпу | оба је највећи број мештаташима“, на, а нарочито радника из

Све књиге из нове библио- | околних сеља, ван куће, одтеке „Савремене школе“ има |носно радног места, ч када ће џепни формат, а преведена је најповољније време да дела по опреми и уређењу мују најновије вести из зе-

пвелставњаће вери коси мље ц иностранства, да се ред рну ЈУ упознају са значајнијим до француских

издања. Поред |;ађајима или приредбама опсежне, критички и популар | тога дана у месту шли ко“ но писане монографије о у- муна, Разгљасна станима с“ метнику, свака књига садр- матује још и, забавну и на“ жаваће и избор најбољих родну музику. Радом ста-

нлаце не руководе само сљустраница из његовог дела И | жбеници (ради, само једат), најважније биографске и би- | већ посебан оргам друштве блиографске податке ФР, П. |н"ог управљања од пет чла-

У Иванграду

отворена изложба

' фотографија из НОБ

Иванград, 21. јула

У оквиру прославе 20-годишњице народног устанка и 20-тодишњице формирања првог среског народног одбора, у Ивантраду је данас отворена изложба фотографија из НОБ. Чланови десет фото-клубова из свих крајева земље изложили су 171 уметничку фо тографију.

Отварању изложбе прису ствовали су и председник Народне скупштине Црне Торе Блажо Јовановић, члан Извршног комитета

Д. ЧУКИЋ

Суботица

о познатим умет-

Према аранжману који ]ј београдско издавачко предузеће „Савремена школа“ скло пило са француским издава-

„Беже од

Друже уредниче,

У „Борби“ од 12. јиља објављено је под овим насловом писмо Пере Милића, службеника. из Вргинмоста, у којем се критику је рад разгласне стаммлце Народног универзитета. У Вргинмосту.

Како су у писму меке чмњенаце нетачне, молим да

У сваком случају „Сви кућама“ уздиже се знатно изнад просека филмова приказаних на Фестивалу и –3заслужује једну од награда.

Ж. БОЖИЋ

Завршен семинар музичких педагога у Љубљани

Љубљана, 20. јула

Овогодишњи семинар музичких педагога Југославије, привукао је-не само најпозна тије југословенске педагоге већ и познате музичаре изиностранства. На семинару су од иностраних музичких педагога _ учествовали Цезар Брезген из Салцбурга, који је одржао предавање е музичком стваралаштву и музичком _ васпитању, _ КБберхард који је одржан У Љубљани, Вирцл из Беча товорио је о настави музике у тимназијама, а Американац Едмунд Чиклер из Орегона, одржао је предавање о музичком васпитању у Сједињеним Америчким Државама. Тако је семинар југословенских музичких педагога добио карактер међЂународног симпозијума.

Д. ПЕТРОВИЋ

сме ни близу да приђе, јер старац гласно негодује и својим штапом нервозно лупка о постоље ваге. Само је један мали, плавокоси дечко увек ту. нити прави, враголије кад је старац оран за њихово друштво, нити се опет боји срдитог старчевог лупка-

У центру града, у свако доба, и када греје топло пролећно сунце, и када киша спира прашњаву град ску улицу, на углу парка стоји мала вага, а поред ње на клупици седи старац са штапом.

Некада весео и раздраган као дете, дозвољава да се деца из околних улица |ња штапом. пентрају на вагу, да му у- А старац као да то зимају штап, и као да их |зна... увек када га та љут че види какве све несташ- | ња и бес прођу, „подигне луке праве, топло се на своје очи без сјаја, и ко њих смешка и сам за себе |зна по који се то пут већ нешто прича. Понекад опет | понавља, каже својим дрхниједно од те исте деце не | тавим гласом иХајде, пењи

— == ;

ИЗ АЛБУМА НАШИХ ФОТО-РЕПОРТЕРА

Љубљани

бљане у износу од 100.000 динара добио је Мексиканац Квинтерос Адолфо Гомез за рад „Шта ће бити са човечан-

ством“. 3 Д. П.

Прва телевизијска моно-драма на нашем програму У ТтВ-студију Београд приводе се крају припреме и пробе ТВ-драме „Трка“, у којој се у току читавог сата, колико траје извођење, појав љује само једно лице. Ова телевизијска моно-драма коју је написао Кен Хјуз протлашена је прошле године за најбољу ТВ-ипру У Европи, а изводили су је скоро сви телевизијски студији у свету. 'У београдском студију „Трку“ режијски поставља Влада Петрић, а једину улогу ТУ мачи Милан Свдоч. Музику је специјалио компоновао Ми хајло Живановић, а декор је лао Драгољуб Лазаревић. Дра ма ће бити изведена 31, јула у оквиру вемерњет програма

ПРИЈАТНИ ТРЕНУЦИ НА СРБОБРАНСКОЈ ПЛА-

ЖИ, снимио сновне школе „Вук Караџић“ у Србобрану,

та ВИ Ту

Три ррсше тосши ју у аранђелођачкој »Ш ума ју

Светозар Шћепановић, ученик о~

Субота, 22,

товољ Мани се ће ставља да ће по У ЋО. дати % бакшњаш ур Реноа ови гости ме мог трка“ лити брзом услугом. = су први усљуженц, ноу“ жљивије. 2 Шта да се каже б са угоститељскожм 06 8 третежно долазе Је где равак социјални осу п0ниша — махом нервни, ве. лљесници — а око отела од зоре до касно у ноћ пре звучника треште Шлаг оу Београд, 15. јула огери» Радмила РАДОВИ слажбеник Немањина 3477

Докле „колонијална роба“

друже уредниче, 1 жоро нема града. , бији, у коме се не ан продавницама трежр ребе видети натписи на козима, између осталог, стоји ...м колонијалне робе

Овај тојаж многима з већ, јасан јер је дуго у употреби. Реч је углавном б зачинима другој роб што је ми раније набављао из афричких по азијских земаља. !

Мислим да је бесмисле но, а ч супротно нашим дах палшњим ехватањима, да ок вакви натписц ц даље по« стоје, па би иж требало уклонити. Не знам шта на то студенти Африке ц Азџје који бораве у налцој земљи а врло. добро знају нам језик. Како њима објаснит 0во7

Зато предлажем да Трг“ вине што тре измене ове наттљмасе, да пронађу изразе жоји боље одговарају, јер се ч без назива, „колонијсл на роба“ шсто тако може добро трговати.

Нови Сад, 2. јула

Љубиша МИРКОВИЋ, Т. С. Лединим

збучника“

нова који одређују вреле садржај емтсије. ) Друго, службеним уме заборављају да готово свака породица у овом месту има свој радио-атарат,., # да трограме могу бирати по својој жељи“, јер те ко разгласне станице ће митују _ програма радио“ станица, већ м локалне ве сти и, унатред снижљење мисије _ народне, – забавне дала, камерне мизике, тим, у месту живи и но 20 младих радника п слуге беника, који још немају "% породицу на радио-атароте они су замнтересованћ 3 емисије разгласне станише Тамно је да трограж ње може да се допадне свако» појединцу, али је важно о одговара већини мештана који, могу активно да ут чу на побољшање % пзмени трограма, што се досад често дешавало. Вргинмост, 13. јула

Миле МРКАЉ, утравнил Народног они“ „верзитета, Вргшњиост

5

СТАРАЦ, ДЕЧКО И ВАГА

се, знаш ваљда Д јуче ниси мерио,

југ

лимо колико си 9, ојачао2“ И тек после тога, ад

| ст пријатеља, дете У се растају УЗ једно укр .“ и! ења“. Ер Е Ђокић 20888

ученик основне ТИ „Петар Тас у Лесковцу

ЗА. РАЗНИШЉИЊЕ

СПОРИ» Ги ТУР

си с и ВР ко

зе] ~ РА лике У си

Исеците ове обли: тите асуру. НИЈЕ види ' поље не сме да се оризо“; звездица у свакој зреба » ти и вертикали .

буде три. у

ОДГОВОР

из ЈУЧЕРАШЊЕГ БРОЈА