Borba
о
Среда, 25. октобар 1961.
„ја сам од раније патио од падавице. То знају сви. И лекари. А синоћ сам био са друштвом у Прибоју. Пи ли смо онако, шоферски. Што је истина — _ истина је... Наједанпут ми се замрачило пред очима. Изгубио сам контролу над воланом и осетио да летимо у ам бис.“ ;
Ово је кратка изјава коју је дао нашем сараднику шо фер Салко Мулагановић,'во зач аутобуса који је прекјуче слетео о.друма у Лим код Бистрице, у близини Пријепоља. У тој тешкој несрећи, већој и од оне која се пре шест-седам година догодила на Чакору у Руговској клисури, нашао је смрт 41 путник, од укупно 54 колико их је, како се претпоставља, било у ауто-
бусу.
Оставимо пострани шофе ра Салка, о коме сви његови суграђани само најлеп-
ше говоре.
Такође и претпоставке и нагађања о узроцима удеса. То је посао комисије која утврђује разлоге.
После овакве несреће сасвим је безначајно и неважно колика ће казна бити из речена шоферу, уколико се утврди његова кривица.
Задржимо се само на чињенци: шофер је, према ње товој изјави, боловао од јед не тешке болести. (то је по вод да се још једном на овом месту осврвемо на прекјучерашњи случај).
Заиста је запрепашћујуће да су животи многих људи свакодневно били поверени човеку који свакако није крив што му је једном могло да се деси, као што се то на крају и догодило; да изгуби контролу над воланом, Можда сам Салко својом болешћу није био много потођен, Могао је свакако да ради али — зар за вола-
ном7
И лаик зна да је довољно да_ се таквом човеку само једанпут „замрачи пред 0чима“ па да „изгуби контролу над возилом“ и — несрећа је неизбежна. А Салку се управо то догодило,
За Салкову болест знали су и лекари.
Знали су свакако и његови претпостављени у преду зећу, који су му свакодневно издавали путне налоге и поверавали људске животе.
Уколико су то они знали, а свакако да јесу, утолико је и чудноватија толеранци ја једног константног ризика, једне непрекидне опасности која је могла сваког дана. да се деси. Зар је Сал-
ЧЕТРДЕСЕТ. И ЈЕДНА ЖРТВА со
ко крив што је био болестант ; , Постоји пропис. Зове се „Упутство о издавању уверења о телесној и душевној способности за Управљање моторних возила“ (Службени лист ФНРЈ број 28/53). Тај пропис није донет тек онако, реда ради, само да постоји већ управо зато да би били заштићени људи у саобраћају. Увереља, о способности возача из"дају лекари. Салко је сва-
„како имао такво уверење — |:
докуменат да је душевно и телесно здрав!
Подсећамо да то није једина норма која се у саобраћају не поштује. Постоје и прописи који обавезују да се шофери морају смењи вати на дужим релацијама, да возач не сме да проведе за воланом више од осам часова, итд. А да ли је увек таког
Нажалост није. То нам је јуче рекао и председник Удружења возача и аутомеханичара . Србије Вукота Ћетковић. Према његовим речима, шеофери су често у ситуацији ла возе и по 12, па чак и 16 часова дневни без одмора. · ;
Колико тек има шофера који редовно пију, а којима нису одузете возачке _исправе, А зашто нису2 Обично се каже: шта ће човек после, има породицу — жену и децу. То је одговор којим се често самарићански брани и толерише један ризик. Има чак и људи који својим ауторитетом покушавају да обуставе поступак против возача који су већ изазвали неку · несрећу. Њихови су аргументи: од једног зла не треба правити два; ко ће да издр жава његову породицу.
Тачно је то да никаква казна не може да поврати изгубљено. Поготово кад се ради о људским животима. Али зашто се не чини оно што би спречило да се не изгуби оно што не може да се поврати2 |
Толеранција ризика и неодговорности, која у многим случајевима може довести и до још већих и чешћих удеса. Ако се против такве „широкогрудости“ не предузму мере, онда ће неодговорност догурати дотле да ће се за воланом наћи много више људи који нису ни способни ни подобни да брину о људ ским животима који су им поверени,
Трагедија у кањону Лима је досад највећи плаћени данак на нашим друмовима. Данак који је могао бити из бегнут. Никакве казне, ра-
|техничке робе; Због постоји, |
Кому
Љубљана: Насеље Савска, обала
нални центри у
приградским насељима
У ЉУБЉАНСКОМ СРЕЗУ СЕОСКОМ СТАНОВНИШТВУ БИЋЕ ОМОГУЋЕНО ДА СВЕ КУПОВИНЕ ОБАВИ НА ИСТОМ МЕСТУ
Љубљана, 24. октобра Ускоро ће се. у свим: оп штинама . љубљанског среза .„расправљати о унапређењу трговине, угоститељства, занатства, комуналних 'и друштвених служби: Биће речи, управо, о изградњи комуналних цен тара, као савременијем и дугорочнијем "решењу овог проблема. · п: Због пораста. производње привредне организаци је све више, рачунају на 'становнике села и мањих насеља као купце својих производа. 'У томе 'погледу поклапају се интереси произвођача и потрошача из ових места; Последњих · година сеоска домаћинства купују го |тово исте артикле као и потрошачи у градским насељима. Нарочито је у порасту потражња тканина, обуће, техничке и електро за0сталости трговине, међутим, индустрија са својим новим _ артиклима споро продире у, мања места, а становници ових _ насеља не могу набавити такву робу: у општинским . центрима и својим. селима па су приморани да. долазе чак у Љубљану, или друга већа места: ·
Задовољити што више потреба
Разматрајући „ове проблеме, народни одбори и
злози, оправдања и осуде не могу искупити ову несрећу. На крају: докле ће се благонаклоно гледати на непоштовање основних обавеза и норми у саобраћају“ Пре свега оних норми које сигурно могу спречити овакве несреће
Р. ЛАЗАРЕВИЋ
среске коморе, дошли су. до закључка да и у мањим насељима треба предузети. одлучке, кораке на унапређењу .-трговине Угоститељства.. и. комуналних служби. Пракса пока зује, наиме, да се не испла ти. градити, дућане. и -трошити паре за адаптацију
старих радњи и објеката. У Камнику, на пример, приватници су власници већег броја пословних про сторија које користи трго вачка мрежа и за које пла ћа високе закупнине. Сада се таква инвестирања напуштају, а припре ма се изградња комуналних центара. Према програму и пројекту Среског
урбанистичког завода, то треба да буду објекти за занатство, друштвени, кул
турни и спортски живот за места са: 3.000 до 30.000 становника. Поред повеће хале за сајмове и изложбе предвиђена је и изград ња читавог низа пословних просторија, дворана за приредбе, јавне скупове: и рад политичких и других, организација. Тежња је да се омогући грађанину да што више својих потреба посвршава на једном месту. Контуре пр вих оваквих. објеката, већ се назиру у Домжалу, Ши шки,; Рожној „долини, Бежиграду и Савском насељу. Стварање посебних фондова
Иницијатори _ изградње комуналних центара сматрају да у финансирању ових објеката треба да учествују сви заинтересова ни органи, организације, установе и грађани. Предвиђа се стварање заједничких фондова, који би се трошили према заједничком програму и под контролом органа управљања. Поред трговине, угоститељ ства, народних одбора, установа И грађана у финансирање ће се укључити:и индустријске ортанизације, пошто су и оне за
Ре ПН ил ринА и ЕЛИ чир ти пи аи анални ИНа
У ОСЈЕЧНОМ СРЕЗУ ЗАДРУГАМА ОДУЗЕТЕ ЕНОНОМИЈЕ
Дбадесеп нобиг пољовриђредниг добара Без а
Осијек, октобра
Судећи по ономе што се сада догађа, термин задружна економија биће ускоро избачен из пољопривредне терминологије у оси јечком срезу.
Досад, наиме, још све те
~ че по плану, и од досадашњих 70 задружних економи ја 17 се припајају старим пољопривредним · добрима, а од преосталих оснива се 20 нових потпуно самостал них пољопривредних добара. Само две још задржавају статус задружних еко номија, и то из посебних разлога који им наговешта вају само симболичну само сталност
Такав је, ето, свршетак дугог пута који су пољопривредне задруге на подручју овог среза превалиле док су земљишни Фонд својих економија увећале од 12.000 хектара у 1955. години на 26.000 хектара у 1960. У том раздобљу купи ле су око 15.000 хектара и закупиле близу 9.000: Задужиле су се, створиле еконо мије, укључиле се у: организовану производњу и само у прошлој“ години „произвеле“ су око 500 милиона динара губитка.
Овде
но тачно утврдио
и других. Међутим,
ним анализама могло се утврдити да је савремена ијове пр рентабилна производња нај узеле евелик | тета. Задругама је од којима | них' средстава оставаљено
економијама била пр Залогај за кадрове су задруге располагале,
Тако су завршни рачуни за прошлу годину подстак ли поодавно већ започету али и стално одлагану дискусију о неком „коначном“ решењу које би оси гурало рентабилну производњу на земљишту које држе економије. Било · је много предлога и противпредлога и дуго време, се нису могла приближити гредишта. Предлог да се економије одузму од задру га и припоје пољопривред вим добрима. био 4 својевремено готово самљен. Сви су углавном бранили самосталност економија У оквиру задруге било с позиција општедруштвених интереса“, било из сентименталних разлога.
. Ове године је ипак преовладала замисао о ствара њу крупних газдинстава, ва којима би се концентра цијом материјалних и кад-
операциони сервис, тј. око 160 трактора с прикључним машинама.
Реорганизација, „односно концентрација. земље, машина и стоке, одмах је показала да око 1.000 сталних радника и служебника — немају шта да раде. Нико до тада није могао ви да претпостави да има толико „вишка“ у људству. У неким _ организацијама било је до стотину „сувишних“. Међутим, они не чине неки социјални проблем, јер су то махом људи који су уз своју земљу тражили допунске приходе. ј . -
На чело нових организа ција _ постављају се сада стручњаци (често и на чело економских јединица), који су досад за задруге често били „баласт“, а сада постали врло тражени.
На другој страни, Задру
дровских снага могла осигтурати рентабилна производ ња. Сматра се да је управо то општедруштвени интерес, и тако је судбина економија одлучена. Реорганизација је почела
нема таквог анали тичара који би процентуал учешће објективних и субјективних момената у ОВИМ губицима. А било је, извесно, и једних
и мање прециз |ганизације и задруга,
недавно и ускоро ће већ бити завршена Губици су _ санирани за око 70 одсто, делом из влас титих средстава задруга, 'делом из санационих кредита. Преостале дугове пре узимају делом нове органи зације, а делом задруге. Са национи кредити су такође "подељени између нових ор тим што су главнину преузеле ве, пошто су оне пре и главнину капаџиоснов оно што је намењено за ко
жни савез је смањио професионални кадар на свега два човека, јер је проблематика задруга сада мно го мања и простија. Они "ће бринути само о раду дру штвених органа и организационом сређивању задруга. Саме задруге, пак, оста ју сада с просечно седамосам радника и службени-
радњи с. | произвођачима. ; чак ће,и „Среска. пољопривредно-шумарска комора сада смањити свој апарат, јер ће радити с мното мањим бројем организа ција. Смањењем апарата У Савезу и Комори смањује се умногоме и допринос
пољопривредних организа-
ција за њихово издржавање. Дакле, многе досад скрм вене резерве већ излазе на светло дана.
Промене које настају у статусу економија повлаче за собом и промене у пољопривредној служби. У Ђакову и Белом Манастиру пољопривредне станице остају и даље самосталне. У Осијеку и Валпову, међутим, економије се углав ном прикључују старим комбинатима, па су им се прикључиле. и _– пољопривредне станице. Досадатшња пољопривредна станица о Осијеку прикључила се, као самостална економска јединица, пољопривредном комбинату „Осијек“. То јој имогућује да ради и у ком „(бинату и изван њега.
Душко ЈОВАНОВИЋ
интересоване за већи плас ман својих артикала.
Од ове заједничке акције, према првим рачуницама и искуствима, очекује се вишеструка корист. Потрошачи из мањих места неће тако често као сада морати да долазе у град ради куповине и дру тих потреба. ' Комунални центри допринеће да мање комуне повећају своје при ходе а индустрија ће про ширити круг потрошача својих производа.
Побољшање ће се осети ти и у градским насељима, пошто ће бити мањи притисак становника из мањих места на градске трговине, угоститељске, за натске и друге објекте.
Ј. ПЈЕВИЋ
Страна 5.
ТЕМЕ О КОЈИМА СЕ ДИСКУТУЈЕ
КАКО НАЋИ ЗАЈЕДНИЧКИ ЈЕЗИК О ЦЕНАМА
Једна од тема које су ових дана покренуте (у дискусији о трговини на седници' Савезне индустријске коморе) је одређивање јединствених малопродајних цена од стране произвођача — за поједине производе који су за то подесни.
И до сада је индустрија за поједине артикле покушјавала да одреди јединствене малопродајне цене, обезбеђујући трговини, путем рабата, нормалну маржу, али су како веле произвођачи, сви ти покушаји увек наилазили на отпор трговинских организација.
Да ли заитса произвођичи могу наћи заједнички језик са трговином с ценамат Чини се да могу, ако постоји добра воља — што најбоље показује пример Словеније.
„Обичаји за робу“
Трговинска комора Словеније већ је прихватила и примењује овај начин одређивања цена, увођењем такозваних „обичаја за робу која се продаје уз рабат“. Према овим „обичајима“ произвођач може да од реди малопродајну цену би ло ком свом производу. Разуме се — у споразуму с купцем који се обавезује да ће одређене артикле продавати по тој цени. Произвођач је дужан да робу која се продаје уз рабат прописно припреми и упакује. На амбалажи, поред назива: м количине производа, мора бити уписана и малопродајна цена, на коју продавац не може ништа дописивати, сем у случају када то изузетно прописи захтевају. Све количинске јединице једног истог артикла морају имати једнаку цену, која се не може мењати без пристанка произвођача. Једино ако је намирница изложена квару, продавац мо же да одреди другу цену,
Задружни милиони у џепобима сељака
Бањалука, октобра Индивидуална тољотри вредни троизвођачи у бањалучком _ срезу дугују земљорадничким задругама, на основу 'уговора о кооперацији, близу 130 малмона динара. 3602 ' тога се ове пољопривредне организације налазе у тешком толожају. Задруге су присиљене да те дугове наплаћују преко судова. Према подацима, који су изнесена на последњем састанку Среског комитета СК, срески судови 9 Бањалуци, Србцу, Босанској Градишки ц Котор"Варошм примили су од земљорадничкихк – задруга. око 3.000 тужби против пиндивидуалниааш сељажа.
У бањалучком срезу општа је ћојава да сељаци кооперанти не звршавају своје обавезе према задругама. Они не враћају тримљенм аванс у новчу с каматама, не тлаћају примљени репродукциони материјал — вештачко ђуи бриво, семе високородни: сорти тлиенице ч жибридног кукуруза. итд.
Нарочито се налазе у тешкој ситуацији оне задруге које су биле „шмроке руке“ у кредитирању сељака. Међу такве спада ч земљорадничка задруга у Кукуљима, општина Србам, која потражије од „несигурних“ платилца око шест милиона динара, затим „Жута“ у Клалинмимма. којој сељаци дугују треко четири — милиона чтд. У овом погледу нешто боље стоје задруге у Кобатовцмна, Лакташима, Кришковцима, Богољу, Слатини ц јот неке.
Срески судови скоро сва кодневно издају налоге за натлату дугова. Међутим, пољопривредни _ прошзвођачм одупмру се свим сна гама. да тлате примљена репродукциони, материјал.
Због тешкоћа око натлате дугова, у неким задругама постоји. ссватање да убудуће не би требало сарађивати са оним. сељацима који своје обавезе нередовно извршавају. Та кво схватање је, међутим, осуђено на последњем са~ : станку Среског комштета, у јер би се на тај начић ; знатно смањио број жоотерација. Предложено је да се новим уговорима. са тољотривредним произвођачима предвиди „комтрожис“, односно да се онф обавежу да ће старе дугове отпљатити у натури или новцу џ идућој г0дим. Има, међутим, и, случајева да индивидуални тро извођачи туже земљорадначке задруге због немсту њавања преузетих обавеза. Око 100 коопераната је
тужило задругу у Кобатовцима, која није испукила уговоре о преузи-
мању парадајза. Нашме, ова задруга је склопила тосебно уговоре са индивидуалним | пронизвођачижа, а посебно са „Витамин ком“ у Бањалуик. Када су тољотривредници _ довезли тарадајз у задругу, тредставниим _ „Витаминке“ су изјавили да им он не одговара. Због тога. је задруга одбила да прими парадајз од својих коопераната, који су тиме били оштећенм.
Досад је неколико ових „парадајз спорова“, како са овде названи, завршено у корист индивидуалнижт произвођача, Уколико сви кооперанта туже задругу због немспуњавања уговора, земљорадничка задруга у Кобатовцима низгубиће око трп милтиоча динара на, тарадајзу. Само судски трошкови, износиће око. милион динара.
А. ХУСАРИЋ
ПРЕНОСИТИ НОВА ПРАВА НА ОРГАНЕ
АРУШТВЕНОГ УПРАВЉАЊА
У КРАГУЈЕВЦУ РАЗМАТРАН ОДНОС НАРОДНОГ ОДБОРА
Крагујевац. 24. октобра _ Под председништвом Благоја Којадиновића, председни ка Народног одбора Крагујев ца данас је, одржано саветова, ње активиста о материјалима за. скупштину Сталне конференције траддва која ће бити одржана 30. 31. октобра и 1. новембра У Нишу. Скупу је присуствовао и Миладин Шакић, секретар Сталне' конференције градова, На овом саветовању најви-
ПРЕМА ПРЕДУЗЕЋИМА
ше се говорило о односима између Народног одбора општине и привредних организација. Излажућц искуства крагујевачке комуне, секретар. На родног одбора Љубиша Ристић, истакао је да би народни одбори општина требало непосредније и конкретније да координирају рад приврелних организација као „што народни одбори срезова на свом _ подручју _ координи-
рају рад у комунама, У том смислу треба преносити нова права на органе друштвеног управљања и дати већа овлашћења саветима одбора, бирати стална председништва зборова бирача и поклањати више пажње референдумима. Наглашена је такође потреба за обезбеђењем веће матг-
ријалне базе органима управ љања,. а поготово саветима стамбених заједница,
Р. РАНКОВИЋ
аса и" не нијрнинНННАННЦ
о чему обавештава произвођача. Ако тај проивзођач намерава да промени општи ниво малопродајних цена он мора с времена на време обавестити своје непосредне купце, „г росисте“,
Предности оваквог начина утврђивања цена су многоструке. ;
Произвођач тиме обезбеђује стабилне цене својих производа, онемогућавајући трговину да претерано повећава марже, на рачун пласмана појединих производа. Потрошач пак сад не купује мачку у џаку, већ стално добија робу одређеног квалитета по истим ценама. А све то води. бољем и сигурнијем пласману робе и елиминисању непотроб них посредника између про извођача и потрошача.
Али нису само произвођачи заинтересовани за то да сами одређују цене својих производа, већ и. трговина, којој се на овај начин осигурава одређена маржа, смањује опасност од губитака који настају колебањем цена, калирањем робе итд.
Укратко: и вуци сити и козе на броју.
Па ипак, трговина нерадо-гледа на то да јој се про извођач меша у цене. Било је — како тврде у Савезној индустријској комори приговора да се на овај начин онемогућује међусобна Конкуренција између трговинских организација, а трговина ставља у зависност од индустрије, што би све ишло на штету потрошача, јер се тиме спречава снижење цена. Због свега тога трговинске организације још оклевају с применом „словеначког примера“, дајући отпор овој иницијативи. Зашто трговина оклева
Оваквом оклевању, чини се, нема места. Јер, изгледа да трговина још увек полази од досадашње ситуације на тржишту, када смо на једној страни имали велики прилив новчаних сред става на тржиште, а на дру тој недостатак појединих
врста робе, што је све омогућавало подизање мало-
продајних цена појединих производа, то јест зарачунавање високих маржи. Ме ђутим, ако се на ову меру гледа перспективно, да се она примењује у условима једног средњег тржишта на коме имамо усклађене робно-новчане односе, онда тргтовина не може бити незаинтересована за једну такву меру која јој у сваком случају обезбеђује нормалну зараду. Ако је ситуација у погледу продаје робе тежа, онда разуме се трговина може да тражи од про извођача већу маржу. И обрнуто.
Изгледа да наша трговина улази у једну фазу када ће све мање бити места набијању цена појединих производа, јер се све више осећа засићеност тржишта појединим производима, пораст залиха итд.
У сваком случају: заједнички језик и заједнички интерес између индустрије и трговине може се наћи, Разуме се — само споразумно, на једној добровољној основи. Јер, свгко наметање одређених калупа за цене, путем прописа и других мера администрације могло би негативно да утиче на тржиште, да доводи до слабљења конкурен= ције, слабљења борбе за пласман робе итд. што би се нетативно одразило и на производњу. Овако, дотовор је договор и он се мора по штовати. Против спразума, који је заједнички донет. ниједна страна нема право приговора.
ЛВ.
МЕЂУНАРОДНА ДЕЛАТНОСТ НОНФЕРЕНЦИЈЕ ЗА ДРУШТВЕНУ АКТИВНОСТ НЕНА
На јучерашњем састанку Секретаријата Конференције за друштвену активност жена било је највише речи о међународној активности ове организације. Констатова но је да је ове године дошло до низа нових контаката са националним организацијама жена и да је посебно присан контакт успостављен са орга низацијама жена афричких земаља. Приликом ових сусрета, како је речено, расправљано је о заједничким проблемима. као што су положај жене у друштву, социјална политика дечја и здравствена заштита и просветна политика.
На састанку је расправљано и о припремама за међуна родни сусрет женских органи зација који ће се средином новембра одржати у Београду УЗ учешће већине ских организација из суседних земаља. Сусрет ће бити посвећен друштвеним служба ма за помоћ породици, као једном од битних услова за
жен-
њену пуну друштвену и еко-
Потрошачи су ипак највише
заинтересовани да произво-
Ђачи и трговина одреде јединствене малопродајне
номску еманципацију.
Јуче је такође поднет извештај о заједничким припремама ове организације и Ко-
мисије за штампу Савезног
одбора ССРНЈ ља предстојећи састанак са темом: Штам па и друштвени положај жене. Први састанак Председништва Конференције за друштвену активност жена, како је јуче прецизирано, одржаће се децембра ове године. Тема састанка биће улога 0ве организације у комуни.
цене (Танјуг) Краш Ш рашке Бесши ЗАВРШЕНА БЕРБА ГРОЖЂА У РЕСАВИ. Берба
грожђа у Ресави, која траје већ две недеље,
приводи се
крају. Мада није било кише, принос је Золе На У
У)
ВЕЧЕРЊА ЕКОНОМСКА ШКОЛА ЗА ОДРАСЛЕ У НОВОЈ ПАЗОВИ. — У Новој Пазови ради одељење за одрасле Средње економске школе из Старе Пазове. За ову школу влада велико интересовање. М Р.)
НОВИ МОСТОВИ ПРЕКО НИШАВЕ. — Чланови Соци-
јалистичког савеза села Кр рот, подижу два моста преко
упца и Станичења, општина ПиНишаве, Ови објекти подижу
се добровољном радном акцијом из средстава месног само-
доприноса. (Ј. Ђ) »
РЕКОРДНА ПОСЕТА У ВРШИЧУ. — Преко 20.000 тури-
ста п знатом планинском излетишту
етило је ове сезоне „Ерјавчеву кочу“ и дом на по-
Вршич. Ово је рекордна по-
сета каква није забележена последњих година. (М. Ђ)
ЕЛЕКТРИФИКАЦИЈА ШИБЕНСКОГ СРЕЗА, — Институт за електропривреду припремио је пројект електрифика-
ције среза Шибеник,
За остварење овог милијарда и по динара. (Ђ. Б)
ЂАЦИ УЧЕСТВУЈУ У БЕРБИ Ђачке задруге Економске школе у К су у великој акцији на берби грожђа,
плана утрошиће се
ГРОЖЂА. — Чланови Ууршумлији учествовали То је прва радна
акција ове врсте поменуте ђачке задруге, (А. П)
ЈОШ 90 ТРАКТОРА Пољопривредне организације
су ове године 90 нових трактора дности од 300 милиона динара. Сем тога динара купљено је неколико силажних
И КОМБАЈНА У СЛАВОНИЈИ. —
источне Славоније набавиле и комбајна, у вре. за око 150 милиона
комбајна, сејачица,
тракторских плугова и асталих прикључних машина, (В. Ко)