Borba
· становама наметну
При и КЕЕ
Субота, 22. јул 1961.
— У приличном броју здравствених установа није решено ниједно од крупних питања из области финансијског пословања м распо"деле дохотка. Многи страхују да се не преваре и чекају да виде шта ће и како ће други учинити.
— У неким местима заводи за социјално осигурање настоје да здравственим усвоја „решења“ у погледу начина обрачунавања здравствених услуга, тј. да се што више иде на опробано паушално плаћање.
= Очита је тенденција здравствених установа да, што је могуће више повећају цене својих услуга.
— Уговор са социјалним осигурањем закључен је са мо у Крагујевцу и Тополи. У осталим местима здравствене установе још увек се издржавају од аконтација. = Нигде још нису закључени ни уговори са народним одборима који у доста случајева нису буџетом ни предвидели _ средства за здравствену заштиту.
Ово су само нека запажања службеника Секретаријата СИВ за народно здравље који су појединачно или групно обишли 36 здравствених установа у КРрушевцу, Крагујевцу, Тополи Трстенику, Новом Саду, Пе троварадину, Осијеку, Дарди, Бизовцу, Бањалуци, ТУ зли, Битоли, Ресну и Охриду. Зашто се уговори између здравствених установа и за вода за социјално осигурање споро закључују, изко су програми рада донесени у већини здравствених уста чнова2 Да ли су можда ти програми нереални7
о среди је више разлога. (0) томе говоре и ови примери, Једна установа планирала је да ће бабица једанпут месечно посетити 25 села
(ђ), Социјално „осигурање У
ОКЛЕ
ВАЊЕ
Тополи није прихватило да финансира превентиву. Болница у Крушевцу Фстварила је прошле године 20 милиона динара вишка (болнички дан стајао је 1.200 динара). Ове године одобрена јој је цена 1.350, док бол ница тражи 1.800 динара.
Неке новосадске установе понудиле су закључење уговора, још крајем маја, али социјално осигурање није на то ништа одговорило.
Постоји велика несразмера у ценама услуга. Здрав ствене установе са нижим ценама поводе се за оним које су високо подигле своје цене.
Дом здравља у Охриду ре ализовао је прошле године 45 милиона вишка, а сада му социјално осигурање оспорава висину прошлогодишњих трошкова.
Отприлике у томе леже разлози за оклевање одуговлачење, ћутање, ценкање, превелике захтеве и сл. У основи свих тих разлога, чини нам се, лежи настојање да се олако заради и задрже садашње позиције.
И у тој „борби за динар“ — у бојазни да се фондови не расипају и на другој страни у настојању да се искористи „повољна ситуација“ за решавање свих про блема здравствених установа који досад нису решени — оклева се и не прелази на друкчије финансијско пословање од којег зависи рад здравствених установа према новим прописима. Отуда се стоји у месту или пак иде старим утрвеним путем који колико-толико смањује „ризик“. 5
Ако би се стајало на тим позицијама онда се још дуго, дуго не би дошло на нови колосек на који треба превести пословање здравствених установа. А тим но вим путем мора се поћи. То прописи налажу, а то је уједно и захтев грађана, У првом реду социјалних 0сигураника. Р. ЛАЗАРЕВИЋ
ДИШЊИЦА ОСНИВАЊА
ПРВОГ НАРОДНООСЛО-
БОДИЛАЧНОГ ОДБОРА
На свечаном ручку у Иванграду говорио Блажо Јовановић
Мванград, 21. јула Прослављајући 20-годишњицу народног устанка и револуције, Иванград — је данас свечано прославиоми 20-тодишњицу формирања првог органа народне вла сти'у нашој земљи — Народног одбора ослобођења за срез Беране. Свечаној седници Народног одбора општине поред садашњих одборника присуствовала су и 62 одборника првог Одбора и делегата скупшштине која га је изабрала. Данашњој свечаној сед-
ници Народног одбора опљ |
штине присуствовао је и председник Народне скуп-' штине Црне Горе Блажо Јовановић. На седници од бора прочитано је и поздравно писмо председника Савезне народне скупшти5 друга Петра Стамболи-
а.
Одбор је донео одлуку да се на брду Јасиковцу, где је окупатор 17. јула 1941. године стрељао многобројне родољубе, подигне споменик свим палим борцима у народноослободилачком рату. Одбор је установио и награде „21. јули“ за најбоља дела из области науке, књижевности и уметности.
На свечаном ручку, ко и је Општински одбор за прославу приредио за преживеле учеснике Среске народне скупштине која је 21. јула 1941. године иза брала Народни одбор осло бођења за берански срези За првоборце овог краја и госте, говорио је председник Народне скупштине Црне Горе Блажо Јовановић. Он је честитао народу иванградске општине 20-тодишњицу револуције и првог народноослободилачког одбора у нашој зем ви; Д. П.—Д. ч.
ТУРИЗАМ У ПРВОЈ ПОЛОВИНИ ГОДИНЕ
у сезони пепод очекивања.
_ ЈЕФТИНИЈА ЛЕТОВАЛИШТА ПРЕПУНА ГОСТИЈУ.
У првих пет месеци ове године број домаћих и страних туриста повећао се за осам одсто, а број ноћивања за 14 одсто у односу на исти период прошле године. Ово се може оценити као врло позитив но, рекла је Милка Куфрин, председник Савета за туризам на јучерашњој конференцији за штампу у Државном секре таријату за робни промет.
До повећања броја туриста у вансезонским месецима дошло је због тога што су поједина одмаралишта почела раније са радом, затим повољне временске прилике и попуст који је угоститељство одобравало туристима. '
Нарочито је повећан број страних туриста (укупно 22 од сто) из суседних држава, ма да је осетан пораст и гостију из даљих земаља. Из Аустрије било је у првих пет месеци 45 одсто туриста више него прошле године, из , Шведске 36 одсто, Холандије 34 одсто, Западне Немачке 32 одсто. Италије 25 одсто, Британије 15 одсто и САД 11 одсто.
Међутим, у јуну и јулу, иако ти подаци још нису сређени, није исти случај. Број домаћих и страних туриста је мањи него што се очекивало. Многи угоститељи повисили су цене својим услугама па су туристи, нарочито домаћи, брзо реаговали. У појединим летовалиштима је врло мало гостију, као што је то случај у Пирану, Анкарану. Цриквеници. Малом Лошињу. Корчули, Дубровнику итд.
Међутим летовалишта која имају јефтине пансионе и ко ја остварују добит на основу повећаног промета туриста пу на су и домаћих и страних гостију. Најбољи пример је Пореч где је у првих шест месеци 90 одсто више домаћих, а 105 одсто страних тури ста, док је у Задру 18 одсто ломаћих и 34 одсто страних с
МЕ ЗА'ИДУЋУ ГОДИНУ
ноћивања више него за исти период прошле године.
Одмаралишта у унутрашњости земље су далеко пунија гостију. Поред планина велику посету имају и бање. У Врњачкој Бањи је 35 одсто ви ше гостију у Нишкој бањи 55 одсто, на Охриду 38 одсто, а на Преспанском језеру 58 одсто. Најважније мере и прописи које утичу на туристички про мет већ су сада донесени за 1962. годину. Савезно извршно веће је донело пропис пре ма коме ће се туристима од 1. јануара 1962. године одобра вати премија од 150 одсто на званични курс, то јест, туристички курс ће се изједначити са јединственим обрачунским курсом који износи 750 динара за један долар САД.
Измењена је и Одлука о ка матним стопама у привреди. Према изменама угоститељске туристичке привредне организације, сем сезонских пансионских угоститељских предузећа и радњи. обрачунаваће и плаћаће два одсто камата на
— ВЕЋ САДА ПРИПРЕ-
години. Поред тога, цене угоститељ-
ских услуга за идућу сезону
објавиће се већ у августу.
За месец дана утврдиће се цене угоститељских услуга на Јадрану за идућу годину
Сплит, 21. јула До 15. августа сва угоститељска предузећа на Јадрану утврдиће цене пансионских услуга за идућу годину закључено је на саветовању представника угоститељских и туристичких организација сплитског среза, које је данас одржано у Сплиту. Оцењујући почетак ове туристичке _ сезоне. учесници саветовања су се сложили да би он био знатно бољи да су тости раније знали цене пансиона у туристичким местима на Јадрану. Зато је истакнута потреба да се цене за идућу годину још сада формирају и да се у њих укљу-
пословни фонд. а сезонско пансионско угоститељство један одсто уместо два до шест
чи и сервис. | А. ТИРНАНИЋ
ПРОСЛАВЉЕНА 20-10-
"БОРБА __
"СВАКО ПЕТО ДОМАЋИНСТВО
СОПИЈАЛИСТИЧКИ САВЕЗ СУБОТИЦЕ РАЗМАТРА МЕРЕ ЗА
Суботица, јула
На иницијативу Комисије за идејно-васпитни рад организације Социјалистич ког савеза У суботичком срезу расправљају и о растурању штампе. После повећања цена у суботичком срезу није забележено осет није опадање тиража дневних и недељних листова то је први закључак Социјалистичког савеза. Незнат но смањење броја читалаца забележено је само првих недеља после поскупљења, а затим се тираж готово свих листова поново повећао. Сопијалистички савез, међутим, није задовољан бројем читалаца дневне и недељне штампе, поготову у селима.
На подручју среза растура се преко 86.000 примерака дневних информативних, недељних, _ забавних, спортских и дечјих листова. У селима 28.500, а у градовима (Суботици, Сенти и Бачкој Тополи) 57.675 при-
мали број
мерака. Становници села купују 6400 а градова 14.230 примерака дневних информативних листова. Излази, наиме, да свако пето домаћинство у срезу или 7,2 одсто од укупног броја становништва купује дневну штампу, а недељне листове свако треће, или 12 одсто од укупног броја
| становништва. одсто колико плаћају У овој
Од укупног тиража у селима се продаје свега 38 одсто, -изко сеоско чини 61 одсто од укупног становништва среза, међу којима је неписмених. У насељима суботичке општи ве живи око 35.000 становника, а дневно се купује свега 705 примерака дневне штампе. Преко 6.000 сеоских житеља у сенћанској комуни прима дневно 460 примерака. На око 15.000 становника у селима бачкотополске општине долази дневно свега 524 примерка, у Старој Моравици на 13.768 — 703. у Малом Иђошу на 17.102 — 650. У чантавирској општини, где живи преко 11.000. становника, продаје се дневно са мо 300 примерака, у Ади на 22.260 становника 1.170 и у Кањижи на 34.840 становника свега 1.236 примерака дневне штампе.
Социјалистички. _ савез сматра да садашњи тираж листова који се растура ни
Медвед каменом повредио 12-годишњег чобанина
ДЕЧАК ТЕШКО ПОВРЕЂЕН ПРЕБАЧЕН У БАЊАЛУЧКУ БОЛНИЦУ
Бањалука. 21. јула
У "селу Борцима. у поднозкју планине Борје. код Котор Вароши. јуче је медвед
напао и тешко повредио 12-тодишњег чобанина Драгу Микгновића. Дечак је пребачен у бањалучку (болницу тде му је указана лекарска
помоћ. Његов живот је ван опасности.
После завршене школске године мали Драго отишао 12 из Челинца, где живи са родитељима, у госте у село Бор пе. Тамо је чувао дедине овце. Сваког дана је изгонио стадо на испашу у подножје планине Борје која је пуна
Пореч — два, пута више гостију, него прошле године
медведа и вукова. Иако се У последње време у селу прича да су недавно виђени чопори вукова и медведа дечак се није плашио.
Јуче око подне стадо је па сло на њиви а поред њега стајао је 12-тодишњи чобанин, Одједном су се овце разбежале. Из шуме је изитлао велики медвед. али дечак није хтео да бежи. Згра био је камем и бацио га на звер. Али медвед није одступио. Љут што није успео да убије ни једну овцу. медвед је узео исти камен и бацио га на дечака. Погођен каменом посред чела дечак је ври снуо и онесвестио се. Пошто је видео да се дечак онесвестио медвед се поново вра тио у шуму. Када су сељаци дотрчали на њиву медвед ле већ био далеко у планини.
Тешко повређени дечак пребачен је у Котор Варош а затим, пошто му овде лекари нису могли пружити по требну помоћ, у бањалучку болницу.
На подручју општине Котор Варош, бањалучки срез, медведи сваке године причи не велику штету пољопривредницима. Само у 1959, годиви ове звери направиле су | штету од око 9 милиона динара. У грошлој години лов ци бањалучког среза убили су седам медведа месождера. Ове године на „смрт“ је осуђено 15 медведа. 4 а А, ХУСАРИЋ
вен простор већ је давно
РАСТУРАЊЕ ШТАМПЕ, ПОСЕБНО НА СЕЛУ
Панорама Суботице
је одраз заинтересованости сеоског становништва за штампу, у првом реду днев не информације. Али слабо је организована мрежа која растура штампу. Ревизорска служба нешто 60оље ради само у градовима и седиштима комуна. У мања и удаљенија насеља листови стижу повремено, а преко поште само претплат ницима. Поред тога, писмоношама је то узгредни посао, па му и не поклањају већу пажњу. Штампа најређе допире до салаша, чији становници купују новине само пазарним даном у већим местима.
У вези са повећањем тиража штампе предузимају се и конкретне мере. Све месне организације одлу-
ПРЕД ПЕТИ МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ ТЕХНИКЕ У БЕОГРАДУ
чиле су да се непосредно ангажују у растурању днев вих и недељних листова, преко својих чланова, улич
них повереника, домова, библиотека, читаоница, итд. У овај посао биће укључене и школе, народни и раднички универзитети, пољопривредне срганизације, клубови и егоске библио"теке. Сматра се да се управо преко школске деце може знатно повећати тираж и у најудаљенијим насељима и селима. Социјалистич ки савез препоручује школама да на свом терену организују растурање штам пе, а узеће се у разматрање и рад ревизорских служби у центрима комуна.
д Ј ПЈЕВИЋ
_ Страна 5.
"Умро монсињор Светозар Ритиг
Загреб, 21. јула
Загребачки монсињор др Светозар Ритиг умро је вечерас у 21,15 часова у 88. години живота. Покојни др Ритиг оболео је 14. овог месеца од упале плућа.
Покојни др Светозар Ритиг рођен је 6. априла 1873. године у Славонском Броду. Гимназију и студије теологије завршио је у Ђакову, где се већ у младим данима бавио књижевношћу.
Тодине 1908. др Ритиг је био |
изабран за представника ђаковачког среза у хрватском Сабору у странци Мила Старчевића, где се борио против мађарона и других противнародних струјања. Године 1910. хабилитирао је из црквене историје на Богословском факултету Загребачког универзитета. Већ као професор теологије, др Ритиг је пропагирао националне, просветне и црквене идеје бискупа Штросмајера. Он у то време први пут иступа као борац за право глагољице и издаје врло запажену научну студију „Историја и право славенштине с особитим обзиром на Хрватску“. Године 1912. преузима дужност главног уредника „Католичког листа“ и истовремено врши у Загребу дужност секретара загребачке надбискупије.
Док се налазио на дужности жупника најстарије загребачке цркве Светог Марка, монсињор Ритиг највећим хрватским уметницима тога времена — вајару Ивану Мештровићу и фреско-сликару Јозу Кљаковићу — поверава унутрашње уређење ове цркве, која данас представља ремек-дело религиозне уметности двадесетог века.
Године 1915. др Ритиг у неколико наврата путује У Швајцарску, где се састаје с представницима Југословенског одбора, а затим у Загребу учествује у припремама за
Монсињор Ритиг
Броз 'Тито одликовао. је монсињора Ритига високим одли ковањима — Орденом братства,и јединства Првог реда и Орденом заслуга за народ Првог реда.
АНТОН ДРАШНЕР
Ријека, 21. јула
Јутрос у 11 часова у Опатији је, У 58. години живота изненада преминуо од срчане капи Антон Драшнер Томи, шпански борац и истакнути друштвени и пелитички радник Опатије.
Антон Драшнер родио се 1903. године у Уљанику. У Славонији. У шпанском грађЂанском рату рањаван је неколико пута, а касније је, као тежак инвалид, евакуисан у Канаду едакле се 1948. године вратио У домовину. Био је члан Савеза комуниста од 1933. године. а у Опатији је био дугогодишњи председ-
стварање југословенске држа
Најмањи телевизор на свету
На Сајму ће бити изложена и телефонска централа |
која ради помоћу транзистора и „магнетофон за писма“
За Пети међународни сајам технике који ће се од 23. ав густа до 2. септембра одржа ти у Београду пријавило се
преко 1.000 излагача из зем-,
Покри„ра сптродат“, Једино је преостало 10: места у парку око хала. Излагачи најављују да ће и ове, као и ранијих Београдски „сајам бити. пун новитета, које до сада нису излагали ни на једном сајму или изложби.
ље и иностранства.
Дизел-електрична локомотива од 825 коњских снага
На штанду фабрике „Ђуро Ђаковић“ из Славонског Бро да налазиће се 15 метара ду тачка и 64 тоне тешка дизелелектрична локомотива чија ће серијска производња ускбро почети. Са својих 825 коњских снага локомотива ће моћи да развије брзину од 80 километара на час. Пошто се за управљачким пултом ове локомотиве налази само један човек посебно су угра ђени аутоматски уређаји која обезбеђују вожњу у случају да возачу позли или ако не буде довољно пажљив. Наиме, возач је дужан да У току вожње у одређеним временским размацима прити скује један тастер. Ако то пропусти да учини прво ће га опоменути звучни сигнал, а затим ће се мотори аутоматски зауставити.
Фабрика телефонских уређаја „Никола Тесла“ из Загреба приказаће овог пута кућну телефонску централу са 400 прикључака. Иста фабрика приказаће и макету те лефонске централе која ради помоћу транзистора. Ово је. новина не само код нас, већ и у свету.
На малој путној писаћој ма
година. |
приказаће посетиоцима Сајма свој најновији. модеран аутобус „Комет П“ са бифеом. телевизором и санитарним уређајима.
Страни излагачи: транзистор-будилник Производи јапанске прециз не индустрије свакако ће привући многе посетиоце Петог међународног сајма технике. Међу изложеним производима налазиће се и тран зистор радио-апарат који се може носити у малом џепу мушког сакоа. Транзистор по седује уређај којим се ауто| матски укључује и искључује у унапред одређено време. Програм београдске теле| визије моћи ће да се прати у јапанском павиљону преко | најмањег телевизора на све'ту. чије су димензије |21х18Х23 сантиметра и који | има екран од свега двадесет сантиметара. Опремљено је свим аутоматским уређајима и може се носити.
Занимљива техничка новина биће и „Магнетофон за писма“, такође производ јапанске индустрије, У магне, тофон се увлачи специјалан метални табак а затим се у микрофон диктира писмо. Речи се бележе на табаку од кога се, касније, прави потребан број копија. Оригинал се шаље као говорно писмо прималац може да чује на истом таквом апарату.
М. СТАНКОВИЋ
Отворена авионска линија
Београд ~ Иванград Иванград, 21. јула Данас је на иванградски
шини фабрике „Топс“ из Љу- | аеродром слетео први авион
бљане, која ће бити изложе-
на на Сајму. уграђена је на-|та на редовној
Југословенског аеротранспорлинији Бео-
права помоћу које се може град — Иванград. У присуутврдити колико је још про-|ству великог броја гостију.
стора остало на папиру умет нутом у машину. односно. колико се још редова може на писати. Занимљив је и „Топсов“ портабл-апарат за умножавање и машина за сабирање тешка свега 600 грама. Фабрика аутомобила ФА
Почеле припреме за јесењу сетву
Припреме за јесењу сетву почеле су раније него досад, како би пшеница, нарочито високбродна, могла да се засеје већ у септембру.
Према информацијама из Савеза _ пољопривредно-шумарских комора Југославије, у Хрватској, Војводини и осталим житородним подручјима пољопривредне и задружне организације, по завршетку жетве, припремају механизацију и површине 38 јесење заоравање.
Како се очекује, јесен У) на је 20 часова објавила сајамска | испод нуле,
треба у Југославији да се шшеницом засеје нешто више од око два милиона хектара, колико је обично досад за-
|
ве. Изабран је 1919. године за члана народног представништва. а три године доцније др Ритиг предузима велико научно путовање по Француској, Белгији, Енглеској, Аме рици и Далеком истоку.
У најтежим данима наше
|бичан и пожртвован рад. новије историје — за време окупације наше земље — др
Ритиг остаје уз свој народ. Прогањан због свог внтифашистичког става он већ 1941. године напушта Загреб и склања се у Селце у Хрватском приморју, а 13. септембра 1943. године одлази у пар тизане, и исте године постаје члан ЗАВНОХ. Идуће године изабран је у Извршни одбор ЗАВНОХ и за председ| ника Комисије за верска пи-
' тања. На изборима 1945. године био је изабран за народног
посланиха у Савезну народну скупштину и у Сабср Хрватске. Био је и члан Президију ма Уставотворног сабооа Хрватске. |
Монсињор Ритиг био је затим министар без портфеља у влади Хрватске, а 1953. године изабран је за члана Из-
низ организације Савеза 6ораца и одликован за своје заслуге са више одликовања.
ЈАНИЛО_БУЋАН
19. јула 1961. године, траги-
чно је изгубио живот друг ДАНИЛО БУЋАН „ТРИВУН“ потпуковник ЈНА.
Рођен је 1. јула 1921. године у Старом Бечеју. Рат га је затекао као ђака текстилне школе и радника у текстилној фабрици у Лесков-
вршног већа Сабора.
На дужности председника Комисије за верска питања Извршног већа остао је све до одласка у пензију.
И у својим најстаријим годинама др Ритиг је вршио низ одговорних дужности У друштвеном и политичком животу. Био је члан Главног одбора Социјалистичког савеза радног народа Хрватске. члан Главног одбора Црвеног крста с Хрватске, директор Старословенског института у Загребу и почасни председник Сталешког друштва като личких свештеника Хрват- | ске. Због свог научног рада | и објављених дела изабран је за редовног члана Југославенске академије знаности и умјетности “ Загребу. |
У знак признања за несе-
грађана Иванграда и околних места, аеродром је отворио директор Управе цивилног југословенског ваздухопловства Батрић Јовановић. Авиони ће полазити из Иванграда уторком и петком у 7Т часова, а враћаће се истог дана у 8,50 часова. Лет траје око 60 минута. а звионска карта стаје 5.200 динара. "Н. ЧУКИЋ
На Лесновачном сајму
вредност закључених послова прено 11,5 милијарди динара
Лесковац, Активност привредника на
председник Републике Јосип !
| реда, Орденом
цу.
Већ у првим устаничким да нима активно ради за НОП на терену и учествује у разним акцијама у Лесковцу и околини, где је познат као је дан од првих партизана тога краја. Почетком августа 1941. постаје борац Кукавичког од реда, а касније бива на разним руководећим дужностима. После рата налазмо се на дужностима комесара бригаде и разним другим политичким и војним дужностима.
Члан СКОЈ-а постао је 1989. а члан КПЈ у августу 1942. Носилац је „Споменице 1941. године“.
За храброст у току рата и успешан рад на одговорним дужностима одликован је: Ор деном за храброст, Орденом братства и јединства П реда. Орденом заслуге за народ П Партизанске звезде ПТ реда и Орденом за
војне заслуге 1 реда.
Крашке бБесши
ИЗЛОЖБА У ЧАСТ РЕВОЛУЦИЈЕ. —
У Радничком
дому у Трбовљу отворена је изложба посвећена 22. јулу Дану устанка народа Словеније и у част 20-годишњице ре-
волуције, Фотографије, документа и устанку у Засављу припремио је. углавном,
Трбовљу. (М. Л.)
остали материјал о Музеј НОРУ
ФАБРИКА ГУМЕНИХ НИТИ У ДИМИТРОВГРАДУ. — Фабрика гумених нити. која се подиже у Димитровграду биће завршена до краја августа. а у септембру пуштена у
пробну производњу. (Љ. ЂЈ)
ПАШЊАЦИ НА ВЛАШКОЈ ПЛАНИНИ. Социјалистичког савеза села Трнски Одоровци,
Чланови општина
Димитровград, подижу-појила за стоку на Влашкој планини. Изградња појила омогућиће сточарима овог краја коришће-
21. јула | ње преко 300 хектара пашњака. (Љ. Ђ)) ПУТ ДИМИТРОВГРАД — СТАРА ПЛАНИНА.
— По-
ТХ међународном лесковач- |чела је изградња пута Димитровг
: рад — Стара план ј ком сајму текстила и текстил ће омогућити експлоатацију дрвне масе на Бној авина“ них машина све је живља. За | и повезати знатан број села са Димитровградом. (Љ. Ђ) '
кључују се послови, а комер-
цијални успех доказује сума | цац
од 11 милијарди и 700 милиона динара, коју је синоћ у
конјунктурна служба. Знатни послови тек се очекују са произвођачима
стилних машина. Највеће ин- | занске јединице које су с
тек~ | танци зваће се школа „32.
МОДЕРНА ХЛАДЊАЧА У ВРШЦУ · — Овог л ће добити нову хладњачу. Поред коморе с о ке
уређајима, хладњача ће имати и тунел за дубинско смрзава-
ње у коме ће (М. п)
ШКОЛА „32. ДИВИЗИЈА“. — Нова школа у селу По- Ј дивизија“, зато што су све партие бориле у калничком крају при-
хватано, Високородном пшени | тересовање пред штандовима | падале овој дивизији, (И. Г.)
цом треба да се засеје ол 900 до милмоз хектара. (Танјуг)
машиноградње побуђују паму чарска предилица и ткачки разбоји,
пп. — В. В.| курс за не
КУРС ЗА НЕГУ БОЛЕСНИКА 3 .—У штинског одбора Црвеног крста, у Ђорче гу болесника. (Б. С)
температура моћи да се спусти до 30 степени
организацији ОпПетрову је почео
је = Ти.
кит
бе.